Grad u vanrednom stanju – zvuk sirena, policijski zvižduci i miris ljudskog otpada FOTO

Zvuk sirena hitne pomoći, policijski zvižduci, povici brojnih mladića, miris ljudskog otpada i spaljenih automobila, sve to obeležava atmosferu u Fnideku, susednom gradu Seute na severnoafričkoj obali.

Fnidek je inače mirno letovalište s pogledom na Seutu, španski grad koji je prošle sedmice bio odredište desetina hiljada migranata. Danas je, međutim, grad u vanrednom stanju: plaže su ograđene barijerama, a pripadnici marokanske nacionalne policije (Sûreté Nationale), naoružani dugim cevima, raspoređeni su gotovo na svakom uglu i litici.

San o životu u Evropi

Policajac daje znak 25-godišnjem Hamzi da se udalji s plaže. Međutim, mladić iz Tangera ne želi da napusti Fnidek. Za njega je ovaj grad i dalje odskočna daska ka boljem životu. Kaže da je još u subotu ponovo pokušao da prepliva do Seute.

"Pokušao sam opet, ali kada sam stigao, španski vojnici su me pretukli, a zatim i marokanski policajci", priča Hamza.

EPA/REDUAN

Kaže da su ga naterali da se vrati plivajući nazad. Njegove pocepane pantalone i dalje su mokre, mobilni telefon izgubio je u moru, a kolena i laktovi puni su mu ogrebotina. Ipak, tvrdi da će pokušavati iznova, uprkos morskim barijerama, ogradama i pojačanim kontrolama.

Plata koju prima radeći u tekstilnoj industriji, kaže, nije dovoljna za život, a Evropa je njegov san.

"Sve je teže, i onima koji su već stigli do Seute i nama koji smo još ovde. Policija želi da napustimo Fnidek, žele da isprazne grad kako više niko ne bi pokušavao da krene prema Seuti", kaže Hamza.

"Tretirali su nas kao pse"

Mladići koji se vraćaju iz Seute pričaju da ih je policija progonila, pretila im mačevima, da niko nije želeo da im proda hranu i da su gladovali. Stotine, možda i hiljade njih, penju se uz litice iza granične ograde ojačane NATO žicom i vraćaju se na mesto odakle su krenuli.

Na plaži su još razbacane stvari ljudi koji su pokušali da preplivaju do španske teritorije. Mnogi su pri tome izgubili život, a strahuje se da bi broj poginulih mogao biti i veći kada more izbaci tela nestalih.

EPA/JALAL MORCHIDI

Dvadesetjednogodišnja Hajine iz Fesa kaže da više nikada neće pokušati isto. Studentkinja je mopedom doputovala iz Fesa do Fnideka, a zatim zaplivala prema Seuti. Tamo je pronašla ujaka i sestru koji su granicu prešli peške zajedno s masom ljudi. Svi su poverovali glasinama koje su se širile društvenim mrežama da je Seuta otvorena za sve.

Dok govori, Hajine plače. Kao i mnogi drugi tog dana, deluje traumatizovano.

"Vratila sam se jer su nas tretirali kao pse. Nije bilo hrane, sve prodavnice su bile zatvorene", kaže ona.

Danas se u Fnideku uglavnom mogu videti grupe iscrpljenih i očajnih mladića koji traže hlad. I ovde teško dolaze do hrane, čak i kada imaju novca. Brojni kafići i restorani zatvoreni su zbog straha od pljačke, dok oni koji rade strogo kontrolišu ulazak i odbijaju mladiće.

Osim toga, mnogi lokali mogu da ponude tek espreso, jer je deo osoblja takođe otišao prema Seuti i još se nije vratio na posao.

Kakvu su ulogu imale marokanske vlasti?

Španska stručnjakinja za migracije Beatriz Masa godinama prati situaciju na ovom području. Kaže da Fnidek nikada ranije nije doživeo ovakve scene.

"Čim su ljudi čuli da je Seuta otvorena, ostavili su sve. Hotelsko osoblje, konobari, kuvari, pekari, vozači kamiona i taksisti, jednostavno svi su krenuli", kaže Masa.

Većina se sada vraća kućama, dok bi ostali, ako pristanu, autobusima trebalo da budu prevezeni u svoje rodne gradove, verovatno po nalogu marokanskog Ministarstva unutrašnjih poslova. Do sada se ni to ministarstvo, niti bilo koji drugi član marokanske vlade nije javno oglasio o smrtonosnom masovnom pokušaju ulaska u Seutu.

Beatriz Masa i drugi stručnjaci smatraju da je ovakav masovni pokret bio moguć samo zato što su ga marokanske vlasti prećutno omogućile, kao posledicu političke krize između Španije i Maroka. Glavni spor ponovo je Zapadna Sahara.

"Ova kriza je novo izdanje, ali mnogo ozbiljnije od one iz 2021. godine. Zato je i mobilizacija bila mnogo veća, govorimo o više od 50.000 ljudi", kaže Masa.

Humanitarne posledice tek dolaze na naplatu

Brojni turisti otkazali su letovanje u Fnideku, a oni koji su ipak došli kažu da više ne prepoznaju nekadašnje mirno letovalište i radije ostaju u hotelima. Posledice već osećaju trgovci na gradskoj pijaci, nedaleko od plaže.

Ekonomske i humanitarne posledice krize još su daleko od rešenja, dok politički odgovor tek treba da usledi. Tokom ove sedmice ministri unutrašnjih poslova Evropske unije održaće vanredni sastanak na kojem bi trebalo da pokušaju da usaglase zajednički stav prema Maroku kao važnom partneru u upravljanju migracijama, kako bi se izbeglo da se scene poput ovogodišnjih ponove u Seuti i Fnideku.