Nemačka na pragu neviđenog političkog previranja

Naime, etablirane stranke do sada nisu uspele da zaustave rast podrške AfD-u u anketama, koji traje već mesecima. 

To pokazuje i najnoviji ARD-ov Dojčlandtrend – odnos snaga između Unije (CDU/CSU) i AfD-a potpuno se preokrenuo u odnosu na poslednje savezne izbore održane u februaru 2025. kada je Unija osvojila 28,5 odsto glasova, dok je AfD dobila 20,8 odsto.

Kada bi naredne nedelje bili održani izbori za Bundestag, 28 odsto građana glasalo bi za AfD. To je povećanje od jednog procentnog poena u odnosu na juli i ujedno novi rekord za tu stranku. CDU i bavarska CSU izgubile su jedan procentni poen i sa 21 odsto podrške pale na nivo iz novembra 2021. godine kada su izgubila izbore sa Arminom Lašetom. 

U aktuelnom istraživanju SPD ostaje na 12 odsto podrške, Zeleni imaju 15 odsto, Levica 11 odsto, a FDP četiri odsto. 

Jasna većina za približavanje AfD-u

Pre svega, predstojeći pokrajinski izbori u dve važne istočnonemačke pokrajine Saksoniji-Anhaltu i Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji u septembru ponovo su rasplamsali raspravu o tome kako se odnositi prema AfD-u. U obe pokrajine AfD u anketama ubedljivo vodi. 

Sve demokratske stranke odbacuju saradnju sa desnim populistima, a nedavno je oko 1.000 pravnika u Nemačkoj u otvorenom pismu zatražilo zabranu AfD-a.

Građani Nemačke, međutim, razmišljaju drugačije. Samo 37 odsto ispitanika u celoj zemlji protivi se bilo kakvoj saradnji sa desnim populistima, dok je 27 odsto načelno za saradnju sa AfD-om. Većina među njima su pristalice te stranke. 

Da bi o saradnji sa AfD-om trebalo odlučivati od slučaja do slučaja smatra 32 odsto svih ispitanika, i po tom pitanju skoro da nema razlike u stavovima istočnih i zapadnih Nemaca.

Međutim, u zapadnom delu zemlje 40 odsto ispitanika smatra da svaku saradnju sa AfD-om treba isključiti, dok je samo 24 odsto za saradnju sa tom strankom. 

Na istoku zemlje situacija je gotovo obrnuta – samo 26 odsto ispitanika protivi se bilo kakvoj saradnji sa AfD-om, a 38 odsto se zalaže za saradnju sa tom strankom. Taj procenat približno odgovara ukupnoj podršci AfD-u na istoku Nemačke.

Polovina Nemaca želi suštinske političke promene 

Dalje udaljavanje građana od etabliranih stranaka ogleda se i u još jednom pokazatelju. Više od polovine ispitanika, najviše otkad postoji istraživanje Dojčlandtrend, zalaže se za temeljnu promenu politike u Nemačkoj. Samo četiri od deset ispitanika podržavaju pojedinačne korekcije postojećeg kursa.

Drugim rečima, optimizam i poverenje u politički sistem nastavljaju da opadaju. Čak 43 odsto ispitanika navodi da stalno ima osećaj da je u nepovoljnijem položaju ili da je zapostavljeno. 

Većina birača AfD-a osećaju se zapostavljeno

Među pristalicama AfD-a taj procenat raste na čak 70 odsto. Pristalice AfD-a tako su jedina grupa koja većinski smatra da se prema njoj postupa nepravedno.

Rast podrške AfD-u posledica je i niza drugih faktora, što pokazuju različita istraživanja instituta Infratest dimap sprovedena tokom prethodnih meseci.

Heiko Rebsch / AFP / Profimedia

S jedne strane, reč je o razočaranju politikom drugih stranaka. Pored toga, pristalice AfD-a sa većom zabrinutošću gledaju na stanje u Nemačkoj, bilo da je reč o ekonomskom položaju zemlje, finansijskoj sigurnosti u starosti ili bezbednosti u javnom prostoru. Među njima je znatno izraženije i uverenje da imigracija predstavlja pretnju. Uz to, mnogi birači AfD-a imaju utisak da ta stranka jasno imenuje i otvoreno govori o problemima.

Mala očekivanja od rekonstrukcije vlade

Poslednje nedelje na političkoj sceni Berlina obeležile su žustre rasprave o planiranim reformama, ali i prilično haotična rekonstrukcija vlade.

Podrška politici kancelara Fridriha Merca ni ranije nije bila naročito visoka, a sada samo 12 odsto ispitanika veruje da će nova lica u saveznoj vladi doprineti boljoj politici. 

EPA-EFE/FILIP SINGER

Dosadašnji šef Kabineta kancelara, Torsten Fraj, prešao je na čelo konzervativne poslaničke grupe u Bundestagu, dok je ministarka zdravlja Nina Varken preuzela rukovođenje Kancelarijom saveznog kancelara.

Trećina Nemaca lično strahuje od terorizma

Najnoviji teroristički napad u Nemačkoj jasno se odražava i na rezultate istraživanja. Mladi islamista iz Berlina uleteo je 25. jula iznajmljenim automobilom među učesnike Parade ponosa (CSD), pri čemu je usmrtio jednu ženu, a 31 osoba je teško povređena. Dan kasnije policija je usmrtila napadača, koji je bio u bekstvu. 

Taj tragični događaj ponovo je skrenuo pažnju na ranjivost nemačkog društva kada je reč o opasnosti od terorističkih napada. Trećina ispitanika navodi da je zabrinuta da bi i sama mogla postati žrtva terorizma.

Još krajem prošle decenije građani Nemačke desnoekstremni terorizam smatrali su najvećom pretnjom. U međuvremenu se to promenilo: danas 70 odsto ispitanika najveću opasnost vidi u islamističkom terorizmu, dok 56 odsto ozbiljnom pretnjom smatra desničarski ekstremizam. Polovina ispitanika (50 odsto) procenjuje da su levičarski ekstremistički napadi velika pretnja.

Za avgustovsko izdanje istraživanja "ARD-Dojčlandtrend" institut Infratest dimap anketirao je između 3. i 5. avgusta oko 1.300 reprezentativno odabranih građana Nemačke.