Milioni su gledali jezivi masakr... VIDEO

Bio je to najveći napad na Izrael u poslednjih nekoliko decenija i događaj koji je potresao Bliski istok i svet.

Oko 6:30 ujutru po lokalnom vremenu, Hamas i druge palestinske militantne grupe ispalili su hiljade raketa prema južnom i centralnom Izraelu, dok su se na terenu stotine boraca infiltrirale preko granice. Korišćena su vozila, motocikli, čamci i paraglajderi. Borci su napali vojne baze, pogranične zajednice i civilna naselja u području poznatom kao "Gaza Envelop".

Prema izraelskim izvorima i međunarodnim istraživanjima, napad je pogodio više od 20 izraelskih zajednica, uključujući kibuc Be'eri, Kfar Azu, Nir Oz i Nahal Oz, kao i grad Sderot.

Posebno tragičan je bio napad na muzički festival Supernova u blizini kibuca Reim, gde su stotine mladih ljudi ubijene ili kidnapovane. Tačan broj žrtava na festivalu je još uvek pod istragom, ali se procenjuje da je broj poginulih veći od 360.

Bilans užasa

Prema izraelskim vlastima, u napadu je ubijeno više od 1.170 ljudi, uglavnom civila, dok je više od 3.000 ranjeno. Među poginulima su bila deca, stariji i strani državljani. Hamas i druge grupe su otele oko 250 talaca – žena, muškaraca, dece i starijih osoba - i odvele ih u Gazu. Neki od njih su kasnije ubijeni u zatočeništvu, a neki su pušteni u razmenama tokom 2023. i 2024. godine.

Izraelske snage su ubile i zarobile stotine napadača, dok se procenjuje da je u samom napadu poginulo više od 1.500 pripadnika Hamasa i drugih grupa. Napad je u Izraelu nazvan "Crna subota", jer je izazvao šok, paniku i osećaj duboke ranjivosti u društvu.

Tanjug/AP Photo/Jehad Alshrafi

Izraelski odgovor i izbijanje rata

Premijer Benjamin Netanjahu je odmah proglasio ratno stanje i najavio da će Izrael "uništiti Hamas". Izraelske odbrambene snage (IDF) pokrenule su vazdušne napade na Gazu, nakon čega je usledila kopnena ofanziva usmerena na oslobađanje talaca i uništavanje infrastrukture Hamasa.

Od tada, sukob je eskalirao u najkrvaviji izraelsko-palestinski rat 21. veka. Prema podacima Ujedinjenih nacija, do jeseni 2024. godine u Gazi je ubijeno više od 35.000 Palestinaca, uključujući veliki broj civila, a milioni su raseljeni. Izrael tvrdi da su mnoge civilne žrtve rezultat korišćenja civilnih objekata od strane Hamasa u vojne svrhe, dok su humanitarne organizacije upozoravale na razmere razaranja i humanitarnu katastrofu.

Tanjug/AP Photo/Jehad Alshrafi

Propusti i upozorenja

Nakon napada, izraelski i međunarodni mediji su izvestili da su neki obaveštajni podaci mesecima ranije upozoravali na mogućnost većeg napada iz Gaze. Prema pisanju Njujork tajmsa i Hareca, izraelske službe su imale neke signale o planiranju Hamasa, ali ih nisu smatrale verodostojnim. Do danas nije u potpunosti razjašnjeno ko je i kada ignorisao ove informacije.

Tanjug/AP Photo/Yousef Al Zanoun

Globalne reakcije

Napad Hamasa odmah su osudile Sjedinjene Američke Države, Evropska unija, Velika Britanija, Nemačka, Kanada, Japan i druge zemlje, dok su Iran i Katar optužili Izrael za politiku okupacije koja je, prema njihovim rečima, dovela do eskalacije. Ujedinjene nacije i humanitarne organizacije pozvale su obe strane da poštuju međunarodno humanitarno pravo i zaštite civile.

Tokom 2024. godine, Međunarodni krivični sud (MKS) otvorio je istragu o mogućim ratnim zločinima obe strane, uključujući zločine Hamasa 7. oktobra, ali i izraelske akcije u Gazi. Nalozi za hapšenje lidera Hamasa bili su u fazi razmatranja, ali nisu formalno izdati od jeseni 2025. godine.

Dugoročne posledice

Napad 7. oktobra potpuno je promenio izraelsko-palestinsku dinamiku. Izazvao je traumu i političke previranja u Izraelu, dok je u Palestini rat imao katastrofalne posledice po civilno stanovništvo. Desetine hiljada ljudi je ubijeno, stotine hiljada je ranjeno, a region je ušao u novi period nestabilnosti.