Putin je "pukao"? Moskvom haraju scene iz "Majstora i Margarite"

Zbog toga raste zabrinutost zbog nekontrolisanog jačanja Federalne službe bezbednosti unutar ruskih političkih i ekonomskih elita.

Sam Putin, kako se navodi, pridaje ogroman značaj bezbednosnim institucijama kako bi očuvao svoju vlast usred rastućih nemira izazvanih ratom u Ukrajini, odnosno pfretećim ekonomskim kolapsom države.  

"Blumberg" podseća da je ruski lider dugo održavao ravnotežu između bezbednosno orijentisanih "jastrebova" i umerenijih zvaničnika koji su više bili fokusirani na ekonomiju. Međutim, u poslednje vreme ojačao je uticaj bezbednosnih krugova koji zahtevaju strožu kontrolu nad poslovanjem i društvom.

Da je takav plan već počeo da se sprovodi, navodi se da je vidno počeo da slabi uticaj pojedinih visokih zvaničnika, uključujući Sergeja Kirijenka, koji rukovodi sektorom za unutrašnju politiku.

Kirijenko, navodi se dalje, se smatra odgovornim za neuspehe ruskih političkih operacija u Jermeniji, Moldaviji i Mađarskoj.

Rastuća moć FSB-a

Druga uprava FSB-a, zadužena za borbu protiv terorizma i zaštitu ruskog političkog poretka, deluje sa širokim istražnim ovlašćenjima i uz veoma ograničen nadzor.

Ističe se da je ta služba "kumovala" optužbama za terorizam protiv milijardera i suosnivača aplikacije "Telegram", Pavela Durova, pod izgovrom da se pojača kontrola nad tom platformom.

Pojedini zvaničnici Kremlja zaduženi za parlamentarne izbore u septembru, međutim,  upozoravaju da bi oštra intervencija protiv popularne aplikacije za razmenu poruka mogla izazvati negativnu reakciju birača.

Sam Durov je ranije izjavio da je proglašen teroristom jer je odbio zahteve Rusije za masovnim nadzorom i cenzurom.

FSB je praktično "zakucao" svoju poziciju nakon bombaškog napada u centru Moskve 1. avgusta, kada su zahtevi FSB-a za uvođenjem strožih bezbednosnih mera dobili na još većoj snazi. 

Direktan pristup Putinu, smeštanje nepodobnima i scene poput "Majstora i Margarite" 

Načelnik Druge uprave FSB-a, general Aleksej Sedov, ima direktan pristup Putinu.

Sedov je početkom 2026. godine podržao ograničenja pristupa mobilnom internetu iz bezbednosnih razloga, a takvi potezi ruskih "jasterbova" i njihovo sprovođenje doveli su do poremećaja u digitalnim uslugama, gubitaka za preduzeća i nezadovoljstva javnosti.Blumberg navodi i slučaj blogera bliskog Kremlju, Ilji Remeslu, koji je priveden u Sankt Peterburgu pod optužbom za širenje "lažnih vesti" o vojsci i upućen u psihijatrijsku ustanovu, što neverovatno podseća na slučajeve iz poznatog romana "Majstor i Margarita".

Antiratni političar Boris Nadeždin, kome je onemogućeno da se kandiduje protiv Putina na predsedničkim izborima 2024. godine, osuđen je za "ekstremizam" zbog isticanja fotografije Alekseja Navaljnog. Pobegao je u Francusku nakon što je označen kao "strani agent".

Zatim, navodno i imovina ruskih privrednika menja vlasnike usled opsežnih istraga i sudskih sporova vođenih tokom ratnog perioda, dok se deo te imovine prenosi na pojedince bliske vlastima ili one koji su im lojalni.

Za veleizdaju se optužuju i fizičari i istraživači u oblasti vazduhoplovstva i kosmonautikei to zbog učešća na međunarodnim simpozijumima koje je država prethodno odobrila.

Glumci, muzičari i reditelji takođe se nalaze na nezvaničnim crnim listama.

Podseća se da je Putin je 4. avgusta potpisao novi zakon koji predviđa zamrzavanje imovine Rusa koji se protive ratu, a koji su napustili zemlju i osuđeni u odsustvu, kao i blokiranje njihovog pristupa državnim i bankarskim uslugama putem interneta i odbijanje zahteva za obnovu pasoša u inostranstvu.

Unutrašnji pritisak tokom rata

Istovremeno, ukrajinski napadi na rafinerije nafte, odbrambene objekte i logističke centre u unutrašnjosti Rusije pojačavaju uticaj rata na svakodnevni život.

Dok ruska vojska trpi teške gubitke, ekonomija je pod pritiskom zbog visoke državne potrošnje, povišenih realnih kamatnih stopa, niske stope rasta i zapadnih sankcija.

Javna podrška Putinu pala je na najniži nivo od početka invazije na Ukrajinu velikih razmera 2022. godine.

Tako je počeo nemir među ruskim elitama koje su zabrinute da aktuelni sistem ne može da se izbori sa ekonomskim, političkim i bezbednosnim problemima proizašlim iz rata. 

Uz to sada dolaze i sve veća ovlašćenja FSB-a, što sa sobom nosi neizvesnost oko toga ko bi se mogao naći pod istragom ili pritiskom, što pojačava strah kako među elitama, tako i u srednjoj klasi.