Iran bliži nuklearnoj bombi nego što se mislilo; "Za manje od godinu dana..."

Američke obaveštajne procene pokazuju da se vremenski okvir potreban Iranu za izradu nuklearnog oružja nije promenio od prošlog leta, kada su analitičari procenili da je američko-izraelski napad produžio taj rok na najviše godinu dana, navode za Rojters tri izvora upoznata sa slučajem.

Procene o nuklearnom programu Teherana ostale su uglavnom nepromenjene i nakon dva meseca rata koji je američki predsednik Donald Tramp pokrenuo delom s ciljem zaustavljanja razvoja nuklearne bombe u Iranu.

Najnoviji američki i izraelski napadi, koji su počeli 28. februara, uglavnom su bili usmereni na konvencionalne vojne ciljeve, iako je Izrael gađao i niz značajnih nuklearnih postrojenja.

• Bagei: "Niko nije ni očekivao sporazum" VIDEO
• Završeni pregovori Iran-SAD, delegacije napustile Pakistan; Ovo su rezultati
• Iran se sprema za moguću američku vojnu akciju; Sve je zatvoreno – grade se barikade

Neizmenjeni vremenski okvir sugeriše da bi ozbiljnije usporavanje iranskog nuklearnog programa zahtevalo uništavanje ili uklanjanje preostalih zaliha visoko obogaćenog uranijuma.

Rat je u zastoju otkako su SAD i Iran 7. aprila postigli primirje radi nastavka mirovnih pregovora. Napetosti su i dalje visoke, dok Iran ograničava saobraćaj kroz Ormuski moreuz, čime je blokirano oko 20 odsto svetskih isporuka nafte i izazvana globalna energetska kriza.

Američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je da SAD kroz pregovore žele da osiguraju da Iran ne dođe do nuklearnog oružja.

Prema ranijim procenama američkih obaveštajnih agencija, Iran bi mogao proizvesti dovoljno materijala za nuklearnu bombu u roku od tri do šest meseci. Nakon junskih američkih udara na nuklearne komplekse Natanz, Fordo i Isfahan, taj rok je produžen na oko devet meseci do godinu dana.

Napadi su uništili ili teško oštetili tri postrojenja za obogaćivanje uranijuma, ali Međunarodna agencija za atomsku energiju nije uspela da utvrdi gde se nalazi oko 440 kilograma uranijuma obogaćenog na 60 odsto. Pretpostavlja se da je deo zaliha smešten u podzemnim tunelima u Isfahanu, ali to nije potvrđeno zbog obustave inspekcija.

• Šta su SAD zapravo postigle u Iranu i po koju cenu?
• Dramatična poruka: "Iran pogođen sa 10 pošasti"
• Tramp će im uzeti sve

Prema procenama Međunarodne agencije za atomsku energiju, ukupne zalihe visoko obogaćenog uranijuma bile bi dovoljne za izradu do deset nuklearnih bombi ukoliko bi se dodatno obogatile.

Portparolka Bele kuće Olivija Vejls izjavila je da su američke operacije značajno oslabile iranske nuklearne kapacitete i vojnu industriju, naglašavajući da je predsednik Tramp jasno poručio da Iran nikada ne sme posedovati nuklearno oružje.

Zvaničnici SAD, uključujući Trampa, više puta su istakli eliminaciju iranskog nuklearnog programa kao ključni cilj rata. Američki potpredsednik Džej Di Vens poručio je početkom marta da Iranu ne sme biti dopušteno da dođe do nuklearnog oružja.

Analitičari navode da nepromenjene procene delimično proizlaze iz činjenice da najnovija vojna kampanja nije bila primarno fokusirana na nuklearne ciljeve. Bivši američki obaveštajni analitičar Erik Bruer istakao je da Iran, prema dostupnim podacima, i dalje poseduje sav nuklearni materijal, verovatno smešten duboko pod zemljom gde ga američko oružje teško može dosegnuti.

• Sve najnovije informacije o sukobu na Bliskom istoku možete da pratite u blogu B92.net UŽIVO

U poslednjim sedmicama razmatrane su i rizične operacije koje bi dodatno usporile iranski program, uključujući kopnene akcije s ciljem preuzimanja zaliha uranijuma iz podzemnih tunela.

Iran kontinuirano negira da razvija nuklearno oružje. Američke obaveštajne agencije i IAEA smatraju da je Teheran obustavio program razvoja bojeve glave još 2003. godine, iako pojedini stručnjaci i Izrael tvrde da su ključni delovi programa zadržani u tajnosti.

Procena stvarnih kapaciteta Irana ostaje izuzetno složena. Neki zvaničnici, poput američkog državnog sekretara Marka Rubija, smatraju da su američki napadi na iransku protivvazdušnu odbranu dodatno smanjili nuklearnu pretnju.

Uticaj imaju i izraelske likvidacije vodećih iranskih nuklearnih naučnika. Bivši inspektor UN Dejvid Olbrajt ocenio je da su ta ubistva unela dodatnu neizvesnost u sposobnost Irana da razvije funkcionalnu nuklearnu bombu.

"Znanje se ne može bombardovati, ali se praktične veštine mogu uništiti", poručio je Olbrajt.