Ukrajina je gotova...

Prof. dr. Masahiro Matsumura profesor je međunarodne politike i nacionalne bezbednosti na Univerzitetu "St. Andrew’s" u Osaki. On je takođe i član Saveta Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije. 

U svojoj analizi posvećenoj strukturnim slabostima Ukrajine i sve težem položaju njenih evropskih saveznika, on smatra da se ishod rata više neće odlučivati pojedinačnim vojnim operacijama, napadima dronovima ili manjim pomacima na frontu, nego dugoročnom sposobnošću zaraćenih strana da osiguraju dovoljan broj vojnika, finansiraju državu i vojsku te zadrže podršku svojih saveznika. 

Tri ključna faktora

Prema njegovoj proceni, tri su ključna faktora koji rat guraju prema završnici:

• dramatičan demografski pad Ukrajine;
• smanjenje američke pomoći i prebacivanje gotovo celokupnog tereta podrške Ukrajini na evropske države;
• ograničeni strateški uspeh ukrajinskih napada duboko na ruskoj teritoriji.

Autor upozorava da je Ukrajina i pre ruske invazije bila suočena sa ozbiljnim demografskim problemima, jer joj se broj stanovnika kontinuirano smanjivao.

Jedan od uzroka bili su masovno iseljavanje, dugotrajna ekonomska nestabilnost i političke krize. 

Rat koji je počeo u februaru 2022. taj je proces pretvorio u akutnu krizu. Milioni ljudi napustili su Ukrajinu, dok su milioni ostali da žive na područjima pod ruskom okupacijom. 

Matsumura navodi procene prema kojima na teritoriji pod kontrolom ukrajinskih vlasti danas živi približno 25 miliona ljudi.

Takav pad broja stanovnika, smatra, direktno utiče na sposobnost države da nastavi rat. 

Sve je manji broj muškaraca sposobnih za vojnu službu, zbog čega su ukrajinske vlasti bile prisiljene da šire mobilizaciju na starije grupe i ograniče izlazak vojno sposobnih muškaraca iz zemlje. 

Istovremeno se smanjuje i broj radno aktivnih stanovnika koji plaćaju poreze, što dodatno povećava zavisnost Ukrajine od finansijske pomoći. 

Veliki gubici, uz relativno malu preostalu populaciju, stvaraju i sve veći društveni i politički pritisak. 

Rusija, s druge strane, ima četiri do pet puta više stanovnika te je, prema Macumuri, uspela da održi priliv novih vojnika finansijskim podsticajima i regrutacijom u siromašnijim regijama. 

Zbog toga smatra da između dve države postoji strukturna neravnoteža u ljudstvu koju je vrlo teško nadoknaditi.

Macumura podseća i da se struktura pomoći Ukrajini bitno promenila nakon povratka Donalda Trampa u Belu kuću, pa je tako tokom 2025. i 2026. količina američke podrške i pomoći Kijevu drastično smanjena.

Autor upozorava da takva politika stvara sve veće ekonomske i političke probleme u Evropi. Dugotrajno finansiranje ukrajinskog budžeta i vojske, visoke cene energije i potreba za povećanjem odbrambene proizvodnje dodatno opterećuju državne finansije i podstiču nezadovoljstvo birača.

Evropske države, navodi, decenijama su nakon završetka Hladnog rata smanjivale svoje vojne industrijske kapacitete. Zbog toga sada nemaju dovoljno razvijenu proizvodnju municiju  i teškog naoružanja da bi u potpunosti nadomestile američku pomoć. 

Evropa se tako nalazi u svojevrsnom strateškom paradoksu. Ne želi da prihvati mogući poraz Ukrajine, ali istovremeno nema dovoljne industrijske i financijske kapacitete za neograničeno finansiranje rata. 

Macumura smatra i da ukrajinski dalekometni napadi na Rusiju imaju ograničenja – oni mogu da ometaju rusku infrastrukturu, nanose materijalnu štetu i podižu moral ukrajinskog stanovništva, ali ne mogu nadomestiti manjak vojnika, niti promeniti odnos snaga na frontu.

Ratovi iscrpljivanja, tvrdi, na kraju, dobijaju se zauzimanjem teritorija, uništavanjem protivničkih jedinica i održavanjem dovoljne količine ljudstva i naoružanja. 

Napadi na udaljene ciljeve ne mogu sami zaustaviti ruske kopnene operacije, artiljeriju i vazdušne udare, zaključuje profesor.