Rusi, vojska vam je pred vratima VIDEO

Prema navodima estonskih zvaničnika, zemlja kontinuirano pomera trupe bliže granici sa Rusijom i nabavlja oružje sposobno za udare duboko u rusku teritoriju, pripremajući se za moguću agresiju Moskve izvan Ukrajine.

FT piše da vojni i obaveštajni čelnici Estonije ne veruju da Rusija teži ratu punih razmera sa NATO-om, bar ne u naredne dve godine. Istovremeno, uvereni su da se Moskva priprema za mogući budući sukob sa Estonijom.

To je podstaklo Estoniju, koja nema sopstveno ratno vazduhoplovstvo, da pređe na strategiju "aktivne odbrane".

"Moramo početi od granice i pobediti već u prvim bitkama", izjavio je pukovnik Tarmo Kundla, komandant Prve estonske brigade, glavne borbene snage te zemlje.

Njegova jedinica se trajno premešta iz Tape u Jihvi, gde se trenutno grade veliki novi objekti za smeštaj vojnika.

"Odvraćanje ne daje rezultate. Ključni period za rešavanje tog problema, za sve nas u baltičkim državama, jeste narednih godinu do četiri godine", istakao je predstavnik estonske vojne obaveštajne službe.

U međuvremenu, Ministarstvo odbrane Estonije naglasilo je da moraju učiniti agresiju na zemlju "nezamislivom".

"Naš cilj je jasan: držati neprijatelja i ratna razaranja podalje od estonske teritorije", naglasilo je Ministarstvo odbrane.

Aktivna odbrana

U maju je estonska vlada u svoj koncept nacionalne bezbednosti uvela pojam "aktivna odbrana". Od tada su oružane snage te zemlje pokrenule tihu, ali radikalnu reorganizaciju. Elitne jedinice se kontinuirano premeštaju iz Tape, glavne vojne baze Estonije, na položaje bliže ruskoj granici.

Pored toga, u pograničnom gradu Narvi u toku je izgradnja nove baze za 1.000 pripadnika vojske. Tokom protekle godine, zemlja je potpisala ugovore o nabavci devet američkih višecevnih raketnih sistema "Himars" (HIMARS), balističkih raketa M57 dometa do 300 km, kao i devet južnokorejskih sistema "Čunmu" (Chunmoo) sličnog dometa. Treba napomenuti da udaljenost od estonskih pograničnih baza do ruskog grada Sankt Peterburga iznosi 260 km.

U deceniji nakon ruske invazije na Ukrajinu 2014. godine, estonski vojni stratezi razvili su odbrambenu doktrinu oblikovanu istorijom i geografijom zemlje. Prema tom pristupu, u slučaju agresije, vojni obveznici bi se brzo mobilisali i sprovodili taktičku odbranu nalik gerilskom ratovanju kako bi usporili ruske trupe i naneli im gubitke dok ne stignu NATO pojačanja.

"Kremlj ne mari za gubitke"

Međutim, nakon što su posmatrali ruske poteze u Ukrajini, estonski vojni lideri zaključili su da takav plan ne bi bio delotvoran. Sada smatraju da Kremlj ne mari za gubitke dok se bori da zadrži zauzetu teritoriju, čak i nakon što je sve na njoj uništeno.

Estonija sada planira da se bori za svaki pedalj teritorije i da, već od prvog dana eventualne invazije, zadaje snažne udarce Rusiji stotinama kilometara iza linije fronta.

"Sa vojnog stanovišta, ovo je veoma zahtevno. Ne možemo da oblikujemo ponašanje neprijatelja (povlačenjem ili taktičkim uvlačenjem u određene situacije). Moramo da utvrdimo svoje linije odbrane već danas. Reč je o odbrani na isturenim položajima", izjavio je Kundla.

Estonska vojna obaveštajna služba posebno je zabrinuta zbog mogućih ograničenih akcija usmerenih na ciljeve u pograničnom području – konkretno, na mali grad Narvu, u kojem većinu stanovništva čine oni kojima je ruski maternji jezik. Takav potez mogao bi da posluži kao provokativni test odlučnosti NATO-a, sa ciljem da se izazove raskol unutar alijanse.