Kataklizma je počela; Lanac ishrane je zagađen; "Kraljevstvo mrtvih" proširiće se Evropom FOTO/VIDEO

Jedna od njih gotovo je nevidljiva – optičko vlakno kojim se upravlja FPV-dronovima. 

Tanke, prozirne niti nakon svake misije ostaju razbacane po šumama, poljima i naseljenim područjima, stvarajući potpuno novu vrstu zagađenja kakvu svet do sada nije poznavao, piše portal Meduza.

Posebno je pogođena Serebrjanska šuma na granici Luganske i Donjecke oblasti. Nekada je to bilo jedno od najvrednijih šumskih područja istočne Ukrajine, poznato kao "pluća Donbasa". 

Nekada su tamo rasle zaštićene biljne vrste, a te šume su bile i dom  brojnih ptica i divljih životinja. Danas, taj krajolik gotovo je neprepoznatljiv. 

Između spaljenih stabala, rovova i kratera od granata protežu se hiljade srebrnih niti koje vise s grana, zapliću se u grmlje i prekrivaju tlo poput velike paukove mreže.

Tako se danas nekadašnja zelena šuma često naziva "crnom šumom" ili čak "kraljevstvom mrtvih".

Snažan razvoj dronova

Za razliku od klasičnih dronova kojima se upravlja radiovezom, modeli povezani optičkim vlaknom praktično su otporni na elektronsko ometanje. Sve dok nit nije prekinuta, operater ima stabilnu vezu s letelicom, bez obzira na pokušaje protivnika da je onesposobi.

Rusija, na primer, sada proizvodi desetina hiljada takvih dronova mesečno, a isto tako drastično je porasla i ukrajinska proizvodnja tih dronova.

Koliko je optičkog vlakna već završilo u okolini, niko sa sigurnošću ne može reći. 

Britanski stručnjaci procenjuju da je samo Rusiji tokom 2025. godine bilo potrebno najmanje šest miliona kilometara optičkog vlakna za nastavak ratnih operacija. 

Ukrajinski istraživači procenjuju da se tokom 2024. i 2025. godine u ratnoj zoni moglo nakupiti više od 13.000 tog materijala. 

Ekolog Oleksij Vasiliuk smatra da razmere tog zagađenja tek treba da shvatimo. 

"Večne hemikalije"

Poseban problem predstavlja sastav optičkih vlakana. Ona su uglavnom izrađena od polimetilmetakrilata, odnosno organskog stakla, te fluoropolimera koji pripadaju grupi PFAS-a, poznatih kao "večne hemikalije". 

Reč je o spojevima koji se razgrađuju veoma sporo. Organskom staklu za razgradnju može biti potrebno između 400 i 1.200 godina, dok PFAS-ovi spojevi u prirodi mogu opstati i znatno duže.

Naučnici upozoravaju da trenutno postoji jedinstvena prilika da se taj otpad ukloni pre nego što se počne raspadati. Jednom kada, pod uticajem sunca, vetra, mraza i požara, vlakna počnu pucati na sitne čestice, pretvoriće se u mikroplastiku koju više neće biti moguće prikupiti.

Procenjuje se da bi se svake godine raspadanjem optičkih vlakana moglo osloboditi oko 130 tona mikroplastike. Ona se vetrom i vodom prenosi na velike udaljenosti, ulazi u tlo, reke i jezera, a zatim završava u organizmima insekata, riba, ptica i sisara. Tako postupno ulazi u ceo lanac ishrane. 

Posledice su već vidljive među divljim životinjama. Gotovo nevidljive niti pretvorile su se u smrtonosne zamke za ptice. 

Vojnici su u blizini Limana pronašli sovu koja je tokom leta ostala da visi između dva stabala, potpuno zapletena u optička vlakna. 

Na frontu su pronađena i ptičja gnezda isprepletena optičkim vlaknima, što pokazuje da životinje taj materijal već uključuju u svoju okolinu. 

Takođe, problem nije samo u povredama. Ako ptice počnu da se boje područja isprepletenih vlaknima ili promene svoje migracione rute, to može da utiče na njihovu sposobnost pronalaska hrane i podizanja mladih. 

Dalje, promene u ponašanju jedne grupe životinja postepeno mogu da poremete funkcionisanje celog ekosistema. 

Zagađenje mikroplastikom

Ni tlo neće ostati pošteđeno. Iako su mine i ostaci municije za sada mnogo veći problem za poljoprivredu, naučnici upozoravaju da bi raspadnuta optička vlakna mogla smaniti sposobnost tla da zadržava vlagu. 

Sitni, oštri komadići mogli bi ometati kretanje glista i drugih organizama koji održavaju plodnost zemljišta. Još veću pretnju predstavljaju litijumske baterije i metalni delovi uništenih dronova iz kojih u okolinu dospevaju litijum, bakar, kobalt, nikl i drugi metali.

Zanimljivo je da na ovaj problem, prnosi Jutarnji list, upozoravaju i pojedini ruski zvaničnici. 

Oni smatraju da bi nakupljeno optičko vlakno moglo dugoročno otežati obnovu ratom pogođenih područja i naneti štetu poljoprivrednom zemljištu.