Zelenskom se žuri da završi rat, iz dva razloga; "Ovo nam je najbolja prilika"

Prema informacijama koje je objavio ugledni ukrajinski list Kijev Independent, na zatvorenom sastanku krajem maja, Zelenski je poslanicima svoje stranke Sluga naroda rekao da Kijev vidi "realnu priliku" za okončanje sukoba. Ovu procenu je javno ponovio i šef Zelenskog kabineta i bivši šef vojne obaveštajne službe Kiril Budanov, koji je naglasio da je cilj okončanje ratnih operacija do novembra 2026. godine.

Ova iznenadna diplomatska ofanziva Kijeva dobila je svoj najkonkretniji oblik u otvorenom pismu koje je Zelenski poslao Vladimiru Putinu, predlažući direktan sastanak licem u lice na neutralnom tlu kao što su Švajcarska ili Turska. Iako je Kremlj potvrdio prijem pisma, prve reakcije iz Moskve, kao i Putinovo javno dovođenje u pitanje legitimiteta ukrajinskog predsednika, pokazuju da je put ka pregovorima izuzetno komplikovan.

Međutim, iza javnog optimizma i tvrdnji vojnih analitičara da se plima rata okreće u korist Ukrajine, u Kijevu se iza zatvorenih vrata odvija dramatična trka sa vremenom iz dva ključna i veoma opasna razloga.

• Šta se tačno krije iza otvorenog pisma koje je Zelenski uputio Putinu?
• Sastanak Putina i Zelenskog?; "Ne znam..."

Prvi razlog: američki izbori i Trampov fokus na Iran

Ključni pokretač brzoplete ukrajinske diplomatije leži u Vašingtonu. Pregovori uz posredovanje SAD praktično su zamrznuti od februara jer je administracija Donalda Trampa potpuno zaokupljena ratom protiv Irana.

Zvanični Kijev stoga prvi put javno priznaje geopolitičku realnost – izbori za Kongres SAD održavaju se u novembru, a Bela kuća po svaku cenu želi diplomatski uspeh na nekom drugom polju kako bi umirila birače pre glasanja.

Ukrajinski zvaničnici objašnjavaju da Vašington želi da se situacija u Evropi smiri do jeseni i da Tramp planira da Rusiji ponudi mirovni plan, zbog čega Kijev želi da se hitno uključi u ovaj proces kako bi obezbedio sopstvene bezbednosne garancije. Da se ​​nešto kreće u pozadini, potvrdili su i američki zvaničnici koji navode da Vašington zaista priprema novi diplomatski pritisak kako bi okončao rusku invaziju.

Kijev procenjuje da mu trenutna situacija na bojnom polju, gde su ruske ofanzive prestale, a ukrajinski dronovi uspešno duboko usecaju rusku energetsku infrastrukturu, daje najbolju moguću pregovaračku poziciju koja se neće ponoviti dugo vremena.

Drugi razlog: Kritičan nedostatak raketa Patriot i strah od nove ruske mobilizacije

Još jedan, mnogo neprijatniji razlog za žurbu su ozbiljne pukotine u ukrajinskoj odbrani koje bi mogle postati kobne sa dolaskom zime. Iako je u maju, prema podacima grupe za monitoring DeepState, Ukrajina oslobodila više teritorije nego što je Rusija uspela da osvoji, uspesi na terenu kriju ogromnu ranjivost u vazduhu. Rusija je pokrenula masovne vazdušne napade na Kijev i druge gradove, koristeći desetine balističkih i krstarećih raketa odjednom, što je dovelo do kritičnog iscrpljivanja ukrajinskih zaliha.

Visoki vladini izvori potvrdili su da neke baterije Patriot rade sa kritično niskim zalihama presretača jer isporuke kroz NATO programe drastično zaostaju za stvarnim pretnjama na terenu. Zelenski je stoga poslao dramatično pismo Donaldu Trampu, upozoravajući ga da je odbrana neba iznad Kijeva na ivici kolapsa. Ako se pregovori ne pokrenu sada, nova zima će doneti neizbežno rusko uništenje već napregnute ukrajinske energetske mreže.

Pored toga, podaci ukrajinskih obaveštajnih službi pokazuju da ruski model privlačenja dobrovoljaca ogromnim finansijskim ugovorima više nije dovoljan da pokrije masovne gubitke na bojnom polju. Kijev ima interne informacije da Putin tajno priprema novi talas masovne mobilizacije desetina hiljada ljudi, a ruski građani već dobijaju masovne pozive za vojne jedinice putem elektronskih sistema.

Da li se jaz između Kijeva i Moskve uopšte može premostiti?

Uprkos retkom podudaranju faktora koji guraju i Vašington i Kijev ka pregovorima, najveća prepreka ostaju maksimalistički i dijametralno suprotni zahtevi zaraćenih strana. Ukrajina insistira da je zamrzavanje trenutne linije fronta jedina realna osnova za privremeni prekid vatre, dok istovremeno kategorično odbacuje trajni prenos teritorije Rusiji.

S druge strane, Kremlj i dalje zvanično zahteva da se ukrajinska vojska povuče iz preostalih delova Donbasa pod kontrolom Kijeva bez borbe i da se trajno odrekne integracija u NATO. Međutim, indikativno je da je portparol Kremlja Dmitrij Peskov nedavno izjavio da Moskva nada nastavku pregovora, što je jasna promena retorike nakon višemesečnih tvrdnji da diplomatija za njih uopšte nije prioritet.

Ukrajinsko političko i vojno rukovodstvo je svesno da se prozor za dogovor zatvara i da je malo verovatno da će se takva prilika ponovo ukazati. Kako je jedan visoki ukrajinski zvaničnik sumirao: "Sve ukazuje na to da je ovo sada najbolja šansa da se Rusija primora da svemu ovome stane na kraj."