"Crni avgust" nad Putinovom Rusijom

U nekim aspektima, "Crni avgust" je ruski ekvivalent britanskoj "sezoni kiselih krastavaca" – zatišja pri kraju leta u kom medijskim prostorom dominiraju lakše teme dok parlament ne zaseda, a kraljevska porodica je na odmoru ili iznenada najavljuje povratak kući. Ali ruska narodna mudrost je pesimističnija: pregled skorašnje ruske istorije izgleda da podržava verovanje da dramatični događaji poput "Crnog labuda" zaista imaju tendenciju da se dešavaju u avgustu.

Pre 35 godina, grupa komunističkih konzervativaca predvodila je neuspeli puč protiv sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova, oslobodivši centrifugalne sile koje su na kraju dovele do raspada Sovjetskog Saveza. U avgustu 1998. godine, finansijska kriza pogodila je Rusiju, izazvala je neispunjavanje domaćeg duga i pad rublje. A godinu dana kasnije, grupa militanata predvodila je upad u južnu rusku republiku Dagestan, započinjući drugi čečenski rat, sukob koji je lansirao političku nepoznanicu, bivšeg oficira KGB-a po imenu Vladimir Putin, u najviši ešalon vlasti, piše CNN.

Putin je postao ruski lider u novogodišnjoj noći 1999. godine, nakon iznenadne primopredaje od strane predsednika Borisa Jeljcina. Ali ni novi, tvrdokorni lider nije bio imun na avgustovsku kletvu. Jedan od njegovih prvih velikih testova na vlasti bilo je potapanje Kurska, nuklearne podmornice koja je potonula sa 118 mornara. A u avgustu 2008. godine, Rusija je zaratila sa susednom Gruzijom, pokazujući ratoborno novo lice Putinove spoljne politike.

Proteklo leto u Rusiji takođe se oblikovalo kao sumorna sezona za Putinovu Rusiju. Napredak ruskih trupa na spornim linijama fronta u Ukrajini bio je oskudan; nebo iznad ruskih gradova je zamračeno ukrajinskim napadima na rafinerije nafte i distributivne centre po ugledu na Amazon; a dugi redovi na pumpama za gorivo i glasine o novom talasu mobilizacije izazivaju negodovanje kod Rusa.

Da li je ovo još jedan "Crni avgust"?

Ruski komentator u egzilu Ilja Varlamov objavio je ove nedelje svoje misli o tom pitanju, rekavši da su ponavljajuće istorijske katastrofe u avgustu "naravno, slučajnost".

Ali, nastavio je Varlamov, "mnogi Rusi sa zebnjom iščekuju avgust. Pogotovo sada, kada je zemlja zaista u krizi. ... Kriza goriva se vratila, cene rastu i nemaju nameru da se zaustave, rublja pada, izbori se približavaju i ko zna šta još."

Tanjug/Gavriil Grigorov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Varlamov je takođe istakao nedavno objavljene izjave jednog vodećeg ruskog ekonomiste, koji je upozorio da se Moskva suočava sa "društvenom krizom" i "gubi i tehnološku i ekonomsku konkurenciju na globalnom nivou" i da neće pobediti u ratu iscrpljivanja protiv Ukrajine koju podržava Zapad.

Čak je i lojalni, prokremljski tabloid "Moskovski komsomolec" primetio tradicionalne avgustovske strahove u Rusiji, iako se obratio astrologiji za smernice. "Ovog meseca će se dogoditi pomračenje Meseca; iako neće biti najmasovnije, održaće se u opoziciji sa Plutonom – planetom koja se povezuje sa katastrofama", navodi se u članku.

"Ovo bi moglo da izazove društvene promene, političke promene u odnosima sa komšijama i domaće nemire. Mogu se povećati slučajevi nesreća, povećane anksioznosti i nervnih slomova – uključujući nervne poremećaje."

Ali usred nelagodnih spekulacija, Putin je projektovao svoju uobičajenu auru samopouzdanja.

U komentarima u sredu o infrastrukturnim i razvojnim projektima, lider Kremlja je priznao ekonomsku štetu koju je Ukrajina nanela napadima na skladišta giganta elektronske trgovine Vajldberis, bez imenovanja kompanije – ali je umanjio njihov dugoročni uticaj.

EPA/OLEG MOVCHANIUK

"Podrazumeva se da ovi napadi neće imati, ne izazivaju i ne mogu dovesti do bilo kakvih kritičnih posledica", rekao je on. "Tačno je da oni uzrokuju štetu – to je očigledno, i mi to razumemo, vidimo to i svesni smo toga."

Ruski predsednik je rekao da će ti logistički objekti biti ponovo izgrađeni uz podršku vlade. Ali rat u Ukrajini je sve bliži domu mnogih Rusa, direktno ih pogađajući po novčanicima.

Ukrajina se takođe bori sa domaćom krizom u ratno vreme. Ranije ove nedelje, nedavno smenjeni ministar odbrane Mihailo Fedorov pozvao je na ratne izbore, predstavljajući novi politički izazov ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom.

Bez obzira na vrednost Fedorovljevih argumenata, ovaj potez potencijalno predstavlja novu temu za razgovor Putinu, koji je javno i više puta dovodio u pitanje legitimitet Zelenskog kao predsednika.

Tu leži kontrast.

Legitimitet Volodimira Zelenskog

Zelenskijev petogodišnji mandat je prvobitno trebalo da se završi 2024. godine, ali su izbori u Ukrajini odloženi zbog vanrednog stanja uvedenog nakon potpune invazije Rusije 2022. godine. A rekonstrukcije vlade u Kijevu, kao i veliki antivladini protesti, pokazuju da su civilno društvo i demokratski procesi još uvek živi i zdravi u Ukrajini.

Isto se teško može reći za Rusiju. U ponedeljak je sud u toj zemlji osudio opozicionog političara Leva Šlosberga na 11 godina zatvora zbog protivljenja ratu u Ukrajini. Vrhovni sud Rusije je takođe zabranio Šlosbergovoj stranci, Jabloko, da se pojavi na glasačkom listiću na predstojećim parlamentarnim izborima.

Ruska domaća politička opozicija je, dakle, efikasno ugušena otkako je Putin pokrenuo rat protiv Ukrajine. Kao što bi američki pisac Ernest Hemingvej nesumnjivo prepoznao, gušenje civilnog društva kao da se dešavalo polako, a zatim odjednom smrću zatvorenog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog u februaru 2024. Navaljnijevo kobno putovanje u arktičku zatvorsku koloniju takođe je počelo jednog avgustovskog dana 2020. godine, kada se razboleo od trovanja nervnim agensom na povratnom letu za Moskvu iz Sibira.

Slučajnost ili ne, avgust je bio težak mesec za Rusiju.