Upozorenje: Sprema se napad velikih razmera; Čeka se naređenje

Volstrit žurnal, pozivajući se na dobro obaveštene izvore, izveštava da se odgovarajući signali prenose diplomatskim i vojnim kanalima. Prema publikaciji, ovo može ukazivati na to da se SAD i Izrael spremaju za novu fazu velikih vojnih akcija protiv Teherana.

Izvori Volstrit žurnala napominju da bi eskalacija mogla biti usmerena na slabljenje vojnog potencijala Irana i prisiljavanje njegovog rukovodstva na pregovore.

Prema pisanju publikacije, američka vojska već raspoređuje sisteme protivvazdušne odbrane Patriot na Bliskom istoku i obnavlja zalihe municije. Avioni se takođe navodno pripremaju za napade. Sledećeg meseca, očekuje se da će se dodatna udarna grupa nosača aviona, zajedno sa jedinicom marinaca, pridružiti snagama od 20 brodova koje su trenutno raspoređene u regionu.

Izvori publikacije su među potencijalnim metama operacije naveli iransku infrastrukturu i nuklearna postrojenja.

Volstrit žurnal naglašava da predsednik SAD Donald Tramp još nije doneo konačnu odluku o pokretanju vojne operacije. Međutim, prema izvorima lista, on se naginje ka pokretanju napada velikih razmera nakon međuizbora.

Sa svoje strane, izraelski premijer Benjamin Netanjahu pokrenuo je mogućnost nove zajedničke akcije sa Trampom protiv Irana. Izjavio je da Izrael i Sjedinjene Države sada imaju priliku da eliminišu iransku pretnju.

"Izrael i naš prijatelj predsednik Tramp imaju jedinstvenu priliku da jednom za svagda eliminišu iransku pretnju. Uspeli smo da pobedimo naše neprijatelje i moći ćemo to da učinimo i u budućnosti", rekao je Netanjahu.

Zašto Tramp treba da "ograniči" rat sa Iranom?

Kako je Glavred ranije pisao, politikolog Sergej Taran smatra da trajanje američkog rata protiv Irana u velikoj meri zavisi od Donalda Trampa, koji će ga okončati kada mu to bude politički povoljno.

Verovatno će nastojati da okonča borbe pre ključnog diplomatskog događaja svog drugog mandata – planiranog sastanka sa kineskim liderom Si Đinpingom u aprilu – i da do njega dođe sa pozicije pobednika.

Shutterstock/Mijansk786

Pored toga, važan faktor su osobenosti američkog zakonodavstva, što nas takođe gura da ne odlažemo kraj rata.

"U SAD, predsednik može da koristi vojsku za vojne operacije bez odobrenja Kongresa 60 dana. Nakon toga, potrebno je odobrenje Kongresa. Trampu će biti teško da to dobije, ne samo zato što je podrška Trampovoj iranskoj misiji u SAD prilično niska. I, uzgred, zemlja održava srednjoročne kongresne izbore", zaključio je.

Rat SAD i Izraela protiv Irana

Podsećanja radi, Glavred je objavio da su 28. februara SAD i Izrael pokrenuli vojnu operaciju protiv Irana, napadajući vojne objekte i nuklearnu infrastrukturu zemlje. U napadu je ubijen iranski vrhovni vođa Ali Hamnei.

Kasnije, uz posredovanje Pakistana, strane su uspele da se dogovore o prekidu vatre, ali su tenzije u regionu ostale. Vojni sukob se nastavio, a iranski nuklearni program, situacija u Ormuskom moreuzu i sankcije protiv Teherana ostali su među glavnim spornim pitanjima.

Američki predsednik Donald Tramp je 24. oktobra izjavio da bi rat mogao uskoro da se završi, bilo sporazumom ili na drugi način. Priznao je da su borbe dovele do viših cena nafte. Američki lider nije naveo konkretan vremenski okvir za kraj sukoba.