SAD razmatraju vojne opcije: Ovo je nova meta; Učestvovaće hiljade američkih vojnika?

Vojni planeri su poslednjih nedelja ispitali niz opcija za moguće akcije protiv ostrva, uključujući vazdušni napad predvođen vojskom, u kojem bi učestvovale hiljade američkih vojnika, a koji bi izvela 101. vazdušno-desantna divizija, jedina jedinica obučena za takav zadatak, prema rečima više američkih zvaničnika upoznatih sa razgovorima. 

Zvaničnici, koji su razgovarali sa CBS News pod uslovom anonimnosti o pitanjima nacionalne bezbednosti, naglasili su da brifinzi nisu pokazatelj da su američki predsednik Donald Tramp ili Pentagon odlučili da izvrše operaciju. 

Bilo kakva operacija protiv Kube suočila bi Pentagon sa značajnim problemom, jer je veliki deo pažnje američke vojske i neki od njenih najvrednijih ofanzivnih kapaciteta već usmeren na druge oblasti. Državni sekretar Marko Rubio je naglasio da SAD preferiraju diplomatsku opciju za prelazak na novu vladu koju predvode tehnokrate i koja je spremna da sprovede ekonomske reforme. Taj proces je zastao, uprkos pojačanom finansijskom pritisku oko kubanske vojske i njenog konglomerata GAESA, prostrane, vojno kontrolisane holding kompanije koju Sjedinjene Države nazivaju fondom od 18 milijardi dolara. U saopštenju od 11. jula, Rubio je rekao da do sada režim i njegove "korumpirane elite" nastavljaju da odbijaju reforme, umesto toga "održavajući svoju potpunu kontrolu" i pridržavajući se "moralno bankrotirane marksističke ideologije".

Stejt department je objavio da je takođe pooštrio finansijsku kontrolu oko kubanskih državnih entiteta koji "usmeravaju prihode režimu i paravojnim snagama" koje vrše represiju nad kubanskim narodom, uključujući brigade za brzo reagovanje.

Krajem prošlog meseca, američka vojska je održala brifing o konceptu operacija kako bi razgovarala o opcijama vojnog planiranja u ranoj fazi za odabrane misije koje bi mogle biti izvršene, rekli su zvaničnici. Takve brifinge rutinski razvijaju Ministarstvo odbrane i borbene komande za niz nepredviđenih situacija, na kojima se ispituju ciljevi misije, broj potrebnih trupa, redosled događaja, logistička razmatranja i povezani rizici. 

Pentagon je premestio avione, obaveštajna sredstva i druge resurse iz drugih geografskih regiona na Bliski istok kako bi održao operacije protiv Irana. Zvaničnici koji su razgovarali sa CBS News rekli su da pomeranje fokusa na Kubu trenutno nije verovatno, s obzirom na ponovno pokretanje vojnih operacija protiv Irana prošle nedelje. 

Iza kulisa, rat sa Iranom je otkrio izvesne sukobe između Trampa i Pita Hegseta, vojnog veterana i bivšeg voditelja Foks njuza, prema izvorima upoznatim sa situacijom. Iako je gospodin Tramp povremeno hvalio Hegseta i razne vojne operacije tokom svog drugog mandata, on je privatno izrazio frustraciju napretkom operacije "Epski bes", verujući da je administracija propustila priliku da spreči dugotrajan sukob ranije ove godine odbacivanjem iranskog predloga za ograničavanje nuklearnog programa, rekli su zvaničnici. 

Dva američka zvaničnika rekla su za CBS News da je Hegset pozvao na konfrontacioniji pristup Iranu, uprkos rezervama koje je izrazio general Den Kejn, načelnik Združenog generalštaba, ostavljajući predsednika sve nezadovoljnijim jer je vojna kampanja postala produžena i komplikovanija nego što se prvobitno očekivalo kada je rat počeo u februaru. 

WIN MCNAMEE / Getty images / Profimedia

Tokom rata koji su SAD i Izrael predvodile protiv Irana, Trampa su iritirali i Hegset i Kejn kada su pokrenuli pitanje ograničenja vojnih operacija. Neki u Ministarstvu odbrane i u međuagencijskom timu takođe su izrazili frustraciju zbog admirala mornarice Breda Kupera, komandanta Centralne komande SAD, gunđajući da je preuveličao ono što vojska može da postigne protiv Irana, rekao je jedan od izvora. 

Ana Keli, portparolka Bele kuće, rekla je da je predsednik "bio izuzetno ponosan" na Hegsetovo i Kuperovo vođstvo "tokom operacije Epski bes, koja je potpuno uništila iranske balističke rakete, proizvodne pogone, mornaricu, protivvazdušnu odbranu i još mnogo toga". Dodala je da nedavni američki udari na Iran dokazuju da SAD "mogu da napadnu bilo gde, bilo kada, a Iran ne može ništa da učini povodom toga".

Vršilac dužnosti portparola Pentagona, Džoel Valdez, rekao je: "Ne komentarišemo hipotetičke vojne operacije" i dodao da odeljenje takođe neće komentarisati Hegsetove privatne razgovore sa Trampom.  

Kuba je predstavila nove bezbednosne izazove. CBS news je ranije izvestio da je Kuba nabavila dronove za napad nepoznatog porekla. Tokom posete američkoj pomorskoj bazi u zalivu Gvantanamo 10. juna, Hegset je indirektno potvrdio mogućnost pretnje toj instalaciji. 

"Bilo bi nerazumno da vlada Kube pokuša da nabavi ili dobije pristup vrstama oružja koje bi mogle da dospeju do ove baze ili američke domovine. Oni bi time pozvali na vrstu sukoba koju ne samo da ne žele, već je ne bi mogli ni da podnesu", zakleo se. 

