Skandal trese Nemačku; Jens Špan: Kraj sna o kancelarskoj fotelji?

Sada već bivši predsednik poslaničkog kluba CDU i CSU u Bundestagu Jens Špan i kancelar Fridrih Merc se slažu: angažovanje surogat-majke u SAD kako bi Špan i njegov suprug Danijel Funke postali roditelji izazvalo je veće negodovanje nego što se moglo naslutiti. 

To piše i sam Špan u svom pismu ostavke. I Merc priznaje da nije očekivao toliko prigovora na račun vodećeg poslanikakonzervativaca koji je odlučio da na taj način dobije dete – iako je njegova stranka odlučno protiv takve prakse, koja je u Nemačkoj zabranjena.

Špan je tako otišao, a praktično niko nije stao u njegovu odbranu, ni u vladajućoj koaliciji ni u opoziciji. Izuzetak je jedino mala stranka Volt koja je pozvala Špana da ostane na položaju jer njegova ostavka "ne rešava nijedan problem, već samo učvršćuje otuđenu i nazadnu politiku njegove stranke."

Ovaj skandal je nemačkim konzervativcima stvorio ozbiljan problem. Bundestag je doduše na letnjoj pauzi, pa šefovi poslaničkih grupa trenutno nemaju posla. Međutim, sledi čitav niz pokrajinskih izbora – već 6. septembra u Saksoniji-Anhalt, a 20. septembra u gradu-pokrajini Berlinu i u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji. Tamo predstoji žestoka borba, pre svega sa desničarskom Alternativom za Nemačku (AfD).

Gotovo automatski i kandidat za kancelara

Zbog toga je kancelar Merc najavio da će odluka o Španovom nasledniku biti doneta "što pre". Na sastanku predsedništva CDU ovog ponedeljka (20. jul) objavljeno je da će dogovor biti postignut najkasnije do srede sledeće nedelje, 29. jula.

Žurba je razumljiva jer je pozicija šefa parlamentarne grupe među demohrišćanima izuzetno važna funkcija – i gotovo po pravilu je predsednik poslaničkog kluba CDU/CSU bio i glavni kandidat na izborima za mesto kancelara.

EPA/CLEMENS BILAN

Ta tradicija počela je još sa prvim kancelarom Savezne Republike Nemačke Konradom Adenauerom – doduše, ne baš sasvim "čisto". Još 1947. godine, kada je CDU tek počeo da se formira, predratni gradonačelnik Kelna i tada već iskusni političar, manje-više nepozvan je seo na čelo stola jer je bio najstariji među prisutnima – imao je tada već 71 godinu. Predložio je da njega "privremeno" izaberu za lidera dok se svi ne dogovore o budućem vođstvu stranke. Delegati su ga tako i izabrali, a Adenauer je potom "privremeno" postao i kancelar i upravljao partijom punih 16 godina.

Na mesto šefa poslaničkog kluba CDU posle Adenauera došao je Hajnrih fon Brentano – koji je uzalud čekao da se završi Adenauerova "privremena" vladavina kako bi možda i sam seo u fotelju kancelara. Ali, kada se to konačno dogodilo, već je bio teško bolestan i umro je od karcinoma 1964. u svojoj 60. godini. Te godine šef poslaničkog kluba postaje Rajner Barzel koji je umalo postao kancelar – i to dva puta. Prvi put 1972. prilikom neuspešnog izglasavanja nepoverenja tadašnjem kancelaru Viliju Brantu – Barzelu su falila dva glasa poslanika, a i kao kandidat za kancelara te godine nije dobio poverenje birača.

Kol, Merc, Merkel...

Predsednik poslaničkog kluba CDU/CSU potom postaje Karl Karstens – i tu beležimo mali izuzetak od pravila da je ova funkcija ulaznica za kabinet kancelara. Karstens je, naime, postao predsednik države. 

Nakon njega konzervativne poslanike vodi Helmut Kol, koji potom i kao kancelar dugo dominira svojom strankom. Predugo za "Kolovog čoveka u Bundestagu", Alfreda Dregera: on je bio popularan političar, ali kada je Kol konačno otišao sa pozornice, već je i Dregeru kucnuo čas za odlazak, jer je imao 70 godina.

