Šest scenarija koji lede krv u žilama; Ceo svet je u strahu

Taker Karlson, bivši voditelj Foks njuza i jedan od nekada najuticajnijih glasova pokreta MAGA, prošlog ponedeljka je izjavio da izvori unutar Trampove administracije, uključujući ministra odbrane Pita Hegseta, razmatraju nuklearni napad na Iran. 

"Pod pritiskom izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, Trampova administracija mogla bi biti nekoliko dana od pokretanja nuklearnog napada na Iran", napisao je Karlson na društvenim mrežama. 

Meta bi, prema njegovim rečima, bila planina Pikaks u centralnom Iranu, gde je Teheran, kako tvrdi izraelska obaveštajna služba, ponovo pokrenuo program obogaćivanja uranijuma. 

Njegove su tvrdnje naišle na široko ismevanje, ali analitičari kažu da SAD u saradnji sa Izraelom nedvosmisleno planiraju treći veliki talas vojnih udara, piše Telegraf. 

SAD su u ponedeljak uveče napale ostrvo Kešm, što je Pentagon opisao kao deo manjih odbrambenih napada, a ne povratak u sveopšti sukob. 

Taktički nuklearni napad na planinu Pikaks

Karlson je bez dokaza tvrdio da bi nuklearno oružje bilo jedino sredstvo koje može da uništi postrojenje zakopano pod granitom debljine do 100 metara. Telegraf to smatra vrlo malo verovatnim. 

Oružje koje prodire u zemlju, poput američke bombe B61-13, nikada nije testirano, a njegova se efikasnost zasniva isključivo na kompjuterskom modeliranju. 

Veći je problem strateški. Izrael nikada nije potvrdio da poseduje nuklearno oružje i smatra ga krajnjom merom, a zbog male površine jedan bi ga udar mogao učiniti nenastanjivim. 

Rusija je saveznik Irana, a nuklearni Pakistan ima odbrambeni pakt sa Saudijskom Arabijom i Turskom. Upotreba nuklearne bombe na Bliskom istoku mogla bi podstaći i Rusiju da je upotrebi u Evropi, što bi se brzo moglo pretvoriti u potpuni nuklearni sukob.

Potpuna invazija i promena režima

Za Netanjahua bi to bio idealan ishod, ali izraelski i američki interesi nisu potpuno usklađeni. 

SAD-u i većini saveznika iz NATO-a u interesu je da rat završi i da nafta ponovno poteče. Promena režima gotovo bi sigurno zahtevala veliku kopnenu invaziju, poput one u Iraku, a Izrael za to nema dovoljno vojnika ni oklopnih snaga, pa bi najveći trošak i rizik pali na SAD. 

Netanjahu je pod dodatnim pritiskom jer je prošle sedmice izgubio većinu na izborima. U telefonskom razgovoru tokom vikenda, koji su pomoćnici opisali kao "oštar" i "direktan", navodno je insistirao na obnovi kampanje odmah nakon američkih međuizbora, dok je Tramp rekao da želi da da više vremena pregovorima. 

Tramp je novinarima poručio da pregovori idu dobro, ali da Iran nije baš pouzdan. 

Priprema invazije trajala bi najmanje šest meseci, kada bi već počinjao novi američki izborni ciklus, a mogući republikanski predsednički kandidati poput Džej di Vensa i Marka Rubija teško bi želeli da se kandiduju sa takvim teretom.

Američko-izraelski napad za oslobađanje Ormuskog moreuza

Stručnjaci navode da je upravo to nedostajalo kada je rat počeo. Uspešna operacija oslobodila bi svetske zalihe nafte i omogućila ekonomsko gušenje Irana, ali ne bi bila ni laka ni jeftina. 

Zahtevala bi vojnike na terenu, možda godinama, a Iran bi mogao da napadne naftna postrojenja širom regiona, pa bi na kraju moglo ostati vrlo malo nafte za transport. 

Iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei upozorio je na rat bez geografskih ograničenja ako Iran ponovno bude napadnut. 

S obzirom na te pretnje i nedostatak raketnih presretača, Tramp bi mogao radije da izabere pregovaračko otvaranje moreuza, a slično razmišljaju i američki saveznici u Zalivu i Evropi.

Ograničena vazdušna kampanja protiv poznate iranske vojne infrastrukture

SAD i Izrael mogli bi da se odluče za ograničeniju vazdušnu kampanju protiv poznate iranske vojne infrastrukture, poput radara i raketnih položaja. Ta je strategija već deceniju ili više deo izraelskog vojnog razmišljanja, a od primirja sklopljenog u junu SAD su na Iran već izvele desetine udara. 

Novi nalet mogao bi Iran da prisili na pregovore, ali nosi rizik regionalne eskalacije. Pridruži li se Izrael, Iran bi ga gotovo sigurno ponovno napao dronovima i balističkim raketama, a verovatno bi gađao i američke baze i brodove.

Pregovarački mirovni sporazum

Okvir sporazuma razmatra se već mesecima, a jednu je verziju Tramp u junu i potpisao. Sporazum bi oslobodio saobraćaj kroz Ormuski moreuz u zamenu za ublažavanje sankcija i povrat zamrznutih sredstava, uz razgovore o iranskom nuklearnom programu. 

Problem je uglavnom u "optici" jer su kritičari prošli put zaključili da je Tramp izgubio rat, pa Vens sada pokušava da dogovori sporazum koji ne bi ponizio nijednu stranu. 

Izveštaji o pregovorima su podeljena. Izraelski Kanal 14 preneo je da se ništa ne pomera, dok je novinar Axiosa to, pozivajući se na diplomatu uključenog u razgovore, opovrgao i naveo da razgovori napreduju. 

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči poručio je da je Iran spreman na iskrenu diplomatiju, ali i da će Vašington, ako izabere vojnu akciju, naići na teži odgovor nego pre.

Spektakularan, ali uglavnom simboličan "veliki prasak"

Trampu i Netanjahuu to bi moglo poslužiti kao način za spasavanje obraza, posebno ako se uskladi s mirovnim sporazumom. 

Mogao bi to biti unapred dogovoreni napad na iransko nuklearno postrojenje ili čak dogovor da Iran simbolično digne u vazduh sopstveni objekat. Tramp bi tako mogao da proglasi pobedu, a Netanjahu da dobije još malo političkog vremena. Iran bi na to mogao da pristane samo uz potpuno ukidanje sankcija i povrat zamrznutih milijardi.

Teheran se u međuvremenu priprema. Prema stručnjacima, zapovednicima je dopušteno autonomno delovanje u slučaju obnove neprijateljstava, a Revolucionarna garda tvrdi da se 33 miliona ljudi prijavilo u kampanju masovne mobilizacije. 

Prva je brigada već opremljena, a konvoji se pripremaju za raspoređivanje u zone fronta širom zemlje.