Odluka samo što nije doneta; Sprema se masovni napad?

"Razmatram masovni napad. Veći nego ikad pre. Blizu sam donošenja odluke. Svi smo spremni za to", rekao je američki predsednik u razgovoru za Axios.

Priznao je da bi takva odluka imala posledice, ali je rekao da još nije doneo konačnu odluku.

Tramp je rekao da bi se Izrael pridružio za dva minuta ako bi ga zamolio, ali je dodao da Sjedinjenim Američkim Državama nije potrebna bilo čija pomoć za pokretanje nove operacije protiv Irana.

"Izrael bi se pridružio za dva minuta ako ih zamolim. Ne treba nam niko", dodao je.

Istovremeno je upozorio da bi učešće Izraela imalo posledice, nagoveštavajući, kako navodi portal, mogućnost iranske odmazde protiv te zemlje.

Govoreći o mogućnosti pregovora, Tramp je ocenio da Iran "želi da pregovara", ali da trenutno nije spreman za postizanje sporazuma.

"Još nisu pretrpeli dovoljno bola", rekao je američki predsednik.

Trampovi komentari usledili su nakon ranije pretnje "velikim vojnim kaznama" protiv Irana i Huta, nakon napada jemenske milicije koju podržava Iran na dva saudijska naftna tankera u Crvenom moru.

"Bliski istok se gura na ivice nezamislivog"

Ističući osećaj da se region sve više približava ponoru, generalni sekretar UN, Antonio Gutereš, rekao je Savetu bezbednosti da se Bliski istok gura na "ivice nezamislivog" usred rastućih strahova zbog putanje sukoba.

"Situacija izmiče kontroli. Balansira na ivici nezamislivog. Region je uvučen u sve širi krug konfrontacije. Jedna kriza hrani drugu. Jedna eskalacija pokreće sledeću. Kako se ova dinamika širi, politički ciljevi postaju sve više zamagljeni samom konfrontacijom", rekao je Gutereš na sastanku Saveta bezbednosti.

Velika Britanija je u sredu objavila da privremeno povlači diplomatsko osoblje iz Irana, a nemačka vojska je u četvrtak objavila da će povući dva broda iz Crvenog mora.

Američki Stejt department je upozorio Amerikance koji žive u regionu da bi letovi mogli biti otkazani.

KAWNAT HAJU / AFP / Profimedia

U odvojenom razvoju događaja, Tramp je pojasnio da bi najavljeni sporazum da će SAD pomoći Saudijskoj Arabiji u njenom civilnom nuklearnom programu zahtevao od kraljevine da normalizuje odnose sa Izraelom putem Avramovih sporazuma, poteza kojem se Saudijska Arabija dugo opirala dok nije bilo očiglednog pokreta u vezi sa palestinskim pravima i državnošću.

Kasnije se ispostavilo da Tramp nije razgovarao sa Saudijskom Arabijom o novom uslovu.

Napadi Huta ugrozili su bezbednost druge glavne pomorske rute koja povezuje Suecki kanal sa Crvenim morem i Adenskim zalivom. Takođe su se dogodili usred izveštaja da je Iran poslao vojne savetnike i delove za dronove Hutima pre 10 dana.

Pozivajući se na četiri izvora, uključujući dva Iranca, Rojters je u četvrtak izvestio da je Iran 13. jula prebacio osoblje Korpusa islamske revolucionarne garde i vojnu opremu letom iz Teherana u Jemen, dok je Teheran pozivao Hute da blokiraju moreuz Bab el Mandeb.

Brodovi su ove nedelje počeli da se povlače sa plovidbe kroz uski moreuz nakon što su Huti objavili blokadu saudijskih luka, posebno luke Janbu na Crvenom moru, koju Rijad koristi za transport nafte u Aziju tokom sukoba koji je praktično zaustavio plovidbu kroz Ormuski moreuz.

Firma za pomorske podatke i analizu Lojds List Intelidžens saopštila je da su napadi Huta ugrozili saudijske isporuke nafte iz Janbua i predstavljali "dvostruki udarac" pored poremećaja u Ormuzu, dodajući da pretnja Huta "postavlja pitanja o održivosti ove rute".

Tramp zapretio Hutima

Tramp je na društvenim mrežama napisao: "Ako (Huti) ovo ponove, SAD će smatrati Iran odgovornim, jer su Huti surogat i/ili zastupnik Irana, i Iranu, a naravno i samim Hutima, biće izrečena velika vojna kazna."

Hutska novinska agencija Saba javila je da su pobunjenici pogodili dva tankera, Enseliju i Lejlu, izazvavši požare na oba. Nije bilo izveštaja o žrtvama u njihovom prvom prijavljenom napadu na brod otkako su objavili blokadu brodarstva povezanog sa Saudijskom Arabijom.

Bab el-Mandeb je vitalna trgovačka tačka koja povezuje Crveno more sa Adenskim zalivom. Oko 12% svetske trgovine, uključujući četvrtinu globalnog kontejnerskog saobraćaja, prolazi kroz njega, krećući se između Evrope i Azije preko Sueckog kanala na severnom kraju Crvenog mora.

Tramp je poslednjih dana eskalirao svoju retoriku protiv Irana, nagoveštavajući da su SAD spremne da bombarduju podzemni tunelski kompleks na lokaciji "Pikaks planina" gde Izrael tvrdi da Teheran ima skrivene centrifuge koje se koriste za obogaćivanje uranijuma.

Dok se Tramp bori da stavi pod kontrolu spiralnu krizu, tokom koje Iran povremeno izvodi smrtonosne napade na američke baze i saveznike Vašingtona u Persijskom zalivu, čini se da je uvučen u "zamku eskalacije", preteći još nasilnijom odmazdom.

Tramp je u sredu rekao da će SAD uništiti jedan most ili elektranu svaki put kada Iran puca na brod u moreuzu.

"Tramp traži glavu za oko"

Američki državni sekretar Marko Rubio rekao je da Tramp traži "glavu za oko" nakon nedavne smrti nekoliko američkih vojnika u iranskom napadu na vazduhoplovnu bazu Muvafak Salti u Jordanu.

Međutim, govoreći na marginama konferencije ASEAN-a u Manili, Rubio je rekao da Iran "moli za sporazum" i insistirao da "moraju da se urazume" i da će "platiti veoma visoku cenu za stvari koje rade" – sve su to tvrdnje koje su američki zvaničnici ranije iznosili.

Sa Trampovim rejtingom u anketama u slobodnom padu i njegovim ratom protiv Irana koji je izuzetno nepopularan kod kuće, predsedniku i njegovoj administraciji ponestaje vremena pre jesenjih srednjoročnih izbora da pronađu rešenje sukoba pod uslovima Vašingtona.

Podvlačeći rastuće političke probleme Trampa, Predstavnički dom SAD je u četvrtak tesnom većinom usvojio rezoluciju o obustavljanju američke vojne akcije u Iranu, što je drugo takvo upozorenje predsedniku.