Na delu je ruska operacija "Matrjoška"

Erih Šter nije znao šta da misli kada je prvi put video lažne video-snimke o sebi: s jedne strane su ga zabavljale te neverovatne laži, ali su ga istovremeno i zabrinjavale. "Ne želim da takve stvari budu na internetu. Ali, s druge strane, znam da protiv toga ne mogu ništa da učinim", kaže Šter.

Student je i kandidat stranke Levica na izborima za pokrajinski parlament Saksonije-Anhalt i nada se da će zahvaljujući drugom mestu na izbornoj listi 6. septembra ući u parlament.

Na društvenim mrežama o njemu se tvrdi:

• da je navodno ubio svoju baku kako bi nasledio njen stan (video na archive.org)

• da je navodno iz ljubomore ubio jednog internet-modela (video na archive.org)

• da je navodno organizovao tajne LGBTQ seksualne zabave na jednom nemačkom univerzitetu (video na archive.org)

• da je navodno pomagao Univerzitetu Bauhaus u Vajmaru da studentima iz zapadne Nemačke dodeljuje bolje ocene (video na archive.org)

U svim tim video-snimcima tvrdi se i da su o tim "zločinima" izveštavali veliki nemački mediji poput FAZ-a, Stern TV-a, ARD-a i Spiegel TV-a.

Navodno, jer nijedna od tih tvrdnji nije tačna, a ni pomenuti mediji nikada nisu izveštavali o takvim besmislicama. Falsifikovani su čak i njihovi zaštitni znakovi.

EPA/TOMS KALNINS

Portparol policije okruga Burgenland potvrdio je za DW da Šter nije počinio ubistvo niti se protiv njega vodi istraga. Takođe, ne postoje izveštaji o navodnim seksualnim orgijama na univerzitetu niti o navodnom skandalu sa ocenama na Univerzitetu Bauhaus u Vajmaru, potvrdila je i portparolka te visokoškolske ustanove.

Više od 180 lažnih objava uoči izbora

Prema saznanjima DW, ovi video-snimci deo su ruske operacije Matrjoška, poznate i pod nazivom Overload.

Uoči izbora za pokrajinske parlamente, DW je do sada identifikovao više od 180 lažnih objava na platformama X, Bluesky i TikTok.

Podaci potiču iz detaljne baze anonimnog istraživačkog kolektiva "Antibot4Navalny", koji je prvobitno osnovan kako bi razotkrivao dezinformacije usmerene protiv ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, preminulog u sibirskom kaznenom logoru. Danas taj kolektiv prati ruske operacije na internetu.

DW je pregledao lažne objave koje su se pojavile od 24. juna. Zanimljivo je da se lažne vesti objavljuju isključivo radnim danima, pa izgleda da ruski akteri vikendom pauziraju.

Mnoge od tih objava ciljano diskredituju kandidate na predstojećim izborima za pokrajinske parlamente u Saksoniji-Anhaltu i Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji, na izborima za Predstavnički dom Berlina, kao i na komunalnim izborima u Donjoj Saksoniji, koji će se održati u septembru.

Ti izbori smatraju se važnim pokazateljem političkog raspoloženja u Nemačkoj, ali i testom za reformisanu saveznu vladu.

Na meti su svi osim AfD-a i Sare Vagenkneht

Posmatrače ne iznenađuje što je operacija Matrjoška usmerena na Nemačku, ali ih iznenađuje njen obim.

"Ta kampanja aktivna je na više platformi još od septembra 2023. Među njenim ciljevima već su bili izbori za Bundestag, izbori u Moldaviji, Jermeniji i Olimpijske igre u Francuskoj", kaže Julija Smirnova iz berlinskog Centra za praćenje, analizu i strategiju (CeMAS), koji već dugo prati operaciju Matrjoška.

"Novo je to što ruski akteri sada napadaju konkretne kandidate na nivou pokrajinskih izbora", kaže Smirnova.

Prema njenim zapažanjima, lažima su pogođeni kandidati gotovo svih stranaka, osim desnopopulističke Alternative za Nemačku (AfD) i Saveza Sara Vagenkneht (BSW).

"Još pred izbore za Bundestag primetili smo da su ruske kampanje po pravilu pokušavale da diskredituju kandidate svih demokratskih stranaka, dok su istovremeno podržavale AfD i BSW. Ovo što sada vidimo uoči pokrajinskih izbora predstavlja nastavak dugoročne ruske strategije podrške strankama koje pokazuju više razumevanja za Kremlj, uz istovremenu diskreditaciju drugih stranaka i kandidata."

Sličnu ocenu iznosi i Pablo Maristani de las Kasas iz Instituta za strateški dijalog (ISD), koji analizira operacije manipulacije i uticaja poput Matrjoške. I on u aktuelnoj kampanji vidi sličnosti sa ranijim ruskim pokušajima uticaja. Narativi i poruke ponovo su "proruski, antinemački i neprijateljski nastrojeni prema Evropskoj uniji".

Ko stoji iza operacije Matrjoška?

Iako još nije moguće sa potpunom sigurnošću dokazati direktnu povezanost sa ruskom državom, brojni pokazatelji upućuju na Rusiju, kaže Maristani de las Kasas.

Na primer, jedna objava na platformi X na španskom jeziku slučajno je otkrila trag o svom poreklu. U lažnoj vesti o kandidatima FDP-a Lidiji Hiskens i Andreasu Zilbersaku, ta nemačka stranka označena je skraćenicom "SvDP", što odgovara ruskoj skraćenici za "Svobodnaja Demokratičeskaja Partija", odnosno FDP.

