Nova taktika Kijeva: Spremaju plan B za Dnjepar VIDEO

Glavni prioritet Ministarstva je jačanje postojeće mostovske infrastrukture i njena zaštita od napada, kako bi se povećala otpornost mostova, rekao je Kalašnik za ukrajinski javni servis Suspilne. 

On je naveo da se trenutno razmatra brzo rešenje za povezivanje leve i desne obale Kijeva u slučaju oštećenja mostova, odnosno izgradnja nasipa sa pontonskim prelazima koji bi omogućili nastavak saobraćaja preko Dnjepra. 

"Hitna rešenja su nasip i pontonski prelaz, koji mogu brzo da se izgrade. Taj posao je već počeo. Održan je koordinacioni sastanak kod predsednika i dobili smo zadatke, imajući u vidu kritičnost situacije. Grad se time ranije nije samostalno bavio, pa je sada odlučeno da se time pozabave Ministarstvo, Agencija za obnovu i vojska, zajedno sa gradskim vlastima", rekao je Kalašnik. 

Prema njegovim rečima, izgradnja takvih prelaza mogla bi da traje do tri meseca, a konstrukcije bi trebalo da obezbede najmanje polovinu kapaciteta postojećih mostova. 

"Trenutno traju pripremni radovi, a uskoro će početi i izgradnja. Biće angažovana sva raspoloživa infrastruktura kako bi se obezbedio što veći kapacitet. U proseku oko 600.000 vozila dnevno prelazi mostove između leve i desne obale. Cilj je da se taj kapacitet očuva. Zbog toga su određene lokacije na kojima će početi izgradnja", rekao je Kalašnik. 

On je dodao da su već određene lokacije za izgradnju i da se takvi radovi planiraju ne samo u Kijevu, već i u drugim delovima Ukrajine, kao i na drugim rekama, a ne samo na Dnjepru. Ministarstvo razmatra i druge mogućnosti, uključujući izgradnju montažnih betonskih konstrukcija, kao i dugoročno, izgradnju tunela ispod Dnjepra, međutim, takvi projekti mogli bi da koštaju desetine milijardi grivni, zbog čega bi njihova realizacija bila moguća samo uz podršku međunarodnih partnera. 

Planiranje rezervnih prelaza dolazi nakon nedavnih ruskih napada na mostovsku infrastrukturu u Ukrajini. Ti napadi ponovo su otvorili pitanje bezbednosti ključnih saobraćajnih veza, zbog čega ukrajinske vlasti razmatraju alternativne načine za povezivanje leve i desne obale Dnjepra u slučaju oštećenja postojećih mostova.

Ruski napadi na mostove u Kijevu počeli su 1. oktobra, kada je više puta gađan Južni most preko Dnjepra. U napadima su oštećeni delovi konstrukcije, kolovoz, zaštitna ograda i zaštitna betonska barijera metroa, nakon čega je saobraćaj preko mosta bio obustavljan.

Napadi su nastavljeni i narednog dana, a 3. oktobra pogođen je i Severni most. Tom prilikom oštećeni su kolovoz i kontaktna mreža za trolejbuse, zbog čega je saobraćaj ponovo bio ograničen. Prema navodima gradskih vlasti, udari na mostove izazvali su ozbiljne poremećaje u saobraćaju i velike gužve širom Kijeva.

Zbog višestrukih udara i privremenog zatvaranja pojedinih prelaza, vlasti su morale da uvedu nova pravila saobraćaja preko Dnjepra, dok su građani bili primorani da koriste alternativne pravce. Mostovi su ključna veza između leve i desne obale prestonice, pa su napadi pokazali koliko bi njihovo duže onesposobljavanje moglo da poremeti svakodnevni život u gradu.