Iranska vojska je "desetkovana"... Ili ipak ne, Trampe?

Prema poverljivim procenama sa početka ovog meseca, Iran je uspeo da povrati pristup većini svojih raketnih položaja, lansirnih sistema i podzemnih objekata, piše "The New York Times".

Najviše zabrinjavaju dokazi da je Iran obnovio operativni pristup 30 od 33 raketne lokacije duž Ormuskog moreuza, što bi moglo da ugrozi američke ratne brodove i tankere za naftu koji prolaze kroz ovaj ključni plovni put. Izvori upoznati sa procenama kažu da, u zavisnosti od obima štete na pojedinačnim lokacijama, Iranci mogu koristiti mobilne lansirne sisteme unutar tih lokacija za pomeranje raketa ili, u nekim slučajevima, da ih ispaljuju direktno sa lansirnih rampi.

Prema procenama, samo tri raketne pozicije duž moreuza ostaju potpuno neupotrebljive. Procenjuje se da Iran još uvek ima 70 odsto svojih mobilnih lansirnih sistema širom zemlje i da je zadržao približno 70 odsto svojih predratnih raketnih zaliha. Ove zalihe uključuju balističke rakete, koje mogu dosegnuti druge zemlje u regionu, kao i manje zalihe krstarećih raketa za ciljeve kratkog dometa na kopnu ili moru.

Vojnoobaveštajne agencije su takođe izvestile, na osnovu satelitskih snimaka i drugih podataka, da je Iran povratio pristup otprilike 90 odsto svojih podzemnih skladišta i lansirnih postrojenja.

• Tramp pokreće operaciju "Malj"? VIDEO
• Alarmantno; "Zastrašujuće su blizu nuklearnog oružja"

Sada se smatra da su "delimično ili potpuno operativni". 

Tramp i Hegset tvrde da je iranska vojska desetkovana

Ovi nalazi potkopavaju višemesečna javna uveravanja američkog predsednika Donalda Trampa i ministra odbrane te zemlje Pita Hegseta, koji su Amerikancima govorili da je iranska vojska "desetkovana" i da "više ne predstavlja" pretnju.

Podsetimo se da je 9. marta, deset dana nakon početka rata, predsednik Tramp rekao za "CBS News" da su iranske "rakete svedene na rasute ostatke" i da zemlji "nije ostalo ništa vojno".

"Izdaja je tvrditi da iranska vojska dobro radi"

Na konferenciji za novinare u Pentagonu 8. aprila, Hegset je tvrdio da je operacija "Epski bes", zajednička američko-izraelska kampanja pokrenuta 28. februara, "desetkovala iransku vojsku i učinila je borbeno neefikasnom u godinama koje dolaze". Obaveštajni podaci koji opisuju preostale vojne kapacitete Irana pojavili su se manje od mesec dana nakon te izjave.

Na pitanje o proceni obaveštajnih podataka, portparolka Bele kuće Olivija Vejls ponovila je Trampove tvrdnje da je iranska vojska "slomljena". Rekla je da iranska vlada zna da njena "trenutna realnost nije održiva" i da svako ko "misli da je Iran obnovio svoju vojsku ili se zabluđuje ili je glasnogovornik" Iranske revolucionarne garde.

Vejls je ukazala na Trampovu objavu na društvenim mrežama u kojoj je rekao da je "gotovo izdajnički" sugerisati da iranska vojska dobro stoji. Džoel Valdez, vršilac dužnosti portparola Pentagona, odgovorio je na pitanja o obaveštajnim podacima kritikujući medije.

Tramp i njegovi vojni savetnici precenili su štetu nanesenu Iranu

"Sramotno je što 'Njujork tajms' i drugi deluju kao agenti za odnose s javnošću iranskog režima kako bi predstavili operaciju 'Epski bes' kao bilo šta drugo osim istorijskog dostignuća", rekao je on u saopštenju.

