Stanovnici juga Libana negirali Netanjahua; "Ne želimo da budemo Izraelci"

"Šta god da kaže, nikada nismo tražili ničiju zaštitu. Imamo libansku državu i ostaćemo Libanci", rekao je Džozef Atije, načelnik hrišćanskog pograničnog sela Debel.

Netanjahu je u nedelju tvrdio da su neka hrišćanska sela na jugu Libana tražila aneksiju od strane Izraela kako bi bila zaštićena od Hezbolaha.

"Hrišćanska sela u Libanu, neka od njih su zapravo tražila da ih Izrael anektira jer ih štitimo od Hezbolaha, fanatika Hezbolaha koji žele da ih ubiju, i isto činimo za hrišćane širom sveta", rekao je u intervjuu za Foks njuz.

"Sasvim suprotno", rekla je Hana Daher, načelnica Kleja, još jednog hrišćanskog sela duž izraelske granice.

"Uradili smo sve što su od nas tražili kako bi izbegli izgovor da uđu. Ne želimo Izraelce niti Hezbolah. Neka se međusobno poubijaju i ostave nas na miru", rekao je.

Izraelska vojska je, nakon ulaska u južni Liban u martu, zahtevala uklanjanje "Hezbolaha i svih povezanih sa Hezbolahom" iz hrišćanskih pograničnih sela, snažno sugerišući, a u nekim slučajevima i otvoreno tvrdeći, da bi raseljeni stanovnici iz obližnjih gradova mogli biti povezani sa grupom.

"Nemamo izbora"

Nekoliko seoskih poglavica je reklo za The National da nemaju mnogo izbora nego da ih proteraju iz straha da među raseljenim porodicama ima ljudi vezanih sa Hezbolahom.

Zvaničnici u Rmeišu, pretežno hrišćanskom gradu, takođe su odbacili Netanjahuove tvrdnje, dok su lokalne vlasti u više od desetak sela opisale njegovu izjavu kao „izmišljenu i neosnovanu“.

"Sve što želimo jeste da živimo na svojoj zemlji, u svojoj državi. Nije čak ni logično da bismo želeli da nas Izrael anektira nakon što smo se toliko borili da ostanemo na svojoj zemlji i sačuvamo libansko prisustvo na jugu. Zašto bismo ikada menjali svoj identitet za drugi? Takođe se nadamo da će stanovnici okolnih sela na kraju moći da se vrate svojim domovima", rekao je Hasan Said, lokalni zvaničnik iz Rmeiša.

Sela na jugu Libana, gde većina stanovništva nije šiitska, uglavnom su pošteđena razaranja koje je zadesilo pretežno šiitske gradove u kojima su izraelske snage napredovale. Pa ipak, praktično su okružena izraelskim vojnicima, uglavnom odsečena od ostatka zemlje i suočava se sa nestašicom osnovnih potrepština poput dizela, hrane i lekova, što ih čini zavisnim od međunarodnih konvoja pomoći.