Iranu preti katastrofa, ali ne zbog Trampa VIDEO

Zemlja se već godinama suočava s ozbiljnom krizom prouzrokovanom dugotrajnim sušama, smanjenjem količine padavina i neodrživim korišćenjem resursa vode. 

Sukob sa Izraelom dodatno je povećao pritisak na ionako iscrpljeni sistem nakon izveštaja o oštećenjima postrojenja za desalinizaciju, vodovodnih cevi i druge civilne infrastrukture povezane sa snabdevanjem vodom.

Prema podacima Svetskog instituta za resurse (World Resources Institute), Iran se nalazi među zemljama sa najviše problema sa vodom jer troši više od 80 posto svojih obnovljivih zaliha. 

Kako piše Al Džazira , razmere krize vidljivi su čak i iz svemira. 

Jedan od najupečatljivijih primera je jezero Urmia na severozapadu zemlje, nekada najveće slano jezero na Bliskom istoku. 

Devedesetih godina prošlog veka prostiralo se na gotovo 6.000 kvadratnih kilometara, dok danas zauzima manje od deset odsto svoje nekadašnje površine.

Niz uzastopnih suša, intenzivna poljoprivredna proizvodnja, preusmeravanje rečnih tokova i prekomerno crpljenje podzemnih voda pretvorili su veliki deo jezerskog dna u gole slane ravnice. 

Više od 60 brana izgrađenih na rekama koje su hranile jezero dodatno je smanjilo dotok vode, dok su rastuće temperature ubrzale isparavanje.

Problem nije ograničen samo na jedno područje. Stručnjaci upozoravaju da Iran već decenijama troši znatno više vode nego što priroda uspeva da obnovi. 

Procenjuje se da je tokom 2025. godine oko 92 miliona stanovnika potrošilo približno 100 milijardi kubnih metara vode, što je gotovo 13 milijardi kubnih metara više od količine koju zemlja može održivo osigurati. 

Najveći potrošač vode je poljoprivreda, koja koristi čak 91 posto ukupnih vodnih resursa. 

Domaćinstva troše oko sedam posto, a industrija tek dva posto. 

Međutim, veliki deo vode gubi se zbog zastarelih i neupotrebljivih sistema navodnjavanja. 

Iran je tokom poslednjih decenija izgradio stotine velikih i manjih brana kako bi osigurao vodu, proizvodio električnu energiju i ublažio posledice suša. 

Ali, poslednjih godina mnoge akumulacije dostigle su rekordno niske nivoe.

Posebno zabrinjava stanje u okolini Teherana. Satelitski snimci brana Lar, Latjan i Mamlo pokazuju dramatičan pad nivoa vode, dok rastuća potražnja i dugotrajna suša dodatno opterećuju snabdevanje glavnog grada. 

Nedostatak vode sve više utiče i na demografsku sliku zemlje.

Kako bunari presušuju, a poljoprivreda postaje neisplativa, stanovnici napuštaju ruralna područja i sele se u veće gradove u potrazi za sigurnijim izvorima prihoda. 

Prema rečima potpredsednika Irana za ruralni razvoj Abdolkarima Hoseinzadeha, od približno 69.000 sela u zemlji danas je nastanjeno tek njih 38.000, dok je više od 31.000 sela potpuno napušteno. 

Podaci državne kompanije za vodosnabdevanje i odvod dodatno ilustriruju ozbiljnost situacije. 

Oko 27.000 sela, u kojima živi više od deset miliona ljudi, trenutno se suočava s nestašicama vode, dok više od 70 posto svih iranskih sela trpi neki oblik krize vezane za vodu. 

Za razliku od bogatih zalivskih država koje veliki deo pitke vode dobijaju desalinizacijom mora, Iran iz takvih postrojenja osigurava tek oko tri posto svojih potreba za vodom. 

Većina tih pogona nalazi se uz južnu obalu Persijskog zaliva, dok unutrašnjost zemlje, uključujući Teheran i glavna poljoprivredna područja, i dalje zavisi o sve oskudnijim prirodnim izvorima.