Panika u Moskvi? Rusi okreću leđa ratu; Putinov rejting u slobodnom padu

Govoreći putem video-veze na samitu Reuters Next, Zelenski je rekao da je tokom sastanaka sa liderima na samitu G7 u Francuskoj razgovarao o ratu, vojnim gubicima Rusije, stanju ruske ekonomije, dalekometnom naoružanju i izgledima za buduće pregovore.

On smatra da je trenutna situacija posledica rastućih gubitaka i izostanka značajnijih uspeha na frontu.

"Dobra vest je da Putin mora da zaustavi ovaj rat. Imam jednoglasnu podršku svih lidera i predsednika zemalja Evropske unije po tom pitanju. Složili smo se da Rusija ne pobeđuje, već gubi veliki broj ljudi i da što pre treba da postigne sporazum", rekao je on. 

Pavel Lisitsyn / Sputnik / Profimedia

Prema njegovim rečima, inicijativa u ratu više nije na strani Moskve.

Zelenski je naveo da sve veći gubici počinju da menjaju raspoloženje u Rusiji, iako ljudi iz Putinovog najužeg kruga i dalje zagovaraju novu veliku mobilizaciju.

"Postoji veliki procenat Rusa koji to razumeju. Počinju da shvataju da ne pobeđuju u ovom ratu i upravo zato ga treba zaustaviti", objasnio je on. 

• Volodimire, ultimatum; Ukrajinskom predsedniku zabranjen prelet preko ove zemlje
• SAD se nakon Irana okreću Ukrajini; Tramp otkrio: "Putin i Zelenski otvoreni za pregovore"

Dodao je da je podrška javnosti okončanju sukoba velika.

"Više od 60 odsto ruskog društva želi da zaustavi ovaj rat. Zato je potreban još veći pritisak na Putina", rekao je Zelenski.

Putinov rejting u padu

U aprilu je rejting odobravanja rada ruskog predsednika Vladimira Putina pao na 65,6 odsto, što je najniži nivo od perioda pre početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, pokazuju podaci ruskog državnog Centra za istraživanje javnog mnjenja (VTsIOM).

To je pad od 4,5 procentnih poena u odnosu na kraj marta i više od 12 poena manje nego krajem prošle godine.

Pad rejtinga poklopio se sa prvim ekonomskim padom Rusije od 2023. godine, kao i sa rastućim nezadovoljstvom građana zbog pokušaja Kremlja da pojača kontrolu nad internetom kroz takozvanu politiku "suverenog interneta".