Geopolitički skandal posle polufinalne utakmice Svetskog prvenstva; Bes u Buenos Ajresu FOTO/VIDEO

Buenos Ajres je zvanično optužio britanski ratni brod za "ilegalni upad" u njegove teritorijalne vode, čime su već zategnuti odnosi između dve zemlje ponovo dovedeni do tačke ključanja.

Argentinski ministar spoljnih poslova Pablo Kvirno javno je optužio britansku Kraljevsku mornaricu za "vojni upad" u argentinske teritorijalne vode.

Predmet spora je "HMS Medvej", britanski patrolni brod stacioniran na Foklandskim ostrvima (koje Argentinci nazivaju Malvinima). Prema Argentini, brod je ušao u njihove vode ranije u julu bez ikakvog zvaničnog obaveštenja ili dozvole, piše Independent.

Zbog toga je britanskoj ambasadi u Buenos Ajresu hitno dostavljena oštra protestna nota u kojoj je Argentina izrazila "najoštriji mogući protest" protiv britanskih vojnih manevara.

Zabranjeni transparent na terenu

Iako se navodni upad brodom dogodio ranije u julu, zvanična optužba je izneta tek nakon utakmice, zbog ogromne političke tenzije koja je pratila fudbalsku utakmicu.

Nakon pobede nad Engleskom, argentinska reprezentacija je na terenu razvila transparent sa natpisom "Las Malvinas son Argentinas" što u prevodu znači "Foklandska ostrva su argentinska", što je odmah izazvalo lavinu reakcija u Velikoj Britaniji.

Argentinski politički vrh je dodatno zagrejao atmosferu čak i pre početka utakmice. Naime, argentinska potpredsednica Viktorija Viljaruel je otvoreno pisala da će pobediti engleske "okupatore" i "piratske uzurpatore", još uoči utakmice.

Odmah nakon poslednjeg zvižduka, Viktorija Viljaruel je podelila video-snimak sa argentinskim vojnicima na društvenim mrežama uz poruku da ovo "nije bila samo obična utakmica".

Malo kasnije, ponosno je komentarisala pobednički transparent svojih fudbalera, rekavši da su Malvini argentinski i da im je uzalud zabranjivano da unose transparente na stadion jer ih Argentinci ionako nose u krvi i srcu.

Tanjug/AP Photo/Rebecca Blackwell

Pozadina sukoba koji nikada nije završen

Tenzije između Argentine i Ujedinjenog Kraljevstva oko Foklandskih ostrva tinjaju decenijama, eskalirajući u kratak, ali krvav oružani rat 1982. godine nakon što je Argentina izvršila invaziju na ostrva.

Iako su ostrva udaljena 8.000 milja (oko 13.000 km) od Velike Britanije i samo 300 milja od argentinske obale, London ima suverenitet nad njima, što Buenos Ajres uporno osporava.

Dok su ulice Buenos Ajresa slavile prolazak u finale, ministar spoljnih poslova Pablo Kirno je zaključio priču u diplomatskom tonu na društvenim mrežama, ističući da se u diplomatiji uspesi ne slave tako glasno kao golovi, već ih pokreće ista strast – ponos što su Argentinci i stalna odbrana nacionalnih interesa.

Argentinci i dalje sanjaju o Foklandskim ostrvima

Stotine hiljada navijača izašlo je na ulice argentinskog grada, gde su se okupili oko čuvenog obeliska, noseći argentinske zastave, uz zvuke automobilskih sirena, bubnjeva i vatrometa. Pevali su pesme posvećene nacionalnom timu, Lionelu Mesiju, Dijegu Maradoni i Malvinskim ostrvima, kako Argentinci zovu Foklandska ostrva.

"Ko ne skače, taj je Englez", skandirala je gomila, skačući dok se povorka kretala ka obelisku, najprepoznatljivijem simbolu Buenos Ajresa.

Shutterstock/CherylRamalho

Utakmica protiv Engleske imala je poseban značaj za mnoge Argentince zbog Foklandskog rata 1982. godine, u kojem je Argentina poražena. Četiri godine kasnije Dijego Maradona je izbacio Englesku sa Svetskog prvenstva u Meksiku utakmicom koju su obeležili njegovi golovi, "Božja ruka" i "Gol veka", a utakmice između dva tima se i dalje smatraju posebnim događajem, koji je bio i ostao mnogo više od pukog sportskog takmičenja.

Pitanje suvereniteta nad ostrvima je jedno od najosetljivijih političkih pitanja u Argentini decenijama. Buenos Ajres polaže pravo na Foklandska ostrva, koja su pod britanskom vlašću od 1833. godine.

Spor je kulminirao ratom od 2. aprila do 14. juna 1982. godine, nakon što su argentinske vojne vlasti naredile iskrcavanje na ostrva, a britanska premijerka Margaret Tačer je odgovorila slanjem pomorskih snaga da ponovo uspostave britansku kontrolu. Rat je završen porazom Argentine nakon 74 dana borbi. Poginulo je 649 argentinskih i 255 britanskih vojnika.

Poraz je ubrzao pad vojne diktature u Argentini i otvorio put obnovi demokratije 1983. godine, dok je britanska pobeda doprinela jačanju političke podrške premijerki Margaret Tačer pred parlamentarne izbore iste godine.