Kralj obaveštajnih službi: "To je zamka, Putinov pravi cilj je..."

"Vreme ne radi u korist Putina", rekao je Rosin.

Više od četiri godine nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, Kremlj se suočava s rastućim nezadovoljstvom javnosti zbog nepopularnog stezanja kontrole nad internetom, povećanja poreza i uporne inflacije.

Napredovanje ruskih snaga takođe je izgubilo zamah, dok ukrajinski napadi dalekometnim dronovima postaju sve uspešniji, a posljednji su tokom vikenda pogodili i područje Moskve.

"Rusija na frontu ne beleži stvarne uspehe, uprkos  veoma visokoj ceni koju plaća", rekao je obaveštajni zvaničnik NATO članice od 1,3 miliona stanovnika koja deli granicu s Rusijom.

Kako prenosi Jutarnji list, Estonci Rusiju proučavaju egzistencijalno, gotovo opsesivno, još od raspada Sovjetskog Saveza. 

Za njih to nije apstraktna geopolitička tema nego pitanje nacionalnog opstanka. Zbog toga njihove obaveštajne službe imaju gotovo kultni status u Evropi. 

Njihovi godišnji javni izveštaji o ruskim operacijama, infiltraciji, propagandi i špijunaži često se smatraju među najboljim otvorenim analizama u NATO-u. 

Vrlo su direktni, bez diplomatskog umotavanja. Nije slučajno da je NATO-ov "Cooperative Cyber Defence Centre of Excellence" smješten upravo u Talinnu, glavnom gradu Estonije.

"Vidimo da se ekonomski i finansijski problemi zapravo gomilaju, uprkos trenutno visokim cenama nafte", kaže Rosin. 

On je, međutim, upozorio da situacija još nije toliko teška da bi Putin odustao od svojih zahteva u Ukrajini i pristao na pravedno rešenje.

"Ali videćemo šta donosi druga polovina godine. Putinu neće biti lakše", rekao je dalje Rosin, dodavši da se Zapad i Ukrajina kreću "dobrim smerom".

Interes za mirovne pregovore

Shutterstock/miss.cabul

Kremlj je nedavno signalizirao interes za oživljavanje mirovnih pregovora uz američko posredovanje, premda je mesecima umanjivao važnost takvih napora.

Pregovori su u praksi zapeli jer Moskva i dalje zahteva da joj Ukrajina prepusti ceo Donbas, što je za Kijev potpuno neprihvatljivo.

Rosin kaže da ne veruje da je Rusija trenutno iskreno zainteresovana za mirovne pregovore. Ne smatra ni da bi ukrajinsko odricanje od Donbasa dovelo do trajnog rešenja.

"Rusija bi verovatno tada došla s novim zahtevima i ponovo vratila pregovore na početak", rekao je. "Ne bih upao u tu zamku."

Prema Rosinu, Putinov krajnji cilj ostaje zauzimanje Ukrajine i uništenje evropske bezbednosne arhitekture.

Rosin takođe ne vidi značajnu promenu u odnosu na to kako Kremlj gleda prema Sjedinjenim Državama, uprkos prividnom otopljenju odnosa nakon povratka Donalda Trampa u Belu kuću prošle godine.

Od početka 2025. Moskva nastoji ekonomski i diplomatski da pridobije Trampovu administraciju, nudeći navodno unosne poslovne aranžmane.

"Rusi veruju da mogu nadmudriti Zapad", rekao je šef estonskih obaveštajaca. "Strateški gledano, glavni neprijatelj Rusije i dalje su Sjedinjene Države", zaključuje. 

Rusi nemaju snage za napad na Baltik

Rat u Ukrajini pojačao je i strahove da bi se ruska agresija mogla preliti na baltičku regiju. Te su bojazni dodatno pojačane raskolom između SAD-a i evropskih saveznika u NATO-u. 

Podseća se da je Tramp čak zapretio i izlaskom iz Saveza zbog trzavica koje je proizveo rat s Iranom.

Prema Rosinu, ruska je vojska trenutno u potpunosti zaokupljena Ukrajinom i nema dovoljno raspoloživih snaga za napad na Estoniju.

Istovremeno, šef estonske obaveštajne službe upozorava da Zapad ne sme da dopusti da zaboravi na rusku pretnju.

"Mislim da nemamo luksuz da verujemo da pred sobom imamo još mnogo godina", rekao je Rosin i dodao: "Svoj posao moramo obaviti sada."