Evropa se menja: Krajnja desnica ruši sve rekorde

Analiza više od 150 politikologa iz 31 zemlje pokazala je da je udeo Evropljana koji su na poslednjim nacionalnim izborima glasali za neku od krajnje desnih stranaka premašio 23 odsto, dok je pre deset godina iznosio oko 10 odsto, a 1995. godine približno pet odsto.

Istraživanje, koje je za anketu PopuList o evropskim krajnje levim, krajnje desnim i populističkim strankama vodio politikolog sa Univerziteta u Amsterdamu Matijs Rodajn, takođe je pokazalo da gotovo 30 odsto Evropljana sada glasa za antiestablišmentske stranke, što predstavlja novi rekord.

"Kada smo 2018. godine pokrenuli projekat PopuList, ključni nalaz bio je da svaki četvrti Evropljanin glasa za populističke stranke, uglavnom sa krajnje levice i krajnje desnice. Sada svaki četvrti glasa za stranke krajnje desnice, od kojih je većina populistička. To je ogromna promena", rekao je Rodajn.

Desnica jača širom kontinenta

Istraživanje je pokazalo da je rast podrške krajnjoj desnici bio posebno izražen između 2023. i 2025. godine. Krajnje desne stranke ostvarile su istorijske uspehe na nacionalnim izborima u velikim zemljama poput Francuske i Britanije 2024. godine, kao i u Nemačkoj naredne godine.

Austrijska Slobodarska partija (FPO) na izborima 2024. godine skočila je sa 16 na 29 odsto. Francusko Nacionalno okupljanje (RN) poraslo je sa 19 na 37 odsto i postalo najveća pojedinačna stranka u parlamentu, dok je portugalska Čega povećala podršku sa sedam na 18 odsto.

U Britaniji je Reform UK povećao svoj udeo glasova sa dva odsto 2019. godine, kada je nastupao kao Partija za Bregzit, na 14 odsto 2024. godine. Na nemačkim izborima 2025. godine Alternativa za Nemačku (AfD) udvostručila je rezultat sa 10 na 21 odsto i prvi put postala druga najjača politička snaga u zemlji.

"Ovo nije iznenadna pojava"

Populističke stranke krajnje desnice sada su deo vladajućih koalicija u Hrvatskoj, Češkoj, Italiji i Finskoj, podržavaju manjinsku desnu vladu u Švedskoj, a vode u anketama u Austriji, Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj i Britaniji.

Ipak, te stranke zabeležile su i poraze, poput onog u Holandiji, gde je Partija slobode Gerta Vildersa prošle godine izgubila gotovo trećinu mandata, kao i u Mađarskoj, gde je Fides Viktora Orbana u aprilu pretrpeo poraz. Uprkos tome, udeo evropskih birača koji glasaju za krajnju desnicu nastavio je da raste.

"Važno je naglasiti da ovo nije iznenadna pojava. Taj trend razvija se decenijama, a u poslednje vreme se ubrzao", rekao je Rodajn.

Stručnjaci koji rade na projektu PopuList, koji obuhvata stranke koje su osvojile najmanje jedno poslaničko mesto ili dva odsto glasova na nacionalnim izborima od 1989. godine, navode nekoliko razloga za ovakav trend.

Pre svega, istraživanja pokazuju da se stavovi birača o ključnim pitanjima krajnje desnice, poput imigracije, nisu značajno promenili, ali su postali mnogo važniji pri odlučivanju za koga će glasati. Drugo, krajnje desne stranke su se normalizovale, a taj proces se sam dodatno podstiče.

"Što su veće i uspešnije, to postaju normalnije. Tome doprinose mediji i etablirane stranke koje preuzimaju njihove ideje", rekao je Rodajn.

Na kraju, krajnje desne stranke su, kako kaže, "jednostavno veoma, veoma dobri pripovedači".

"Znaju kako da oblikuju svoju poruku, koja se na kraju uvek svodi na podelu između 'nas' i 'njih'. Nacija protiv imigranata, sudija, 'vouk' elita ili bilo koga drugog. Tako stvaraju narativ o herojima i negativcima, povezan sa idealizovanom prošlošću u kojoj je sve bilo bolje. Postali su mnogo veštiji u artikulisanju takvih poruka i podsticanju emocija - besa i prezira, ali i ponosa i nade. Profesionalizovali su se", rekao je on.