Jedan potez bi mogao potpuno da promeni rat

Ove nedelje, Belorusija učestvuje u nuklearnim ratnim vežbama koje predvodi Rusija, a prošle nedelje, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski javno je izrazio zabrinutost zbog mogućnosti da se Belorusija pridruži ratu sa severa u znak podrške Rusiji.

Takav razvoj događaja ne bi bio iznenađujući, piše Kijev Independent u svojoj analizi. Belorusija je ranije preduzela provokativne korake koji su sugerisali da bi se mogla pridružiti ratu na strani Rusije, a najznačajnije 2024. godine, kada je navodno mobilisala trećinu svojih kopnenih snaga prema ukrajinskoj granici.

Uloga Minska u ruskoj agresiji

Podrška Belorusije Rusiji od početka invazije 2022. godine bila je ključna za vojne operacije Moskve. Tokom prvih nedelja rata, glavni ruski pokušaj zauzimanja Kijeva i svrgavanja ukrajinske vlade pokrenut je sa beloruske teritorije. Upravo iz Belorusije je ruska vojska napredovala ka mestima koja su danas poznata po nekim od najgorih ratnih zločina, uključujući Buču i Irpinj.

• Ukrajinci žestoko napali: Blokiran put ka Moskvi; Mnogo povređenih FOTO/VIDEO
• Putin: "Svi zadaci su u potpunosti izvršeni"

Belorusija je takođe optužena za učešće u otmici ukrajinske dece. Čak i danas, ruski dronovi i rakete koriste beloruski vazdušni prostor za bezbedan prolaz kako bi napadali ciljeve duboko u zapadnoj Ukrajini pre nego što ih ukrajinski sistemi protivvazdušne odbrane mogu presresti.

Lukašenkovi rizici i slaba vojska

Uprkos zveckanju topova iz Moskve i Minska, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko mora znati da bi invazija na Ukrajinu bila izuzetno nepopularna kod kuće. Takav potez bi mogao učiniti njegovu već nesigurnu vladavinu još nestabilnijom.

To bi takođe bio smrtonosan poduhvat za belorusku vojsku, čije trupe nemaju značajno borbeno iskustvo, a Rusija je poslednjih godina koristila veliki deo njihove najbolje opreme kako bi nadoknadila sopstvene borbene gubitke u Ukrajini.

S druge strane, suočile bi se sa ukrajinskim oružanim snagama, koje nisu samo motivisane da brane svoju domovinu, već su i među vojskama sa najvećom borbenom iskusnošću na svetu. Učeći iz lekcija iz 2022. godine, Ukrajina je poslednjih godina takođe izgradila utvrđenja duž svoje severne granice sa Belorusijom. Svaki pokušaj beloruske invazije bi stoga verovatno bio katastrofalan i smrtonosan za belorusku vojsku.

Ali Lukašenko takođe zna da zavisi od Kremlja da bi ostao na vlasti. Moguće je da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da izvrši dovoljan pritisak na njega da se direktno uključi u rat.

Dva moguća scenarija invazije

Ako se to dogodi, verovatna su dva scenarija. Prvi bi bio beloruski napad u pravcu Kijeva. Malo je verovatno, ako ne i nemoguće, da bi Belorusija mogla da postigne 2026. godine ono što Rusija nije uspela da postigne 2022. godine sa više trupa i boljim vojnim sposobnostima. Nema sumnje da bi Kijev ostao u ukrajinskim rukama.

Međutim, sama pretnja prestonici bila bi dovoljna da primora Ukrajinu da preusmeri snage sa linija fronta, gde su one preko potrebne u oblastima poput Donjecka, i da ih premesti na odbranu Kijeva. To bi Rusiji dalo više mogućnosti na drugim delovima fronta.

Drugi scenario predviđa da Belorusija potpuno zaobiđe područje glavnog grada i umesto toga napadne zapadnu Ukrajinu u pokušaju da preseče ili barem poremeti ključne zapadne linije snabdevanja iz Poljske koje pomažu u održavanju ratnih napora Ukrajine.

To bi takođe predstavljalo logistički izazov za Ukrajinu i zahtevalo bi premeštanje desetina hiljada ukrajinskih vojnika sa važnih položaja na frontu. U oba scenarija, čak i ako Belorusija ne uspe da zauzme i drži ukrajinsku teritoriju, sama invazija bi bila dovoljna da oslabi ukrajinsku odbranu na drugim mestima i stvori mogućnosti za Rusiju.

Kako Zapad može da odgovori

Kao odgovor na nedavnu zabrinutost u vezi sa Belorusijom, postoje tri neposredna koraka koja zapadni partneri Ukrajine mogu preduzeti. Prvo, trebalo bi da nastave da dele obaveštajne podatke o aktivnostima beloruske vojske i namerama beloruskog političkog rukovodstva. Što pre Ukrajina dobije upozorenje, biće bolje pripremljena ako Belorusija uđe u rat sa severa.

Drugo, NATO bi trebalo da iskoristi ovu priliku da sprovede iznenadne vojne vežbe u Poljskoj, Litvaniji i Letoniji – zemljama koje se graniče sa Belorusijom. Cilj ne bi bio da se preti Belorusiji, već da se demonstrira snaga i podseti Minsk da geopolitički događaji mogu brzo da izmaknu kontroli. To bi takođe pokazalo da je snažan NATO u blizini i spreman da brani svoju teritoriju ako je potrebno. Takva vežba bi mogla pomoći Lukašenku da ubedi Kremlj da mora da zadrži svoje snage kod kuće, umesto da ih šalje u Ukrajinu.

Konačno, vojni planeri i logističari među zapadnim partnerima Ukrajine moraju da izgrade veću otpornost i rezervne kapacitete u postojećim rutama snabdevanja. Ako rute iz Poljske dovedu do poremećaja ili prelaza, alternativne rute iz Rumunije postaće još važnije. Rezervni planovi za povećanje kapaciteta na tim alternativnim rutama potrebni su sada, a ne nakon što kriza počne.

Mogućnost da Lukašenko pošalje svoje snage u Ukrajinu može delovati malo verovatno. Međutim, u ovom trenutku, nakon više od četiri godine rata i dok Rusija sve više očajnički želi da preokrene tok događaja na bojnom polju, ništa se ne može isključiti. Ukrajina i njeni partneri moraju se pripremiti za neočekivano, zaključuje Kijev Independent.