Dugogodišnji sukob SAD i Kube

Kuba i SAD imaju dugogodišnji spor oko objekta – nakon Kubanske revolucije 1959. godine, Fidel Kastro je odbio da unovči čekove, tvrdeći da je zakup, potpisan 1903. godine, nevažeći. 

Hegset je priznao da SAD predstavljaju vojne opcije Trampu, ali je ponudio mogućnost mirnijeg odnosa, rekavši da se SAD nadaju da će uskoro biti "prijatelj rukovodstva kubanske vlade".

RS/MPI / Capital pictures / Profimedia

CBS news je u maju izvestio da američki obaveštajni zvaničnici procenjuju kako bi Kuba reagovala na moguću vojnu akciju SAD, dok je Trampova administracija optuživala Havanu za jačanje veza sa Rusijom, Kinom i Iranom. Godišnja procena pretnji obaveštajne zajednice za 2026. godinu uglavnom prikazuje Kubu kao podsticajno okruženje za veće geopolitičke konkurente, a ne kao nezavisnu stratešku pretnju. Primetno je da martovska procena ne identifikuje samu Kubu kao osobu koja poseduje vojne kapacitete koji materijalno ugrožavaju SAD niti opisuje Havanu kao nezavisnog pokretača nestabilnosti. 

U maju je direktor CIA Džon Retklif otputovao u Havanu na redak sastanak sa visokim kubanskim zvaničnicima, koristeći posetu da prenese poruku da su SAD spremne da prošire ekonomsku i bezbednosnu saradnju sa Kubom ako Havana "napravi fundamentalne promene". 

Ali, Retklif je takođe poveo jednog od operativaca koji je bio uključen u američku misiju hvatanja tadašnjeg venecuelanskog lidera Nikolasa Madura u januaru, posebno predstavljajući Kubancima vođu paravojnih snaga kao onog koji je ubio njihov narod u Venecueli, reklo je za CBS News nekoliko ljudi upoznatih sa putovanjem. 

Nekoliko dana nakon posete, Ministarstvo pravde podiglo je optužnicu protiv 95-godišnjeg bivšeg lidera Raula Kastra i petoro drugih po optužbama koje datiraju još iz obaranja dva američka aviona 1996. godine. Ta optužnica dovela je do spekulacija da će Kastro biti uhapšen u operaciji sličnoj otmici i hvatanju Madura. Više izvora je reklo za CBS News da bi poželjno bilo da porodica Kastro napusti ostrvo svojom odlukom i potvrdili su sastanke Trampove administracije sa Kastrovim pranećakom Raulitom. 

Sukob administracije sa Kubom nije se pojavio preko noći. Tokom proteklih 18 meseci, Bela kuća je postepeno ukidala ograničeno angažovanje koje je sprovodila bivša vlada predsednika Džoa Bajdena i Baraka Obame i zamenila ga kampanjom ekonomskog, diplomatskog i pravnog pritiska koja je izolovala Havanu i lišila njen bezbednosni aparat prihoda u nastojanju da nametne političke promene. 

Politika prema Kubi od Trampovog povratka na dužnost

Nekoliko sati nakon povratka na dužnost u januaru 2025. godine, gospodin Tramp je poništio jednu od Bajdenovih poslednjih spoljnopolitičkih odluka vraćanjem Kube na listu države sponzora terorizma, potez koji je ponovo ograničio pristup Kube međunarodnim finansijama i signalizirao povratak strategiji "maksimalnog pritiska" iz prvog mandata gospodina Trampa. 

Trampova administracija je proširila taj pristup kada je Rubio ponovo uveo ograničenja na poslovne transakcije sa kubanskim vojno kontrolisanim konglomeratom GAESA, tvrdeći da oružane snage – a ne kubanski privatni sektor – kontrolišu veliki deo kubanske ekonomije čvrste valute. Nekoliko nedelja kasnije, Stejt department je proširio vizna ograničenja usmerena na kubanske prekomorske medicinske misije, optužujući Havanu da eksploatiše lekare i medicinske sestre putem državnog sistema izvoza radne snage za koji kubanski zvaničnici insistiraju da je dobrovoljan. 

Zamenik ministra spoljnih poslova Karlos Fernandez de Kosio rekao je za Asošijejted pres u junu da Trampova administracija pokušava da diskredituje hiljade kubanskih lekara koji rade širom sveta, a istovremeno prekida ključni izvor prihoda toj ostrvskoj zemlji. 

Shutterstock/Marco Bellegoni

Uprkos rastućim tenzijama, ograničena saradnja se nastavila, uključujući i prihvatanje Kube da SAD deportuju letove u skladu sa postojećim sporazumima o migraciji. Do sredine 2025. godine, Trampova administracija je formalizovala svoj pristup kroz novi predsednički memorandum o nacionalnoj bezbednosti kojim su proširena ograničenja putovanja, doznake i finansijske transakcije, uz istovremeno jačanje sprovođenja embarga. 

Kampanja je dodatno eskalirala ranije ove godine kada je gospodin Tramp proglasio Kubu "neobičnom i izuzetnom pretnjom" i proširio sankcije stranim vladama i kompanijama koje snabdevaju ostrvo naftom. Dodatne mere uključivale su sankcije visokim kubanskim zvaničnicima i kazne usmerene na kubanskog predsednika Migela Dijaz-Kanela i druge visoke ličnosti. 

Ove mere su se poklopile sa pogoršanjem ekonomske krize na Kubi, koju su obeležili nestašica goriva, nestašice struje i protesti. Kubanski zvaničnici su okrivili američke sankcije, dok je Trampova administracija ukazivala na loše upravljanje u unutrašnjosti.