EPA/HANNIBAL HANSCHKE

Predsednik poslaničkog kluba 1991. postaje Volfgang Šojble i on je zaista bio najozbiljniji kandidat CDU/CSU za kancelara na izborima 2002. godine. Međutim, i njega je zahvatila afera sa "crnim fondovima" i nelegalnim finansiranjem stranke iz Kolove ere, pa je podneo ostavku i povukao kandidaturu.

Njegov naslednik na čelu poslaničkog kluba 2002. postaje – Fridrih Merc. No, on gubi bitku u nadmetanju protiv Angele Merkel, koja je takođe sa te pozicije postala kancelarka. Mnogo godina kasnije (2022.) Merc ponovo dolazi na čelo poslaničkog kluba, a nakon pobede na izborima na to mesto postavlja Jensa Špana.

Skandali dolaze i prolaze...

Naime, još uvek povlači pitanje ogromnih suma koje je kao tadašnji ministar zdravlja u vladi Angele Merkel platio za hitnu nabavku zaštitnih maski na početku epidemije korone – od kojih je velikom broju u međuvremenu istekao rok trajanja pa su završile na otpadu.

Usred korone je sa svojim suprugom kupio i vilu u Berlin-Dalemu za oko 4,1 milion evra, iako ministarska plata i primanja njegovog supruga Danijela Funkea, bivšeg novinara kuće Burda i direktora za odnose sa javnošću modnog lanca Peek & Cloppenburg, naizgled nisu iznosi od kojih bi neko mogao sebi da priušti luksuznu vilu. Ipak, tu nisu utvrđene nikakve nezakonitosti.

Špan se pominjao i kod čudnih prikupljanja donacija hrišćanskim demokratama u iznosu od tačno 9.999 evra – jer za evro više, stranka mora da objavi ime donatora.

Svi ti skandali su nekako prošli bez ozbiljnijih političkih posledica po Špana, ali korišćenje usluga surogat-majke u SAD ipak je bilo previše. Jer, nije stvar samo u tome što je to moralno potpuno neprihvatljivo nemačkim hrišćanskim demokratama, već i što takva upitna usluga – košta. List FAZ navodi podatak od oko 200.000 evra za majku.

Već su u toku nagađanja o nasledniku

Baš kao što i kancelar najavljuje "brzo" imenovanje Španovog naslednika, nemački mediji su još brži u nagađanjima. 

Visoko na listi kandidata je Torsten Fraj, šef kabineta kancelara i zapravo član vlade, a i sam Merc je izjavio da bi Španova ostavka mogla da bude prilika za rekonstrukciju vlade. Dobre šanse ima i trenutni generalni sekretar CDU Karsten Lineman, (rođen 1977.) kome se i inače predviđa velika politička budućnost.

Mediji kao kandidata pominju i Aleksandera Dobrinta, trenutnog nemačkog ministra unutrašnjih poslova.

EPA/CLEMENS BILAN

No, to bi bila premijera: reč je o funkciji predsednika poslaničkog kluba hrišćansko-demokratske partije, CDU-a i bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), pa je logično da se obe stranke dogovore o tome ko će voditi poslanički klub. Međutim, u istoriji Savezne Republike Nemačke poslanički klub CDU/CSU  nikada nije vodio političar iz Bavarske.

A i kod tvrdnje da je ta funkcija sigurna ulaznica za kabinet kancelara, u Dobrintovom slučaju treba biti oprezan: naime, to nije polazilo za rukom ni mnogo popularnijim političarima CSU, kao što su bili Franz Jozef Štraus ili Edmund Štojber – obojica su bili kandidati konzervativaca i obojica su pretrpeli neuspeh.

Dobrint je, s druge strane, ostao zapamćen kao ministar saobraćaja u vladi Angele Merkel i po haosu pri uvođenju putarina za kamione, a ni sada kao ministar unutrašnjih poslova ne uživa naročitu naklonost nemačke javnosti.