Rusija je pukla?

Prema informacijama Bloomberga, zvaničnici su savetovali Kremlj da sadašnji nivo planiranih izdvajanja za odbranu nosi rizik opasnog povećanja budžetskog deficita. 

Upozoravaju da, bez značajnijih ušteda, ruske javne finansije neće moći da izdrže. 

Prema njihovom predlogu, mesta za uštede ima u izdacima za vojsku.

Međutim, u Ministarstvu odbrane i delu Kremlja vlada suprotno mišljenje. Oni insistiraju na zaštiti vojnog budžeta, tvrdeći da bi smanjenje izdataka teško pogodilo rusku ekonomiju jer velik broj preduzeća zavisi od vojne industrije.

• U Rusiji je počelo da se dešava nešto nezamislivo

Kako navodi Bloomberg, Putin je od Ministarstva finansija zatražio da prvo pronađe uštede u drugim delovima budžeta pre nego što se posegne za rezovima u odbrani.

O nivou tih mogućih rezova odlučiće isključivo on, budući da se nijedna važna odluka tog tipa ne donosi bez njegovog odobrenja, navodi dalje Bloomberg.

Ministarstvo odbrane ne samo da se protivi smanjenju sredstava, već traži i dodatno finansiranje, tvrde dve osobe bliske ruskoj vladi. 

Russian Government / Alamy / Profimedia

Prema njihovim rečima, vojni izdaci ove će godine morati da porastu kako bi se pokrio manjak koji bi mogao dostići oko 36 milijarde dolara.

Ekonomija na rubu recesije

Ministarstvo rkonomije snizilo je prognozu rasta za 2026. godinu s 1,3 na samo 0,4 odsto. 

Službeni podaci pokazuju da se ekonomija u prvom tromesečju smanjila prvi put u poslednje tri godine.

Deficit sve veći 

Arina Antonova / Zuma Press / Profimediadia

Istovremeno, budžetski deficit nastavlja da raste. U prva četiri meseca godine dostigao je 5,9 milijarde rubalja, odnosno 2,5 posto BDP-a, što je oko 50 posto više od planiranog za celu godinu.

Dodatni problem predstavlja činjenica da se ranija očekivanja o mogućem završetku rata nisu ostvarila. 

Tokom izrade budžeta za 2026. godinu deo zvaničnika računao je na smanjenje vojnih izdataka u drugoj polovini godine, ali nastavak sukoba pokvario je njihove planove.

Izvori bliski vladi navode da ni rast cena nafte, izazvan krizom na Bliskom istoku, neće biti dovoljan za rešavanje problema. Prema njihovim procenama, cena nafte morala bi se duže vreme zadrži iznad 100 dolara po barelu kako bi značajnije popravila stanje javnih finansija. 

Čak ni tada ne bi bili rešeni problemi povezani s inflacijom, usporavanjem rasta i pritiscima na bankarski sektor.

Ministar finansija Anton Siluanov krajem maja je poručio da je potrebna "određena suzdržanost" u državnoj potrošnji. 

Naglasio je da odbrana i socijalne obaveze ostaju prioriteti, ali je upozorio da državne rezerve nisu neograničene te da je nužno povećati uspešnost budžetske potrošnje.

Prema podacima Ministarstva finansija, ukupna državna potrošnja od januara do aprila porasla je gotovo 16 posto u odnosu na isto razdoblje prošle godine, dok su izdaci za javnu nabavku skočili 41 posto. 

Vlada je u prva dva meseca godine iz Nacionalnog fonda blagostanja povukla oko 500 milijardi rubalja jer su joj nametnute sankcije smanjile prihode od nafte i gasa.

Iako je ruski budžet u deficitu već četiri godine zaredom, stručnjaci upozoravaju da je današnja situacija osetljivija nego tokom pandemije. 

Rusko ekonomija  pod snažnim je sankcijama, dok su sredstva Nacionalnog fonda blagostanja, koji služi kao finansijska rezerva, znatno smanjena u odnosu na razdoblje pre invazije.

Sve veći finansijski problemi izazvali su prošle sedmice nezadovoljstvo jednog visokog zastupnika u donjem domu parlamenta. 

Valerij Gartung, predsednik odbora za zaštitu tržišne kompetencije, demantovao je napise da je koristio psovke dok je podsećao na razdoblje hiperinflacije nakon raspada Sovjetskog Saveza.

"Šta ćemo sada učiniti?" upitao je. "Hoćemo li štampati novac ili šta? Kao 1992. godine, kada su cene rasle 30 posto svake sedmice? Svi razumemo da to nije rešenje", dodao je on.