U Rusiji se pojavila kuga – iza svega stoje Amerikanci?

Smrt radnika Instituta za istraživanje kuge u Irkutsku prošle nedelje izazvala je zabrinutost širom sveta; navodi se da je od tada preminula još najmanje jedna osoba, a slučaj je pobudio veliko interesovanje javnosti za pomenutu sibirsku laboratoriju.

Univerzitet Ilinois u Urbana-Šampejnu ostvario je partnerstvo sa ruskim državnim Institutom za citologiju i genetiku – koji je u prošlosti sarađivao sa institutom u Irkutsku, a ovaj se sada našao na udaru kritika – tokom 2025. i 2026. godine.

Organizacija "White Coat Waste", nadzorno telo koje deluje uz podršku obe političke stranke i uglavnom se bori protiv testiranja na životinjama, izvestila je da su Nacionalni instituti za zdravlje (NIH) – čiji rad Kenedi nadgleda u okviru Ministarstva zdravlja i socijalnih usluga – dodelili skoro 800.000 dolara Univerzitetu Ilinois u Urbana-Šampejnu tokom 2025. i 2026. godine za sprovođenje istraživanja.

Univerzitet je od NIH-a dobio 389.943 dolara u julu 2025. i još 389.746 dolara u septembru 2026. godine za istraživanje koje je proučavalo društveno ponašanje lisica uzgajanih u jednom uzgajivačkom centru u Sibiru.

Ovaj slučaj je dospeo u žižu interesovanja organizacije "White Coat Waste" jer istraživači ubijaju životinje pre nego što pošalju uzorke univerzitetu radi dalje analize.

Na sajtu te organizacije navedeno je da Kenedi uopšte nije trebalo da finansira ovo istraživanje, s obzirom na direktivu predsednika Džoa Bajdena iz 2022. godine o obustavi finansiranja testiranja na životinjama u Rusiji nakon početka rata u Ukrajini.

Jedna žena preminula, stotine u karantinu

Panika je izbila prošle nedelje kada je Darja Šipilova (28), laboratorijska radnica u Irkutskom istraživačkom institutu za borbu protiv kuge u Sibiru, navodno rekla medicinskom osoblju da je slučajno razbila epruvetu koja je sadržala žive bakterije.

Ruski zvaničnici su tvrdili da je Šipilova preminula od "neidentifikovane upale pluća" i napomenuli da postoje dokazi da su njene kolege imale kovid i običnu prehladu.

Međutim, izveštaji ukazuju na to da je bila zaražena plućnim oblikom kuge, koji izaziva bakterija "Crne smrti" – bolesti koja je, kako je poznato, odnela milione života u Evropi tokom srednjeg veka.

Stotine ljudi sa kojima je bila u kontaktu, kao i pet bolnica, uključujući porodilište, stavljeni su u karantin. Šipilova je hospitalizovana i preminula od posledica infekcije 2. oktobra.

Lokalni mediji su u međuvremenu objavili da je još jedna osoba preminula od kuge u Irkutskoj oblasti.

Ruski mediji uklanjaju objave o incidentu

Istovremeno, izveštaji o prvom slučaju kuge nestaju iz ruskih nacionalnih medija, uključujući i one sa moskovskog Kanala 5.

Nezavisni ruski medij The Insider objavio je 2. oktobra da je i federalni televizijski kanal REN TV uklonio svih pet svojih objava o kugi u Irkutskoj oblasti.

Ipak, zemlje koje se graniče sa Rusijom, uključujući Mongoliju, Kirgistan i Uzbekistan, pooštravaju zdravstvene kontrole na granicama zbog ove situacije.

Kuga je ozbiljna infekcija koju izaziva bakterija Yersinia pestis, a može dovesti do oteklina limfnih čvorova – naročito u preponama, pazuhu i na vratu – kao i do iskašljavanja krvi i krvarenja ispod kože.

Pneumonična kuga spada među najteže oblike ove bolesti; nakon što napadne pluća, pacijent postaje vezan za postelju u roku od 24 sata, jer se pluća pune tečnošću, što otežava disanje.

Ovaj oblik je gotovo uvek smrtonosan, osim ako se zaražena osoba ne leči antibioticima ubrzo nakon infekcije.

Naučnici navode da svako može da oboli od kuge, koja predstavlja tešku infekciju za sve starosne grupe.

Može se prenositi sa čoveka na čoveka putem kašljanja ili kijanja zaražene osobe, pri čemu se izbacuju sićušne kapljice koje sadrže bakteriju; ako ih druga osoba udahne, može doći do infekcije.

Kuga je endemska bolest u Sibiru – gde je zabeležena i prva poznata praistorijska epidemija među ljudima – jer je bakterija koja je izaziva prisutna kod malih divljih sisara u tamošnjim ogromnim prostranstvima, kao i kod njihovih buva, koje se takođe mogu zaraziti i preneti bakteriju.

Slučajevi se povremeno prijavljuju u tom regionu, iako je obolevanje među ruskim stanovništvom generalno retko.

Godišnje se zabeleži i do 2.000 slučajeva bolesti

Međutim, u julu je Nacionalni centar za zoonoze (NCZD) ​​Mongolije potvrdio slučaj kuge kod čoveka u provinciji Hovd, u zapadnom delu zemlje. Centar je upozorio da je 17 od 21 provincije u zemlji svrstano u područja sa rizikom od pojave kuge.

U SAD, prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), godišnje se zabeleži oko sedam slučajeva kuge, uglavnom u severnom delu Novog Meksika i Arizone.

Do ovih slučajeva dolazi jer je bakterija koja izaziva bolest prisutna kod malih divljih sisara u tom regionu.

Više od 80 odsto slučajeva kod ljudi u SAD nastaje kada buve sa tih životinja, nakon što se zaraze, ujedu čoveka i prenesu mu bakteriju.

Na globalnom nivou, godišnje se zabeleži između 1.000 i 2.000 slučajeva kuge.

Mnogi od tih slučajeva javljaju se u Africi, posebno u Demokratskoj Republici Kongo i na Madagaskaru, gde se infekcije beleže svake godine.

Nije poznato koliko ljudi umre od ove bolesti, ali kada je reč o bubonskoj kugi – najčešćem obliku koji nastaje ujedom buva i dovodi do oteklina limfnih čvorova – smrtnost se kreće između 30 i 60 odsto ukoliko se ne započne rano lečenje.

Visoka zvaničnica Svetske zdravstvene organizacije (SZO) izjavila je u sredu da nije poznato od čega je preminula Šipilova, te je pozvala Rusiju da pruži više informacija o slučaju koji je izazvao globalnu zabrinutost zbog sumnje na plućnu kugu.

Marija Van Kerkov, direktorka SZO za upravljanje epidemijama i pandemijama, rekla je da zdravstvena agencija UN nema saznanja o tome šta je bio "uzročnik" smrti preminule 2. oktobra.