Shutterstock, helloRuby

Projekat Gnida, grupa koja se bavi OSINT istraživanjima i analizom ruskih kampanja dezinformisanja, već je identifikovao ruske autore operacije Matrjoška. Prema njihovim nalazima, operacija je tehnički i sadržajno direktno povezana sa ozloglašenom jedinicom "Storm-1516", kojom upravlja ruska vojna obaveštajna služba GRU, a koja je bila aktivna i uoči izbora za Bundestag.

Za Smirnovu nema dileme: aktuelna operacija "sa veoma velikom verovatnoćom predstavlja rusku kampanju koja se sprovodi po nalogu Kremlja". Prema njenim rečima, operaciju uglavnom realizuju "privatne kompanije specijalizovane za digitalni marketing i političke kampanje uticaja".

Tehnički dobro urađeno, ali laži je moguće lako otkriti

Falsifikati su tehnički kvalitetno izrađeni, ali ih odaju manje nedoslednosti u poređenju sa originalnim video-materijalima medijskih kuća. Publiku pronalaze preko društvenih mreža, ali ovaj oblik digitalne krađe identiteta, poznat kao media spoofing, moguće je prepoznati postavljanjem nekoliko jednostavnih pitanja:

• Da li se video nalazi i na zvaničnom sajtu medijske kuće?

• Da li su dizajn i tipografija u skladu sa onim što taj medij inače koristi?

• Odakle potiču korišćeni snimci i da li zaista prikazuju događaj o kojem se govori?

• Da li video nudi bilo kakve proverljive dokaze za iznete tvrdnje?

Odgovor na sva ta pitanja uglavnom je negativan. Zato se i u ovim slučajevima brzo može zaključiti da je reč o izmišljotinama, ukradenim snimcima, kopiranim logotipima i nevešto rekonstruisanom dizajnu.

Međutim, na društvenim mrežama često je presudan prvi utisak, a mnogi korisnici se ne trude da pažljivije provere sadržaj koji vide.

Šta se lažno plasira uoči izbora u Nemačkoj?

Narativi aktuelne kampanje mogu se podeliti u dve grupe:

Diskreditacija kandidata

U jednom video-snimku sinhronizovanom glasom generisanim veštačkom inteligencijom, gradonačelniku Berlina Kaju Vegneru (CDU) pripisuje se ubistvo profesionalnog tenisera (video na archive.org). Nikakvi dokazi nisu predstavljeni. Portparolka berlinske policije potvrdila je za DW da u Berlinu u poslednje vreme nije ubijen nijedan profesionalni teniser niti se protiv Vegnera vodi bilo kakva istraga.

Kandidati CDU-a, SPD-a, Zelenih, Levice i FDP-a suočavaju se i sa lažnim optužbama za korupciju, konzumiranje droge i, u desetinama slučajeva, navodne seksualne skandale.

Produbljivanje jaza između istočnih i zapadnih Nemaca

U jednom navodnom video-snimku Evropskog zavoda za statistiku (Eurostat) tvrdi se da velika većina građana zapadne Nemačke smatra ponovno nemačko ujedinjenje "istorijskom greškom" (video na archive.org).

Na upit DW-a, Eurostat je odgovorio: "To je lažni video. Eurostat ga nije proizveo. Eurostat takođe nije sproveo anketu koja se u njemu pominje."

Stvarna istraživanja javnog mnjenja pokazuju sasvim drugačiju sliku. Prema istraživanju ARD-DeutschlandTrend iz oktobra 2025, čak 64 odsto stanovnika zapadne Nemačke zadovoljno je stanjem nemačkog ujedinjenja.

Postoji i niz drugih lažnih tvrdnji koje naglašavaju navodnu nejednakost između istočnih i zapadnih Nemaca. Tako se, na primer, tvrdi da se u istočnu Nemačku manje ulaže u bezbednost i infrastrukturu ili da stručnjaci predviđaju novu podelu Nemačke do 2030. godine.

Jedan video čak govori o planovima za izgradnju novog Berlinskog zida. Takve objave ponekad prate i oznake poput #TimeToDivideGermany.

"Cilj je podsticanje sukoba između ljudi iz istočne i zapadne Nemačke ili širenje tvrdnji da stanovnike istočne Nemačke ljudi iz zapadne Nemačke preziru, mrze ili diskriminišu", objašnjava Smirnova.

Da li se tim lažima veruje?

Operacija i dalje traje, a novi lažni sadržaji stalno se pojavljuju, pa je za konačnu procenu još rano. Prema mišljenju stručnjaka sa kojima je razgovarao DW, efekat je za sada veoma ograničen.

"Posledice nisu značajne. To se vidi i po veštačkom povećavanju dosega sadržaja", kaže Maristani de las Kasas.

Time ukazuje na očigledne manipulacije pregledima: pojedini snimci navodno imaju više od 100.000 pregleda, ali gotovo da nemaju komentare ni druge interakcije, što deluje veoma neuverljivo.

Dosadašnja istraživanja pokazala su da je uticaj kampanja dezinformisanja poput Matrjoške uglavnom bio ograničen. Jedan od razloga je i to što, za razliku od platforme X, druge mreže poput Blueskyja i TikToka često relativno brzo uklanjaju takav sadržaj.

Ipak, kandidat Levice Erih Šter ne želi da se osloni samo na platforme i njihove administratore, već namerava da podnese krivične prijave zbog lažnih sadržaja. Na platformi X nije uspeo da ukloni jedan video o sebi jer, kako kaže, nadležni na toj mreži "nisu videli razlog za njegovo uklanjanje".

Zbog toga se kampanja dezinformisanja usmerena protiv nemačkih političara nastavlja.