Kineski obaveštajci: Evo ko stoji iza krize u Seuti

Zvaničnici Pekinga preneli su u razgovorima za medije kako je migraciona kriza u španskom autonomnom gradu doživljena u drugoj najvećoj svetskoj ekonomiji.

Ove nedelje, egipatska politikološkinja Nađa Helmi, specijalista za kinesku politiku i kinesko-izraelske odnose, otvoreno je podržala ovu teoriju u članku objavljenom u časopisu Modern Diplomacy, međunarodnom časopisu specijalizovanom za geopolitičku analizu. Autorka tvrdi da neki izveštaji pripremljeni u Pekingu tumače događaje u Seuti kao hibridnu ratnu operaciju čiji je cilj povećanje pritiska na vladu Pedra Sančeza. Prema ovom tumačenju, u manevaru je učestvovao Mosad, izraelska obaveštajna služba, koja je zainteresovana za promociju kampanje destabilizacije protiv Španije.

Helmi suprotstavlja ovo tumačenje izveštavanju glavnih kineskih državnih medija, kao što su CGTN ili Sinhua, koji su se uglavnom fokusirali na raspoređivanje španske vojske i implikacije krize po spoljne granice Evropske unije.

"Kineski centri za analizu obaveštajnih podataka ispitali su eskalaciju diplomatskih i političkih tenzija između Španije i Izraela. Iz te perspektive, pogoršanje bilateralnih odnosa moglo je motivisati Mosad da se uključi u migracionu krizu između Maroka i Španije, pogoršavajući situaciju i infiltrirajući agente kako bi podstakli nezadovoljstvo i haos među marokanskim stanovništvom", objašnjava Helmi.

U privatnim razgovorima, neki diplomate i analitičari bliski političkim krugovima u Pekingu takođe se pitaju da li napad na Seutu ima ikakve veze sa progresivnim pogoršanjem odnosa između Madrida i Izraela, obeleženih kritikama španske vlade zbog masakra u Gazi i priznavanja palestinske države.

"Od normalizacije odnosa 2020. godine, Maroko i Izrael su postali saveznici i ojačali su svoju odbrambenu i obaveštajnu saradnju", prokomentarisao je jedan diplomata.

"Maroko se predao planovima genocidnog manijaka"

Teorija je odjeknula i van Kine. Doskorašnji kolumbijski predsednik Gustavo Petro je direktno ukazao na izraelskog premijera Benjamina Netanjahua kao krajnjeg odgovornog za migracionu krizu u Seuti. Tvrdio je da izraelski lider "plaća siromašnima da rizikuju svoje živote kako bi stigli do Španije" i da se Maroko "predao planovima odbeglog genocidnog manijaka", povezujući priliv migranata sa bliskim odnosima između Rabata i Tel Aviva. Petro je takođe optužio izraelskog premijera da promoviše kampanje destabilizacije protiv vlada koje dovode u pitanje njegovu politiku na Bliskom istoku.

U Kini, zemlji gde je kontrola granica kamen temeljac nacionalne bezbednosti, slike hiljada ljudi koji prelaze špansku teritoriju izazvale su mešavinu zaprepašćenja i neverice kod mnogih kineskih korisnika društvenih mreža. "Kako je moguće da tako lako pređu granicu?" bilo je jedno od najčešće postavljanih pitanja.

Zvanična štampa se takođe fokusirala na političke posledice po Evropu. "Kriza u Seuti je otkrila nedostatke migracionih reformi EU nakon 2015. godine i ističe teškoće bloka u izgradnji jedinstvenog odgovora", rekao je Cui Hongđan, profesor na Univerzitetu za strane studije u Pekingu, u intervjuu za Global Tajms , koji je objavio opsežnu analizu tenzija koje su nastale unutar Evropske unije nakon događaja na španskoj granici.

Pored dimenzije migracije, kineski zvaničnici i diplomate objašnjavaju da se u Pekingu kriza posmatra prvenstveno iz geostrateške perspektive. Seuta se pojavljuje kao još jedna figura u složenoj šahovskoj tabli zapadnog Mediterana, regiona gde se susreću bitne pomorske rute, lučka infrastruktura, snabdevanje energijom i rastuće kinesko ekonomsko prisustvo.

Li Xiang / Xinhua News / Profimedia

Bliski odnos između vlada Pedra Sančeza i Si Đinpinga ogleda se u četiri posete španskog predsednika Pekingu, više nego bilo kog drugog evropskog lidera, učvršćujući poziciju Španije kao jednog od najprijemčivijih sagovornika sa Kinom unutar Evropske unije. Međutim, za komunistički režim, Maroko je postao jedan od strateški najvažnijih partnera u Africi.

Maroko, trgovinski partner Kine

Za samo pet godina, Rabat i Peking su značajno ojačali svoje ekonomske odnose kroz velike infrastrukturne projekte i trgovinske sporazume koji pozicioniraju alavitsko kraljevstvo kao jednu od glavnih kapija Kine ka afričkom i evropskom tržištu.

Investicija je posebno očigledna u proizvodnom sektoru. Desetine kineskih kompanija najavile su višemilionske investicije za izgradnju fabrika za komponente električnih vozila, baterije i strateške materijale u Maroku. Ovaj izbor je posledica nekoliko faktora: političke stabilnosti, sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama , obilnih rezervi fosfata – ključnih za proizvodnju baterija – i odlične lokacije na samo 14 kilometara od Evrope.

Peking veruje da Maroko može igrati ulogu sličnu onoj koju je Vijetnam preuzeo u Aziji: industrijsku platformu sa koje se snabdeva zapadna tržišta, zaobilazeći neke od rastućih trgovinskih barijera koje utiču na izvoz koji dolazi direktno iz Kine.

Ovo je dodatno dopunjeno sve intenzivnijom saradnjom u infrastrukturi. Kineska državna preduzeća su uključena u železničke, energetske i lučke projekte, dok se luka Tanger Med – najveća u Mediteranu i jedna od vodećih svetskih luka po kontejnerskom saobraćaju – etablirala kao logističko središte od ogromne vrednosti za kineske lance snabdevanja. Odatle se roba može brzo distribuirati u Evropu i Zapadnu Afriku, jačajući ulogu Maroka kao kontinentalne logističke platforme.

Zato, svaki put kada izbije kriza u Seuti ili bilo gde u severnom Maroku, Peking proračunava mogući uticaj na jednog od svojih ekonomskih partnera čiji strateški značaj neprestano raste.