U Moskvi se događa nešto što nije viđeno od sovjetskog razdoblja, a to je mrak...

Protesti protiv rata, koji su početkom invazije 2022. okupljali hiljade ljudi širom zemlje, danas su zamenjeni anonimnim mrežama aktivista, novinara, advokata i volontera koji deluju u senci, često rizikujući dugogodišnje zatvorske kazne. 

Kako piše francuski Le Monde u opsežnoj reportaži o stanju ruske opozicije, represija je poslednjih godina dostigla nivo kakav nije viđen od sovjetskog razdoblja. 

Protivnici rata više ne organizuju javne proteste, a simboli otpora – od zelenih traka do antiratnih grafita – gotovo su potpuno nestali s moskovskih ulica.

Jedan od najnovijih primera je slučaj Maksima Kruglova, potpredsednika liberalne stranke Jabloko i univerzitetskog profesora, koji se suočava s kaznom do deset godina zatvora zbog objave na Telegramu iz 2022. godine u kojoj je pozvao na međunarodnu istragu ratnih zločina u ukrajinskoj Buči. 

Uhapšen je tek tri godine nakon objave, što pokazuje koliko dugo ruske vlasti prate i procesuiraju kritičare režima.

Prema podacima organizacije OVD-Info, danas se u Rusiji nalazi više od 2.100 političkih zatvorenika, dok organizacija Memorial procenjuje da je stvarni broj još veći. 

• Brutalni udari izvedeni tokom noći; Raste broj mrtvih i povređenih; Objavljeni strašni snimci FOTO/VIDEO
• Iz samog vrha potvrđeno: Evo kada se očekuje kraj rata u Ukrajini
• Vladimire Vladimiroviču, "provaljen" si

Novinar Sergej Smirnov, glavni urednik nezavisnog portala Mediazona, tvrdi da mnogi slučajevi nikada ne dospeju u javnost te da bi broj političkih zatvorenika mogao biti i dvostruko veći od službeno evidentiranog. 

"Postoje stotine slučajeva za koje jednostavno ni ne znamo", kaže Smirnov. 

"Samo u ovom trenutku otvoreno je više od 200 krivičnih istraga za ekstremizam zbog običnih donacija FBK-u (Fondaciji za borbu protiv korupcije koju je 2011. osnovao Aleksej Navaljni, koji je preminuo u pritvoru 2024. godine)."

U martu 2022., govoreći na kanalu Rusija 24, Vladimir Putin najavio je "prirodno i nužno čišćenje društva". 

Na meti vlasti nisu samo politički protivnici i antiratni aktivisti. Režim poslednjih godina progoni i advokate, novinare, aktiviste za ljudska prava, LGBT zajednicu, feminističke grupe i ekološka udruženja. 

Desetine nezavisnih medija prisiljeno je da deluje iz egzila, a njihove izvestioce u Rusiji štite anonimnost i tajni komunikacioni kanali. 

Le Monde navodi da je od početka rata više od 70 ruskih medija nastavilo rad iz inostranstva, čime je stvorena jedna od najvećih zajednica novinara u egzilu na svetu. 

Uprkos tome, brojni saradnici i dalje izveštavaju iz Rusije, prate suđenja i dokumentuju slučajeve političkog progona, svesni da ih vlasti mogu identifikovati putem sistema videonadzora i tehnologije prepoznavanja lica.

Od početka invazije donesene su desetine zakona kojima se dodatno ograničavaju sloboda govora i političko delovanje. 

Kritikovanje vojske ili širenje navodno "lažnih informacija" o ruskim oružanim snagama može rezultirati kaznom do 15 godina zatvora. 

U međuvremenu je snižena i dobna granica za krivični progon u slučajevima povezanima s "terorizmom" i "ekstremizmom", pa se i maloletnici suočavaju s višegodišnjim zatvorskim kaznama.

Mnogi aktivisti tvrde da je organizovani otpor unutar zemlje danas praktino nemoguć. 

"Ključna reč ruskog otpora je usamljenost", rekao je novinar Sergej Parhomenko, jedan od istaknutih predstavnika ruske opozicije u egzilu. 

Umesto masovnih protesta, otpor se danas uglavnom svodi na individualne akcije, prikupljanje informacija o političkim zatvorenicima i pomoć ljudima koji žele da izbegnu mobilizaciju ili da napuste zemlju. 

Među organizacijama koje deluju van Rusije su i mreže koje pomažu dezerterima, prate sudbinu deportovane ukrajinske dece ili pružaju podršku progonjenim pripadnicima LGBT zajednice. 

Posebnu pažnju privlače projekti koji dokumentuju poslednje reči političkih optuženika pre izricanja presuda. 

Te izjave često predstavljaju svojevrsne političke manifeste i svedočanstva o stanju u zemlji. 

Le Monde zaključuje da se ruski otpor danas ne ogleda kroz masovne demonstracije, već kroz svakodnevni rad anonimnih pojedinaca koji nastoje dokumentovati represiju, pomoći žrtvama progona i očuvati prostor za drugačije mišljenje u društvu koje Kremlj sve čvršće kontroliše.