Nove obaveštajne procene ukazuju na to da su Tramp i njegovi vojni savetnici precenili štetu nanesenu iranskim raketnim lokacijama i potcenili otpornost i sposobnost Irana da se oporavi. Rezultati naglašavaju dilemu sa kojom bi se Tramp suočio ako se krhko jednomesečno primirje provali.

Američka vojska je već iscrpela svoje zalihe ključne municije, uključujući krstareće rakete Tomahavk i presretače Patriot, dok obaveštajni podaci ukazuju da Iran zadržava značajne vojne kapacitete, posebno oko vitalnog Ormuskog moreuza.

Tramp negira da su američke zalihe municije opasno niske

Oko petine svetske dnevne potrošnje nafte prolazi kroz taj plovni put, a američka mornarica sada održava gotovo stalno prisustvo tamo. Centralna komanda SAD je pre četiri dana objavila da više od 20 američkih ratnih brodova sprovodi blokadu protiv Irana.

Ako bi Tramp naredio nove napade, američka vojska bi morala dodatno da koristi kritične zalihe municije. To bi dodatno potkopalo američke zalihe u vreme kada se Pentagon i proizvođači oružja već bore da pronađu industrijske kapacitete za njihovu obnovu.

LEILA GORCHEV / AFP / Profimedia

Tramp i njegovi savetnici su više puta negirali da su zalihe municije u SAD niske, a zvaničnici Pentagona su privatno uveravali zabrinute evropske saveznike. Ti saveznici su kupili municiju od SAD u vrednosti od milijardi dolara za Ukrajinu i strahuju da ona neće biti isporučena ako američkoj vojsci bude potrebna za sopstveno snabdevanje.

"Imamo dovoljno municije za ono što nam je trenutno dodeljeno"

U svedočenju pred odborom Predstavničkog doma prekjuče, general Den Kejn, predsednik Združenog generalštaba, rekao je: "Imamo dovoljno municije za ono što nam je trenutno dodeljeno." Šon Parnel, glavni portparol Pentagona, rekao je da vojska ima sve što joj je potrebno da izvrši svoju misiju.

"Sproveli smo više uspešnih operacija, osiguravajući da američka vojska poseduje bogat arsenal mogućnosti za zaštitu naših ljudi i interesa", rekao je on. Kako je "Njujork tajms" ranije objavio, SAD su u ratu potrošile oko 1.100 krstarećih raketa dugog dometa, što je blizu njihovih ukupnih preostalih zaliha.

Vojska je takođe ispalila više od 1.000 raketa Tomahavk, deset puta više od godišnje nabavke, i rasporedila više od 1.300 presretača Patriot, više od dve godine proizvodnje po tempu iz 2025. godine.

Kapacitet proizvodnje raketnih motora ne može se povećati tako brzo kako je Tramp zahtevao

Obnova tih zaliha će trajati godinama. Lokid Martin planira da poveća proizvodnju Patriota, ali to neće biti lako, a kapaciteti za proizvodnju raketnih motora ne mogu se povećati tako brzo kako je Tramp zahtevao. Zajednički američko-izraelski napad je prouzrokovao značajnu štetu iranskoj odbrani. Mnogi visoki iranski zvaničnici su ubijeni, a ekonomija posustaje pod pritiskom rata.

Međutim, očigledna sposobnost Irana da održi značajan vojni kapacitet izazvala je zabrinutost među američkim saveznicima i naišla na kritike Trampovih pristalica koje se protive sukobu. Obaveštajne procene takođe ukazuju na posledice taktičkih izbora američkih komandanata.

Suočen sa ograničenim zalihama municije za uništavanje bunkera, Pentagon je odlučio da pokuša da zatvori ulaze u mnoge podzemne objekte umesto da ih potpuno uništi, sa pomešanim rezultatima. Vojni stratezi bi trebalo da koriste takvu municiju štedljivo kako bi je sačuvali za potencijalne sukobe sa Severnom Korejom i Kinom.