Sprema se novi prekid vatre u Ukrajini?

Predlog dolazi u trenutku kada ukrajinski napadi dronova dugog dometa nastavljaju da ometaju ruski vazdušni saobraćaj. 8. maja, ukrajinski napad u Rostovskoj oblasti Rusije oštetio je regionalni centar za kontrolu vazdušnog saobraćaja koji koordinira letove širom južne Rusije, utičući na rad 13 aerodroma i oko 200 letova.

Prekid je bio dovoljno značajan da se ruski predsednik Vladimir Putin javno obratio istog dana.

"Razgovaraćemo o nekoliko pitanja. Prvo i glavno je događaj koji se dogodio jutros. Kijevski režim je izvršio još jedan teroristički čin", rekao je Putin tokom sastanka Saveta bezbednosti nakon napada.

• Zelenski upozorava: "Ukrajina će odgovoriti na svaki ruski potez"
• Ukrajina upozorava – "Ne idite u Moskvu 9. maja" VIDEO

Analitičari kažu da je incident možda dao Kremlju jače podsticaje da razgovara o mogućnosti prekida vatre na aerodromima.

"Putinova reakcija pokazuje da ovi napadi ne samo da stvaraju značajnu finansijsku štetu za ruske avio-kompanije, već i direktno utiču na javno odobravanje Kremlja", rekao je za Kijev Independent Nazarije Barčuk, analitičar Ukrajinskog centra za bezbednost i saradnju.

Gavriil Grigorov / Sputnik / Profimedia

Prema Barčuku, nedavna sociološka istraživanja sugerišu da su napadi dronovima postali jedna od glavnih briga među Rusima, uz rastuće interesovanje za mirovne pregovore.

Ipak, uprkos predlogu i znacima da bi Rusija mogla biti zainteresovana za njega, glavna pitanja ostaju bez odgovora.

Ukrajinski vazdušni prostor je zatvoren od 2022. godine. Ostaje nejasno šta bi tačno podrazumevalo "primirje na aerodromima", kako bi se pratila kršenja i da li postoji mehanizam koji bi takav sporazum učinio sprovođenim.

Najveći izazovi: poverenje i osiguranje

Centralni problem nije samo da li bi Rusija pristala na takav sporazum, već da li bi joj neko dovoljno verovao da obnovi civilne letove, s obzirom na to da je Kremlj više puta kršio prethodne kratke prekide vatre tokom rata.

"Ako govorimo o civilnom vazduhoplovstvu, onda se ovde radi o osiguranju. Da li će osiguravači pokriti rizike tokom ratnog vremena, čak i ako Rusija obeća da neće napasti?", rekao je za Kijev Independent Aleksandar Merežko, predsednik ukrajinskog parlamentarnog odbora za spoljne poslove.

Merežko je rekao da su raniji razgovori o ponovnom otvaranju aerodroma u zapadnoj Ukrajini, posebno u Lavovu, zastali delimično zato što osiguravači nisu bili spremni da pokriju rizike poslovanja u ratnoj zoni.

Civilno vazduhoplovstvo takođe pokreće pitanja verifikacije.

Kako bi se pratili prekršaji? Koja infrastruktura bi se kvalifikovala kao zaštićena? Da li bi teretni letovi bili uključeni? I koji mehanizmi bi mogli sprečiti Rusiju da tvrdi da civilni teret ima vojne svrhe?

"Voleo bih da čujem konkretne detalje - mehanizme implementacije, mehanizme praćenja, ali ih još ne vidim", rekao je Merežko.

Zašto Ukrajina to i dalje želi?

Diskusije o delimičnom ponovnom otvaranju civilnog vazduhoplovstva periodično su se pojavljivale tokom rata, posebno oko aerodroma u zapadnoj Ukrajini kao što su Lavov ili Užgorod, kao i Borispol kod Kijeva.

Prema Barčuku, ponovno otvaranje bar dela međunarodnog civilnog vazdušnog saobraćaja moglo bi značajno da smanji pritisak na železnički sistem Ukrajine, koji je postao glavna logistička arterija zemlje od 2022. godine.

Merežko je rekao da bi čak i ograničeno ponovno otvaranje letova simbolizovalo delimičan povratak normalnom životu.

"Kada putujem u inostranstvo na poslovna putovanja, idem vozom. Potrebna su dva dana da se stigne tamo. Bar jedan aerodrom – teoretski, da, to bi bilo veoma važno za nas", rekao je Merežko.

Kako Ukrajina gura Rusiju ka pregovorima

Najnoviji kratkotrajni prekid vatre, obeleženo ponovljenim kršenjima, bilo je povezano sa proslavom Dana pobede u Rusiji 9. maja i možda je na kraju doprinelo ukrajinskom napadu na Rostov na Donu.

Pre praznika, Moskva je objavila privremeni prekid vatre za 8-9. maj. Ukrajina je odgovorila sopstvenim predlogom koji počinje 6. maja, ali je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski kasnije optužio Rusiju da ga je prekršila 1.820 puta u roku od nekoliko sati, dok je nastavljala napade širom Ukrajine.

7. maja, Zelenski je upozorio da će Kijev odgovoriti na ponovljena kršenja "sankcijama dugog dometa". Dan kasnije usledio je napad u Rostovu, koji je tačno pokazao kako bi to moglo da izgleda.

"Radijus naših operacija dronovima raste. To je pretnja za njih. Možda će u tom smislu biti otvoreniji za ovu ideju", rekao je Merežko.

Barčuk je rekao da bi ponovljeni poremećaji na aerodromima mogli postati posebno osetljivi za Kremlj tokom letnje sezone odmora.

"Ruske avio-kompanije su više puta morale da promene raspored letova zbog pretnji dronovima u vazdušnom prostoru. Ako se takav kolaps dogodi tokom sezone praznika, javno nezadovoljstvo bi se moglo široko proširiti i ozbiljno naštetiti rejtingu ruskih vlasti", rekao je on.