Šta se zaista desilo – politički plan ili haos koji je izmakao kontroli?

Marokanska vlada dugo je ćutala. Tek se u nedelju oglasio Rašid El Kalfi, portparol Ministarstva unutrašnjih poslova, povodom masovnog priliva desetina hiljada migranata u špansku eksklavu Seutu, koji je u međuvremenu uglavnom okončan.

Prema njegovim rečima, do toga je došlo zbog "zlonamerne zloupotrebe" društvenih mreža, pogrešnih informacija i pogrešnog tumačenja presude Vrhovnog suda Španije.

Istovremeno, Rabat je potvrdio punu saradnju sa Španijom i naglasio da Kraljevina Maroko nije želela takav razvoj događaja.

U Španiji su, međutim, od samog početka postojale sumnje u to kakvu je ulogu u celoj priči imao Maroko. Premijer Pedro Sančez govorio je o "napadu na naš teritorijalni suverenitet".

Video-snimci prikazivali su marokanske bezbednosne snage koje nisu ni pokušale da zaustave masovni priliv migranata.

Istovremeno su se pojavila i brojna objašnjenja – od nedavnog približavanja Španije Alžiru, do spekulacija o mogućem uticaju Sjedinjenih Američkih Država. Za tu poslednju tvrdnju, međutim, do sada ne postoje uverljivi dokazi.

Ne treba donositi ishitrene zaključke

Dvoje analitičara sa kojima je DW razgovarao pozivaju na oprez. Slažu se da pojednostavljena objašnjenja nisu dovoljna, ali se razlikuju u proceni odgovornosti Maroka.

"Mislim da je današnja situacija znatno drugačija od one 2021. godine", kaže Izabela Verenfels, stručnjakinja za Magreb iz nemačke Fondacije za nauku i politiku (SWP).

Tada je Maroko, zbog spora oko Zapadne Sahare, imao jasan spoljnopolitički interes da izvrši pritisak na Španiju.

Danas bi Rabat, ukoliko bi svesno organizovao migrantski talas, "imao mnogo toga da izgubi, pre svega međunarodni kredibilitet i investicije", kaže Verenfels.

Tanjug/AP Photo/Bernat Armangue

Istraživač migracija Johen Oltmer sa Univerziteta u Osnabriku takođe upozorava na ishitrene zaključke: "Treba imati na umu da se ovde prepliću brojni interesi", kaže.

Kao pozadinu juriša na Seutu on vidi poseban položaj te evropske eksklave na afričkom tlu, višedecenijske migracije, ulogu društvenih mreža i nadu mnogih ljudi u bolji život.

Dok Izabela Verenfels pre svega ukazuje na političke posledice za Rabat, Oltmer mnogo oštrije govori o odgovornosti marokanskih vlasti: "Takav prelazak granice nikada ne bi bio moguć da marokanska strana nije svesno okrenula glavu", smatra on. Bez toga, kako dodaje, granični prodor ovakvih razmera teško je zamisliv.

Verenfels se ne protivi toj proceni. I ona smatra mogućim da je Maroko želeo da pošalje političku poruku, možda zbog nedavnog približavanja Španije Alžiru i odluke da svim stanovnicima Zapadne Sahare rođenim pre septembra 1977. godine dodeli špansko državljanstvo.

"Ali postoji velika razlika između političkog signala i migracionog talasa organizovanog u tim razmerama", naglašava ona.

Prema njenom mišljenju, nije naročito verovatno da je Rabat planirao ovakav razvoj događaja, iako se to ne može potpuno isključiti. Celokupna situacija, smatra Verenfels, i dalje je veoma nejasna.

Pitanje odgovornosti

Za Oltmera postoje brojni pokazatelji da je Maroko sledio sopstvene političke interese.

Ta država se godinama predstavlja kao nezamenljiv partner Evropske unije u migracionoj politici i više puta je pokazala koliko Evropa zavisi od njene saradnje.

Istovremeno, važnu ulogu igraju spor oko Zapadne Sahare i rivalstvo sa Alžirom.

Zbog toga Oltmer kaže da mu je "teško da zamisli da su se nedavni događaji mogli dogoditi bez posebnog interesa marokanske strane".

Tanjug/AP Photo/Bernat Armangue

Upravo po tom pitanju Verenfels zastupa nijansiraniji pristup. Smatra da je moguće da je Maroko želeo da pošalje određenu poruku, ali da je situacija možda izmakla kontroli.

Teško je zamisliti da bi Maroko mogao sebi da dozvoli dugotrajan sukob sa Španijom i Evropskom unijom, posebno imajući u vidu da zajedno sa Španijom i Portugalijom organizuje naredno Svetsko prvenstvo u fudbalu.

Tu je i činjenica da Maroko u velikoj meri zavisi od isporuka gasa iz Španije. Tokom 2025. godine je, naime, četvrtina španskog izvoza gasa završila u Maroku.

Čak i ako je Maroko želeo da pošalje politički signal, to ne znači automatski da je svesno organizovao migrantski talas takvih razmera. Prema mišljenju Izabel Verenfels, politički i ekonomski rizici takvog poteza bili bi ogromni.

Nema dokaza o umešanosti drugih država

Oboje stručnjaka smatraju da nema verodostojnih dokaza da su iza događaja stajale i druge države.

Verenfels smatra mogućim da su pojedine vlade ili politički akteri pokušali propagandno da iskoriste situaciju za sopstvene interese i dodatno podstaknu razvoj događaja. Prema njenom mišljenju, ostaje nejasno i kako se situacija tako brzo razvila.

Tanjug/AP Photo/Bernat Armangue

Mnogo toga ukazuje na to da se vest o navodno otvorenoj granici proširila velikom brzinom, nakon čega su brojni mladi Marokanci spontano krenuli ka Seuti. Moguće je i da pojedini pripadnici bezbednosnih snaga jednostavno nisu reagovali na vreme.

Međutim, za sada ne postoje dokazi koji bi to potvrdili.

Kada je reč o stvarnim uzrocima migracije, oba naučnika dolaze do gotovo istih zaključaka. "Radi se o nadi i očekivanjima za budućnost", kaže Oltmer.

Maroko je već decenijama zemlja iz koje ljudi emigriraju, a snažne porodične i prijateljske veze sa Evropom mnogima olakšavaju odluku da pokušaju da započnu novi život.

Verenfels dodatno ukazuje na društvene i ekonomske okolnosti. Iako je Maroko poslednjih godina ostvario određeni napredak, mnogi mladi ljudi od toga nisu imali koristi.

Posebno u obrazovanju i zdravstvu postoje ozbiljni problemi. Nedostatak perspektive jedan je od glavnih razloga zbog kojih su mnogi spremni da preuzmu velike rizike.

Iako stručnjaci različito procenjuju ulogu Maroka u ovom konkretnom slučaju, slažu se u jednom: događaji u Seuti ne mogu se objasniti jednom političkom odlukom, niti jednom teorijom zavere. Tek spoj geopolitičkih napetosti, interesa u oblasti migracione politike i često teških životnih okolnosti mnogih mladih ljudi može objasniti zašto su događaji poprimili takve razmere.