Tramp sazvao hitan sastanak; Ovo su četiri opcije za Iran

Tramp se sastao sa najvišim zvaničnicima administracije i izaslanicima kako bi izradio nove planove za oštrije udare širom Irana u nastojanju da primora režim da ponovo otvori Ormuski moreuz i povinuje se njegovim nuklearnim zahtevima, navodi Aksios.

Nagovestio je da bi se ovo moglo proširiti i na napade na civilnu infrastrukturu – uključujući mostove i elektrane – ukoliko Iran ne dođe na pregovore.

Njegova vojska se do sada fokusirala na ograničene napade na iranske pretnje oko strateškog plovnog puta, što je dovelo do toga da Iran pokrene napade na svoje susede i komercijalno brodarstvo u regionu.

Vašington i dalje traži način da se oslobodi iranskog uticaja na Ormuski moreuz, snažnu polugu koja nastavlja da utiče na globalne cene energenata, sve više kako se približavaju novembarski srednjoročni izbori.

Ali nakon što je sebi kupio još 60 dana da koristi vojsku bez odobrenja Kongresa, čini se da Tramp možda nije spreman da se potpuno odrekne strategije iz poslednjih nekoliko meseci: napada na strateške lokacije u nadi da će to dovesti Teheran za pregovarački sto.

Dok je rat u Iranu na još jednoj prekretnici, list "The Independent" razmatra Trampove opcije.

Nastavak statusa kvo: Bombardovanje niskog intenziteta bez eskalacije

Najnoviji talas napada usledio je nakon što su SAD optužile Iran da je napao brodove u Ormuskom moreuzu.

Plovni put – koji je bio otvoren za međunarodni saobraćaj bez naknada pre rata – postao je velika glavobolja za SAD otkako ga je Iran efikasno zatvorio u ranim danima sukoba.

Tramp se hvalio da je američka vojska potopila iransku mornaricu. Ali Teheran je pokazao kako je sposoban da zatvori moreuz za komercijalni saobraćaj pomoću nekoliko desetina mina, dronova i hiljada jeftinih borbenih čamaca.

Iz Sjedinjenih Američkih Država kažu da napadi na priobalne gradove i ostrva u poslednjih nekoliko dana služe "kako bi se nastavilo oslabljivanje iranskih kapaciteta koji se koriste za napad na komercijalno brodarstvo u Ormuskom moreuzu". Nova blokada iranskih luka takođe će naštetiti iranskoj ekonomiji.

Ali napadi još uvek nisu primorali na kapitulaciju Iran, koji je pokazao svoju odlučnost nastavkom udara u regionu.

Shutterstock/HD-Warrior80

Iranski nedavni udari odmazde uglavnom su bili usmereni na mali Bahrein, u kome se nalaze američke baze i koji je već oštro nastrojen prema Iranu, i Kuvajt – pragmatičniji, ali obližnji, sa stacioniranim američkim snagama.

SAD imaju više novca i vatrene moći nego Iran da vode rat iscrpljivanja. Ali su takođe opterećene izazovima logistike i domaćim pritiskom da se rat okonča.

Udari na civilnu infrastrukturu

Ovo nije prvi put da su se Iran i SAD sukobili oko moreuza otkako je u aprilu proglašeno primirje.

Iran svaki put naglašava svoju poziciju napadajući brodove koji pokušavaju da pređu kanal bez dozvole, insistirajući na tome kako može da kontroliše saobraćaj i nameće "takse".

SAD tada obično odgovaraju udarima na iranske radarske lokacije i protivvazdušnu odbranu duž obale i na ulaznim ostrvima u moreuzu. Obe strane se na kraju povlače.

Tramp je ovog puta uveo važnu razliku, udarima na dva civilna mosta koji povezuju Teheran sa Mešhedom.

Za sada, ovo bi mogla biti samo pretnja. Ali američki predsednik je za Foks njuz rekao da su SAD spremne da napadnu civilnu infrastrukturu ukoliko se Iran ne vrati na pregovore.

"Ciljeve za energiju ću sačuvati za kraj, ali na kraju ćemo ih ostvariti. Sledeće nedelje dolaze elektrane, sledeće nedelje dolaze mostovi, osim ako ne dođu do priče i pregovaraju", rekao je.

Tanjug/AP/Alex Brandon (STF)

Ženevske konvencije iz 1949. godine o humanitarnom ponašanju u ratu zabranjuju napade na mesta koja se smatraju neophodnim za civile. Takav potez bi verovatno izazvao osudu saveznika.

Zamenik ministra spoljnih poslova Irana, Kazem Garibabadi, izgleda da je opovrgao njegov blef, rekavši da bi bilo "greška" misliti kako bi vojne akcije i ekonomska blokada mogle ponovo dovesti Iran do pregovora.

Ponovni ulazak u pregovore i popuštanje iranskim zahtevima

Rasplamsavanje u poslednjih nekoliko dana pojačalo je sumnje da bi Memorandum o razumevanju potpisan prošlog meseca doveo do trajnog prekida rata.

Taj sporazum je nastao u junu, usmeren na okončanje neprijateljstava i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza kako bi se omogućilo 60 dana pregovora o iranskom nuklearnom programu i ublažavanju sankcija.

Glavna tvrdnja Vašingtona glasi da Iran nikada ne sme imati nuklearno oružje, što Teheran ionako negira da želi. Obe strane su se približavale uslovima o inspekcijama, obogaćivanju uranijuma i zalihama pre nego što je rat izbio u februaru.

Iran, ohrabren posledicama zatvaranja moreuza, sada traži ublažavanje sankcija, mogućnost nametanja takse brodovima, oslobađanje zamrznute imovine koja se drži u inostranstvu i fond za oporavak.

Tramp bi mogao pokušati da se ponovo uključi u pregovore, nudeći ustupke. Ali ovde se suočava i sa domaćim pritiskom saveznika, koji su ga optužili da je napravio "najgori spoljnopolitički promašaj u poslednjih nekoliko decenija" čak i pre nego što su počeli.

"Regan se prevrće u grobu. Iranske nuklearne ambicije nisu obuzdane, a oni su naučili da pretnja Ormuskom moreuzu funkcioniše i da će nesumnjivo iskoristiti tu mogućnost u budućnosti", rekao je senator Luizijane Bil Kasidi u junu, kada je otkriven privremeni sporazum.

"Oko za oko"

Velika eskalacija koja prevazilazi udarce "oko za oko" mogla bi da dovede do povratka u pravi rat, što bi nesumnjivo izazvalo ogromne gubitke i troškove i ostalo veoma nepopularno kod kuće.

Alternativa za Trampa jeste da se potpuno povuče iz sukoba, okonča neprijateljstva i ostavi region da se nosi sa posledicama pre nego što se razgovori ponovo pokrenu kasnije.

Ali ovo bi potencijalno moglo dodatno da naruši reputaciju Amerike kao pouzdanog saveznika u inostranstvu, podstakne Iran da deluje nekažnjeno i izloži Trampa kontroli političkih protivnika i birača kod kuće.