Huti svakog dana prekidaju rat na četiri sata: Razlog je bizaran

Prema navodima Hine, njihovo zauzimanje ključnih položaja u blizini moreuza Bab el-Mandeb dodatno je povećalo značaj ove grupe za bezbednost jednog od najvažnijih pomorskih pravaca na svetu.

Huti su tokom septembra izveli napade na saudijske gradove Abhu, Džizan i Nadžran, a prema navodima iz izveštaja pogođena su i postrojenja saudijske naftne kompanije Aramko. Istovremeno su napredovali duž jemenske obale i zauzeli Moku, Džubab i strateške lokacije na ostrvima Haniš i Perim.

Time su, prema dostupnim izveštajima, stekli veću kontrolu nad područjem oko moreuza Bab el-Mandeb, širokog oko 19 kilometara, koji povezuje Crveno more sa Adenskim zalivom. Kontrola tog pravca posebno je značajna zbog međunarodnog pomorskog saobraćaja i transporta energenata.

Od verskog pokreta do vojne sile

Huti su nastali krajem devedesetih godina na severu Jemena kao pokret za verski preporod zejditskih šiita, predvođen porodicom Huti.

Godine 2014. zauzeli su glavni grad Sanu i svrgnuli tadašnju vlast, nakon čega je usledila vojna intervencija koalicije predvođene Saudijskom Arabijom. Sukob je godinama trajao uz različite intenzitete, a 2022. godine postignuto je primirje.

U međuvremenu su Huti izrasli u organizovanu vojnu silu. Stručnjaci Ujedinjenih nacija procenjuju da imaju oko 350.000 boraca, dok su tokom prethodnih godina razvili i sposobnosti za proizvodnju i korišćenje balističkih projektila i dronova.

Prema navodima stručnjaka UN i vojnih analitičara, Iran je Hutima pružao vojnu i tehničku podršku, dok su sa njima sarađivali i operativci libanskog Hezbolaha. Iran, međutim, zvanično negira da naoružava Hute.

Ipak, iza savremenog naoružanja i vojne tehnologije krije se jedna mnogo starija tradicija koja i danas utiče na svakodnevicu jemenskih boraca.

Primirje zbog žvakanja

Reč je o katu, zimzelenom grmu čiji listovi sadrže katinon, psihoaktivnu supstancu srodnu amfetaminima.

Listovi kata se satima žvaću i skupljaju u unutrašnjem delu obraza, zbog čega jemenski muškarci na fotografijama često imaju karakteristične izbočine na licu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, kat svakodnevno konzumira veliki deo stanovništva Jemena, a pojedine procene govore o čak 90 odsto odraslih muškaraca.

Žvakanje kata povezano je sa osećajem budnosti i povećanom koncentracijom, ali dugotrajna upotreba može imati i negativne posledice, uključujući probleme sa snom, povišen krvni pritisak i ubrzan rad srca.

U Jemenu je ova navika toliko rasprostranjena da, prema navodima pojedinih izvora, svakodnevni život boraca utiče i na tempo ratovanja.

Naime, tokom dana se u pojedinim zonama sukoba pravi neformalna pauza u borbama, tokom koje pripadnici različitih strana odlaze da žvaću sveže listove kata.

Prema pisanju portala "Al Majalla", ta pauza tradicionalno počinje oko podneva i može trajati nekoliko sati. U nekim područjima sukoba pripadnici suprotstavljenih strana čak se okupljaju na istim mestima kako bi žvakali kat, pre nego što se ponovo vrate na položaje.

Kat – biljka koja pokreće veliki deo jemenske ekonomije

Kat, međutim, nije samo deo društvenog i ratnog života Jemena. Njegov uzgoj predstavlja i jedan od ključnih ekonomskih sektora u zemlji.

Prema podacima Organizacije UN za hranu i poljoprivredu, uzgoj kata zauzima veliki deo poljoprivrednog zemljišta, dok Međunarodni komitet Crvenog krsta upozorava da proizvodnja ove biljke troši značajne količine oskudnih vodnih resursa Jemena.

U zemlji koja se godinama suočava sa ratom, siromaštvom i nedostatkom vode, kat je tako postao mnogo više od tradicionalnog stimulansa – deo svakodnevnog života i važan ekonomski resurs.

Tržište vredno milijarde dolara

Trgovina katom odvija se čak i preko linija fronta koje razdvajaju teritorije pod kontrolom Huta od područja pod kontrolom jemenske vlade.

Prema procenama koje navodi "Los Anđeles tajms", tržište kata u Jemenu vredno je milijarde dolara godišnje. Sveže ubrani listovi svakodnevno se transportuju iz različitih delova zemlje ka gradovima, dok njegova potrošnja ostaje duboko ukorenjena u društvenim i plemenskim običajima.

Upravo zbog toga nijedna vlast u Jemenu do sada nije uspela da ozbiljno ograniči njegovu upotrebu.

Tako je kat, uprkos zdravstvenim i ekološkim posledicama, ostao jedan od najvažnijih društvenih rituala u Jemenu – toliko ukorenjen da, prema navodima pojedinih izvora, utiče čak i na ritam ratovanja.

Dok se Huti na terenu oslanjaju na rakete, dronove i savremenu vojnu tehnologiju, deo njihovog svakodnevnog života i dalje određuje biljka koja se u Jemenu žvaće generacijama.