Putine, pristali su, ali...; "Shvatite – posledice će biti monstruozne" FOTO/VIDEO

"Japanska premijerka Takaiči može da brblja koliko god želi o tome kako su Kurilska ostrva 'istorijski japanska', ali to brbljanje neće ništa promeniti. Ona su bila, jesu i ostaće ruska zemlja. Svako ko ovo ne shvati suočiće se sa monstruoznim posledicama svoje zablude", naveo je Medvedev u objavi na platformi Iks.

Takaiči je sporna ostrva opisala kao "inherentno japansku teritoriju, kako istorijski tako i prema međunarodnom pravu".

Kako je saopšteno, ruski ambasador u Japanu Nikolaj Nozdrev pozvan je danas na razgovor u japansko Ministarstvo spoljnih poslova, gde je ministar spoljnih poslova Tošimicu Motegi izrazio protest japanske strane zbog Putinove posete ostrvu Iturup u Sahalinskoj oblasti.

Ovo je Putinova prva poseta toj teritoriji. Ruski vladini zvaničnici su ranije posećivali ostrva, a poslednji put je to učinio premijer Mihail Mišustin 2021. godine. Sam Medvedev je bio prvi ruski predsednik koji je posetio Kurilska ostrva 2010. godine.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško ranije danas je izjavio da diplomatske aktivnosti Tokija u vezi sa Kurilskim ostrvima, uključujući pozivanje ruskog ambasadora zbog Putinove posete Iturupu, neće imati bilo kakav rezultat.

"Ova diplomatska aktivnost neće dovesti ni do čega. Ruska zemlja će ostati ruska zemlja, u potpunom skladu sa međunarodnim pravom i odlukama donetim nakon Drugog svetskog rata", rekao je Gruško novinarima na marginama IV foruma "Arktik - regioni".

Teritorijalni spor između Japana i Rusije

Kurilska ostrva su vulkanski arhipelag dužine oko 1.300 kilometara, koji se pruža od poluostrva Kamčatka na severu do japanskog ostrva Hokaido na jugu. Ona razdvajaju Ohotsko more od severnog dela Tihog okeana. Zajedno sa ostrvom Sahalin, Kurilska ostrva trenutno čine Sahalinsku oblast Rusije, jedan od 83 regiona zemlje.

Ostrva su predmet dugogodišnjeg, nerešenog teritorijalnog spora između Japana i Rusije.

Ostrva su bila pod japanskom kontrolom sve do kraja Drugog svetskog rata, kada ih je u avgustu 1945. godine zauzela sovjetska Crvena armija.

Među teritorijama koje je zauzela nalaze se četiri najjužnija ostrva arhipelaga: Iturup, Kunašir, Šikotan i ostrvca Habomai, kako ih naziva Rusija.

Međutim, Japan osporava suverenitet Rusije nad četiri ostrva, koja definiše kao svoje "Severne teritorije". Takođe naziva ostrva Iturup i Kunašir Etorofu i Kunašir.

Uprkos tome što Moskva i Tokio još uvek nisu potpisali formalni mirovni sporazum, oni su 1956. godine potpisali zajedničku deklaraciju kojom je okončano ratno stanje i obnovljeni diplomatski odnosi.

Kao deo deklaracije, sovjetska strana je pristala da preda Šikotan i Habomajska ostrva Japanu kada se zaključi formalni mirovni sporazum, iako je tokom Hladnog rata bilo malo značajnog razvoja događaja po tom pitanju. Pregovori su nastavljeni i nakon Hladnog rata, što je rezultiralo u Tokijskoj deklaraciji iz 1993. i Irkutskoj izjavi iz 2001. godine, od kojih je poslednja potvrdila deklaraciju iz 1956. kao osnovni pravni temelj za mirovne pregovore.

Abe obećao Putinu, ali...

Nekadašnji premijer Šinzo Abe 2018. godine je u razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom obećao da Japan neće dozvoliti gradnju američkih vojnih baza na toj teritoriji, ukoliko Rusija pristane da preda kontrolu toj zemlji.

Na samitu u Singapuru, Putin i Abe su se složili da ubrzaju pregovore o povratku Južnih Kurilskih ostrva, a Abe je uverio Putina da se nikakve američke vojne trupe neće ni približiti toj oblasti, objavio je Asahi Šimbun, prenosi Biznis Insajder.

Putin i Abe Kremlin Pool / Alamy / Profimedia

Ruska novinska agencija TASS citirala je Putina rekavši da deklaracija iz 1956. "svakako zahteva posebnu, dodatnu i detaljnu analizu, s obzirom na to da nije sve jasno u toj deklaraciji", izvestio je tada Rojters, pozivajući se na TASS.

Moskva je tvrdila da bi svaka predaja ostrva prvo zahtevala apsolutnu jasnoću o strateškom uticaju američko-japanskog sporazuma o bezbednosti, ali Putin se ipak nije obavezao da će ih predati.

Pregovori su stali nakon što je Rusija 2022. godine započela invaziju na Ukrajinu, nakon čega je Tokio uveo sankcije Moskvi.