Tramp na ivici kapitulacije?

Sporazum o kome se raspravlja navodno uključuje, između ostalog, produženje prekida vatre za 60 dana, ponovno otvaranje Ormuskog moreuza i plan za dalje pregovore o iranskom nuklearnom programu. U ponedeljak, Tramp se ponovo obratio putem društvene mreže "Truth Social", rekavši da razgovori "idu dobro", ali je takođe upozorio da će to biti ili "odličan dogovor za sve" ili nikakav dogovor.

Međutim, iz Teherana dolaze veoma oprezni i rezervisani glasovi – Esmail Bakai, portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova, rekao je u ponedeljak da je postignut izvestan napredak u razgovorima sa SAD, ali da to ne znači da je potpisivanje sporazuma neizbežno. "Niko ne može da iznese takvu tvrdnju", rekao je on, prema izveštajima medija.

U međuvremenu, Trampova zbunjenost i gubitak kontrole nad sukobom u koji je nepromišljeno uleteo, rame uz rame sa Benjaminom Netanjahuom – bez jasno definisane taktike i strategije za postizanje ciljeva, bez "strategije izlaska" i bez ikakvih konsultacija sa tradicionalnim saveznicima, osim sa Izraelom – predmet je brojnih komentara i analiza, od kojih je jednu za "The Atlantic" napisao njihov uticajni kolumnista i saradnik u tink-tenku Brukings instituta, Robert Kejgan.

U svojoj recenziji, Kejgan navodi da su obrisi Trampove završnice u ratu protiv Irana sada jasno vidljivi i u osnovi se svode na predaju američkog predsednika u ovom sukobu. U nedavnom telefonskom razgovoru sa izraelskim premijerom, Tramp je, podseća autor, navodno objasnio da Sjedinjene Države pregovaraju o "pismu o namerama" sa Iranom kojim bi se "formalno okončao rat i pokrenuo 30-dnevni period pregovora" o iranskom nuklearnom programu i ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza.

• Procurili detalji razgovora; Netanjahu besan posle poziva sa Trampom

Iranski uslovi – uslovi pobednika

Svrha i efekat takvog sporazuma, smatra on, trebalo bi da budu jasni i očigledni – Sjedinjene Države se udaljavaju i pokušavaju da izađu iz krize. Tramp, prema Keganu, mogao bi da pokrene još jedan ograničeni udar na zemlju kako bi ostavio utisak snage i čvrstine i zadovoljio zahteve pristalica rata, ali to bi bio samo performativni gest, a kraj igre u ovom slučaju je eufemizam za "predaju".

Tramp je mnogo puta popuštao i povlačio se u ovom sukobu sa Iranom – još od 18. marta, kada je Izrael napao gasno polje Pars, a Iran uzvratio napadom na najvažniji katarski objekat za proizvodnju prirodnog gasa. Tramp je potom pozvao na prekid američkih i izraelskih udara na iransku energetsku infrastrukturu, čime je efikasno okončan rat.

Shutterstock/FabrikaSimf

Od tada, sve Trampove ponovljene pretnje da će nastaviti napade pokazale su se kao blefovi. Dva meseca, visoki zvaničnici u Teheranu računaju na to da Tramp neće pokrenuti novi napad i stoga nisu napravili nikakve ustupke u pregovorima, uprkos šteti koju su pretrpeli u 37 dana neumornih napada.

• Šokantan preokret: Tramp ujedinjuje Izrael i muslimanske zemlje?
• Iran bez kompromisa: "Ne verujte blefu neuspešnog predsednika – vreme je protiv Amerikanaca"
• Tajni pregovori na ivici preokreta: Objavljena nova pravila za Ormuski moreuz

Naprotiv, njihovi uslovi nagodbe su uslovi pobednika – oni zahtevaju ratnu reparaciju, neograničeno obogaćivanje uranijuma, priznatu kontrolu nad moreuzom i prekid sankcija. A činjenica da Tramp na taj prkos odgovara pozivom na još 30 dana prekida vatre i razgovora je prećutno priznanje poraza, smatra autor, i ako u bliskoj budućnosti pokrene performativni napad, Iranci će to doživeti upravo tako.

Istovremeno, niko ne veruje da će za mesec dana ponovo započeti rat velikih razmera. Između ostalog, nakon dodatnih 30 dana za oporavak, preoružavanje i punjenje državne blagajne prihodima od naknada za prolaz kroz Ormuz, Iran će biti mnogo jači protivnik. Štaviše, za 30 dana, novi iranski režim kontrole nad moreuzom bi već mogao biti čvrsto uspostavljen. Kako je izvestio vašingtonski tink-tenk Institut za proučavanje rata (ISW), Iran koristi period prekida vatre da "normalizuje" svoju kontrolu nad Ormuskim moreuzom "prisiljavajući zemlje uvoznice nafte" da zaključe tranzitne sporazume sa Teheranom i naplaćujući naknade od brodova iz zemalja koje nemaju takve sporazume.