Donalde, ponovo "ne" FOTO/VIDEO

Tramp, koji od povratka u Belu kuću početkom 2025. godine insistira na tome da je zaslužio Nobelovu nagradu za mir, zbog, kako je rekao, osam sukoba koje je lično rešio, više puta je bio nominovan od strane raznih aktera.

"Bez obzira sviđa li se ljudima Tramp ili ne, ja sam rešio osam ratova. Velikih. Neki su trajali 36 godina, 32 godine, 31 godinu, 28 godina, 25 godina. Neki je tek trebalo počnu, poput Indije i Pakistana. Već je osam aviona bilo oboreno. I ja sam to rešio vrlo brzo, bez nuklearnog oružja", rekao je Tramp.

Ipak, od početka je bilo jasno, ove godine, kao i prošle, da je predsednik SAD daleko od dobijanja nagrade. Uprkos čak 14 javnih nominacija, norveški javni emiter NRK kaže da se "svi sa profesionalnim uvidom u svet i Nobelovu nagradu slažu oko jedne stvari: američki predsednik neće dobiti ovogodišnju nagradu za mir".

Prošlogodišnja dobitnica, venecuelanska opozicionarka Marija Korina Mačado, se tokom posete Beloj kući ponudila da nagradu da Trampu – ipak, brzo je stigla jasna poruka iz Norveške: prenošenje nagrade s jedne osobe na drugu jednostavno nije moguće. S toga je Mačado simbolično dala svoju fizičku medalju Trampu i zahvalila mu na podršci Venecueli i njenom narodu, nekoliko meseci nakon svrgavanja i zarobljavanja Nikolasa Madura. 

Poruka Trampu?

Ovogodišnja dobitnica, osamdesetpetogodišnja Navi Pilaj, je južnoafrička pravnica koja je obavljala funkciju Visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava od 2008. do 2014. godine. Južnoafrikanka tamilskog porekla, Pilaj je je takođe bila sudija Međunarodnog krivičnog suda i predsednica Međunarodnog krivičnog tribunala za Ruandu.

Pilaj je čak pet godina, od 2003. do 2008. radila u MKS-u, instituciji koju Tramp već neko vreme žestoko pokušava da razmontira. Tramp i njegova administracija pokrenuli su agresivnu kampanju za potkopavanje i demontažu Međunarodnog krivičnog suda, nazivajući ga "van kontrole" i "zlom" institucijom.

Tramp i državni sekretar Marko Rubio tvrde da MKS predstavlja "nepodnošljivu pretnju" suverenitetu SAD jer Sjedinjene Države nisu potpisnica Rimskog statuta i ne bi trebalo da budu predmet stranog sudskog nadzora. 

"Legitimizacija antiizraelske mržnje"

Odluka da se Pilaj dodeli nagrada takođe je, čini se, jasna poruka najvećem savezniku SAD na Bliskom istoku, Izraelu, o čemu govori i reakcija izraelskog Ministarstva spoljnih poslova.

"Da je postojala nagrada za laži, mržnju i krvne klevete, Navi Pilaj ne bi bila samo kandidat. Vodila bi. Njena uloga u neumoljivoj, politički motivisanoj demonizaciji Izraela i promociji genoLAŽI govori mnogo.

Dodeljivanje Pilaj Nobelove nagrade za mir nije priznanje pravde. To je groteskno korišćenje nagrade kao oružja za legitimizaciju antiizraelske mržnje i predrasuda. Sada kada je Nobelova komisija nagradila najveću laž 21. veka, Jozef Gebels svakako aplaudira iz pakla", navelo je ministarstvo u izjavi na Iksu.

Pilaj je, kako je i sama spomenula, napisala izveštaj o Gazi, u kom izraelske akcije naziva genocidom.

"Poslednje što sam uradila bilo je podnošenje izveštaja o Gazi, u kojem sam ono što se tamo događa nazvala genocidom, kako bi se utvrdilo činjenično stanje", rekla je Pilaj tokom obraćanja kolegama nakon priznanja.

Komentarišući to što je Nobelov komitet istakao njenu hrabrost, Pilaj je navela da je bila veoma iznenađena takvim opisom.

"Zašto bi vam bila potrebna hrabrost da govorite istinu? Tumačite zakon, razmatrate sve činjenice. To je nepristrasno donošenje odluka", poručila je ona.

Pilaj EPA/SALVATORE DI NOLFI

Iako Nobelov komitet formalno ne obrazlaže nagrađivanje kroz prizmu dnevne politike ili poruka konkretnim liderima, nagrađivanje Pilaj, čiji je ceo životni vek posvećen međunarodnom pravu, ratnim zločinima i globalnoj pravdi, predstavlja simboličnu podršku institucijama koje Tramp pokušava da oslabi.

Da je poruka na neki način usmerena ka Beloj kući, potvrdila je i sama Pilaj u svom prvom obraćanju nakon proglašenja, kada se kroz šalu osvrnula na Trampa i njegovu poznatu želju da dobije Nobelovu nagradu, izjavivši uz osmeh okupljenima da bi "mogla da podeli nagradu s njim" ukoliko je još malo budu tapšali.

Izbor laureata dolazi u trenutku kada se globalni pravni sistemi suočavaju sa ogromnim pritiscima SAD i njenih saveznika. Komitet time šalje indirektnu poruku da međunarodno pravo i sudski mehanizmi ostaju vrednost za sebe, nezavisno od volje velikih sila.