Rusija ima novu metu? VIDEO

Rusko Ministarstvo odbrane objavilo je intenziviranje vojnih udara na ciljeve u Ukrajini i povezalo odluku sa izjavama ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog o mogućim napadima na ruske rafinerije nafte.

Prema tvrdnjama Moskve, ruske snage treba da pojačaju operacije protiv vojnih i vojnoindustrijskih objekata i infrastrukture povezane sa njima, kako u oblasti Kijeva, tako i u drugim delovima Ukrajine. Istovremeno, ruske vlasti tvrde da odgovornost za moguću dalju eskalaciju sukoba leži na ukrajinskom rukovodstvu.

Rusko Ministarstvo odbrane takođe navodi da su njihovi udari odgovor na operacije koje je sprovela ukrajinska strana. Moskva optužuje Kijev za napade na civilne objekte na ruskoj teritoriji, kao i za navodne pokušaje ometanja izbora za Državnu dumu.

U ruskom saopštenju se pominju i navodni napadi na biračka mesta, u kojima je, prema Moskvi, šest ljudi izgubilo život. Ne postoji nezavisna potvrda ovih navoda. Rusko Ministarstvo odbrane takođe tvrdi da je 19. i 20. septembra izvršen veliki ukrajinski napad sa više od 1.600 dronova usmerenih na civilne ciljeve u Moskvi.

Pored toga, ruska strana pominje i navodne pokušaje napada tokom međunarodnog ekonomskog foruma održanog u Sankt Peterburgu u junu 2026. godine.

"Nakon današnje izjave Zelenskog, ruski napadi na vojne i vojno-industrijske objekte, kao i na povezanu infrastrukturu u Kijevu i drugim regionima Ukrajine, biće intenzivirani", navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva odbrane.

Uslovi za okončanje rata

Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, ponovo je govorio o uslovima za okončanje rata, prenose Vesti Ukrajine.

Prema njegovim rečima, da bi se postigao dugoročni mir, neophodno je ispuniti tri ključna zahteva Moskve. Među njima su neutralni i nenuklearni status Ukrajine, napuštanje politike koju ruska strana opisuje kao nacionalističku i priznavanje okupiranih ukrajinskih teritorija kao sastavnog dela Rusije. Istovremeno, Medvedev je rekao da će Rusija nastaviti da pokušava da ostvari svoje ciljeve vojnim sredstvima, u slučaju da Kijev ne prihvati navedene uslove.

EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV

Pored Ukrajine, Medvedev je govorio i o situaciji na Južnom Kavkazu, uputivši direktno upozorenje jermenskim vlastima. Tvrdi da pojedine države pokušavaju da "zamute vodu" i podele zemlje regiona, a kao primer je naveo Gruziju, kojoj je Zapad svojevremeno ponudio članstvo u NATO-u, što je, prema njegovim rečima, dovelo do sukoba.

Odnosi sa Jermenijom

Osvrnuo se i na pogoršanje odnosa između Moskve i Jermenije, ocenjujući da je jermensko rukovodstvo odlučilo da promeni pravac kretanja zemlje.

"Trenutno se naša stabilnost i odnosi sa Jermenijom stavljaju na probu. Sadašnje jermensko rukovodstvo smatralo je ispravnim da promeni pravac svog razvoja. Siguran sam da to neće dovesti ni do čega dobrog. Najgore što bi moglo da se desi Jermeniji jeste da se pretvori u novu Ukrajinu", rekao je on.

Reagujući na ove izjave, bivši ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Anton Geraščenko je na X mreži komentarisao da Rusija nastavlja sa svojom uobičajenom geopolitičkom strategijom – usmerenom na otvorene pretnje, ratove, ucene i hibridne operacije protiv svojih suseda.