Presedan?; Merc pred najtežim porazom

Izbori u ovoj istočnonemačkoj pokrajini biće održani 6. septembra, a istraživanja pokazuju da Alternativa za Nemačku ima više od 40 odsto podrške, dok se CDU kreće između 24 i 26 procenata. Takav rezultat bi AfD doneo ubedljivu pobedu i mogućnost da prvi put ozbiljno pretenduje na formiranje jedne pokrajinske vlade, što bi predstavljalo presedan u posleratnoj nemačkoj politici.

Ubedljiv poraz CDU bio bi neposredan udarac Mercovoj strategiji takozvanog "zaštitnog zida", odnosno potpunog odbijanja saradnje sa AfD na saveznom i pokrajinskom nivou. Artem Sokolov, viši naučni saradnik Instituta za međunarodne studije MGIMO, ocenjuje da bi pobeda AfD pokazala da je politika političke izolacije te stranke doživela neuspeh, što bi moglo da postane jedan od glavnih argumenata Mercovih protivnika unutar CDU da zatraže njegov odlazak.

Spekulacije o ostavci već su se pojavile u nemačkim medijima. Pozivajući se na izvore u rukovodstvu demohrišćana, oni navode da deo stranačkog vrha sumnja da Merc može da ostane na mestu kancelara do kraja godine. Kao moguća tačka preloma pominju se septembarski izbori u Saksoniji-Anhaltu, Berlinu i Meklenburgu–Zapadnoj Pomeraniji, posle kojih bi pokrajinski lideri CDU mogli zajednički da zatraže promenu na vrhu stranke i vlade. Za sada, međutim, nema zvanične potvrde da Merc razmatra ostavku.

Položaj kancelara dodatno otežavaju izuzetno loši rezultati istraživanja javnog mnjenja. Prema julskom ispitivanju instituta INSA, radom Merca zadovoljno je svega 18 odsto građana, dok je 75 odsto nezadovoljno. Istraživanje ARD-a bilo je još nepovoljnije – kancelara je podržalo samo 13 procenata ispitanika, što je najslabiji rezultat jednog šefa nemačke vlade u gotovo tri decenije merenja. Na saveznom nivou AfD je sa 28 odsto ispred bloka CDU/CSU, koji ima 22 procenta podrške.

Kriza autoriteta produbljena je ostavkom Jensa Špana sa mesta šefa poslaničkog kluba CDU/CSU, posle kontroverze koja je izazvala snažne reakcije u konzervativnom delu stranke. Usledila je rekonstrukcija kabineta, ali je način na koji je Merc sproveo kadrovske promene, uključujući smenu ministra saobraćaja Patrika Šnajdera, stvorio dodatno nezadovoljstvo među demohrišćanima, naročito u njihovim istočnim pokrajinskim organizacijama.

Mercovi kritičari tvrde da kancelar nije ispunio najave o ubrzavanju privrednog rasta, smanjenju birokratije i preuređenju socijalnih rashoda. Obećavana "jesen reformi" nije donela rezultate koji bi se neposredno osetili u nemačkoj ekonomiji, dok su pad industrijske proizvodnje, problemi automobilskog sektora i rast troškova života dodatno ojačali AfD. Istovremeno, pojedini regionalni lideri CDU sve otvorenije osporavaju Mercovu politiku potpune izolacije desnice.

Tanjug/Ebrahim Noroozi (STF)

Moguća promena u Berlinu imala bi posledice i na evropsku politiku prema Ukrajini. Britanski "Telegraf" ocenio je da bi odlazak Merca produbio krizu rukovodstva u "koaliciji voljnih", formatu država koje pripremaju dugoročne bezbednosne garancije Kijevu i moguće raspoređivanje multinacionalnih snaga posle postizanja primirja. Posle odlaska Kira Starmera sa mesta britanskog premijera i dolaska Endija Bernama, Merc i francuski predsednik Emanuel Makron ostali su najistaknutiji nosioci tog evropskog formata.

Ipak, zvanične poruke iz Berlina i Londona pokazuju da "koalicija voljnih" nastavlja rad. Merc je posle julskog samita u Parizu potvrdio da će članice nastaviti da pripremaju bezbednosne garancije za Ukrajinu, dok je novi britanski premijer Bernam u razgovoru sa nemačkim kancelarom izrazio spremnost da zajedno sa Berlinom i Parizom nastavi da razvija taj format.

Sokolov zato upozorava da ne treba precenjivati lični faktor. Prema njegovoj oceni, eventualni Mercov odlazak promenio bi odnose unutar koalicije, ali ne bi uklonio institucionalnu i političku podršku koju značajan deo evropskih elita pruža nastavku vojne i finansijske pomoći Kijevu.

Promena kancelara mogla bi da otvori ograničen prostor za obnavljanje neposredne komunikacije Berlina i Moskve, ali ne i za radikalan zaokret nemačke spoljne politike. Čak ni dolazak Hendrika Vista, premijera Severne Rajne–Vestfalije koji se pominje kao jedan od mogućih naslednika, prema toj proceni, ne bi promenio osnovni pravac koji je Nemačka zauzela posle 2022. godine.

Zato izbori u Saksoniji-Anhaltu prevazilaze značaj jednog regionalnog glasanja. Oni će pokazati da li je AfD stigla do praga izvršne vlasti, da li Merc još kontroliše sopstvenu stranku i da li tradicionalne nemačke partije mogu da zadrže politički "zaštitni zid" koji je već godinama osnova njihovog odnosa prema desničarskoj opoziciji.