Putinu se ljulja tlo pod nogama?; Pred najvećim problemom od početka rata

Putin se suočava sa rastućim nezadovoljstvom među širokim slojevima ruskog društva dok se rat protiv Ukrajine odugovlači unedogled, ekonomija posrće, a javno nezadovoljstvo raste zbog vladinih ograničenja pristupa internetu. Najveći ruski državni centar za istraživanje javnog mnjenja, Ruski centar za istraživanje javnog mnjenja, zabeležio je u petak da je Putinov rejting odobravanja pao na 65,6 odsto, što je sa zapadne tačke gledišta ogromna podrška, ali istovremeno i najniži nivo njegove podrške od pre početka rata i predstavlja pad od 12,2 procentna poena od početka godine.

Veoma je teško utvrditi stvarno stanje javnog mnjenja u autoritarnom režimu u kojem je kritika rata nezakonita, ali u poređenju sa Putinovim istorijskim rejtingom – koji je dostigao 88 odsto – pad u anketama ukazuje na rastući zamor ratom, kao i na zastoj pregovora o njegovom okončanju, dok se administracija Donalda Trampa fokusira na Iran.

"Svima je dosta"

Ekonomske sankcije sve više pogađaju rusku ekonomiju, udaraju građane po džepovima, a napori vlade da ograniči pristup internetu, navodeći bezbednosne razloge, izazivaju negodovanje u društvu koje je dugo uživalo u visokom nivou digitalizacije.

"Opšte raspoloženje je da je dosta – borimo se već predugo", rekao je jedan ruski zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti iz straha od odmazde. "Svima se čini da ovo traje duže od Drugog svetskog rata, Velikog otadžbinskog rata, a istovremeno ne možemo da zauzmemo nijedan region", dodao je, ukazujući na nemogućnost Rusije da preuzme potpunu kontrolu nad Donjeckom oblašću na istoku Ukrajine od početka invazije velikih razmera 2022. godine.

• Putin: Dolazi novo doba
• Oživeli duhovi prošlosti: Putin gubi poverenje, građani besni
• Ovo je Putinov najveći strah: Jedna stvar bi mogla potpuno da ga uništi

Putinova vlada se poslednjih nedelja suočila sa neuobičajeno otvorenim i oštrim kritikama članova ruske bogate elite zbog načina na koji se nosi sa ekonomijom, koja je pala za 1,8 odsto u prva dva meseca godine, dok strože sankcije i visoke kamatne stope – uvedene radi obuzdavanja inflacije – nastavljaju da guše investicije i dovele su do rekordnih 109 milijardi dolara neplaćenih komercijalnih računa u januaru, prema podacima ruske federalne agencije za statistiku Rosstat. U međuvremenu, broj kompanija koje duguju poreze državi porastao je na 439.900, prema podacima ruske firme Aktion Accounting.

Jedan za drugim, biznismeni i ekonomisti koji su prisustvovali ekonomskom forumu u Moskvi početkom ovog meseca kritikovali su vladu zbog ekonomskog pada. "Ljudi na vrhu su potpuno izgubili kontakt sa realnošću na terenu, u ekonomiji", rekao je Vladimir Bogalev , šef ruskog proizvođača traktora, prema snimku sa foruma. Oni na vlasti aktivno "diskredituju" sebe, dodao je.

Zabrinjavajući pokazatelji

Robert Nigmatulin, ekonomista Ruske akademije nauka, izjavio je na forumu da Rusija daleko zaostaje za Kinom i da je inflacija daleko nadmašila ekonomski rast. "Izgubili smo sve, a i dalje smo najsiromašniji. Čak i u najsiromašnijim regionima Kine, prihodi su veći nego u našim", rekao je. "Rast BDP-a od 2015. godine – to je 11 godina – je oko 1,5 odsto godišnje. Znate li koliko su potrošačke cene porasle? Sedamdeset sedam odsto", upozorio je. "Možemo li da investiramo u zemlju sa ovakvim vođstvom? Ovako se ekonomija ne vodi", oštro je rekao.

U međuvremenu, video koji je objavila influenserka Viktorija Bonja iz Monaka, kritikujući ograničenja interneta i loše upravljanje drugim problemima sa kojima se suočavaju obični Rusi, postao je viralan, primoravajući Kremlj da odgovori rekavši da "aktivno radi" na svim ovim pitanjima. Genadij Zjuganov, dugogodišnji lider Komunističke partije Rusije, otišao je korak dalje tokom govora u parlamentu prošle nedelje, upozoravajući da je "ekonomski kolaps neizbežan" ako se problemi ne reše. "Do jeseni ćemo se suočiti sa onim što se dogodilo 1917. godine", rekao je, aludirajući na boljševičku revoluciju.

EPA/ALEXEY NIKOLSKY/ SPUTNIK / KREMLIN POOL

Sankcije i visoka vojna potrošnja doveli su do vrtoglavog rasta inflacije, primoravajući centralnu banku da podigne kamatne stope iznad 20 odsto kako bi ohladila ekonomiju. Iako su stope od tada smanjene na 14,5 odsto, ekonomisti sve više upozoravaju na "prekomerno hlađenje" ekonomije i recesiju. Ruski ministar za ekonomski razvoj Maksim Rešetnjikov rekao je prošle nedelje da su ruske rezerve "uglavnom iscrpljene", a čak je i Putin javno priznao ranije ovog meseca da se ekonomija bori i pozvao centralnu banku i vladu da objasne usporavanje.

Ruska ekonomija, koja je u velikoj meri zavisna od prihoda od nafte, privremeno je pronašla predah od rasta cena nafte izazvanog američko-izraelskim ratom protiv Irana, ali ekonomisti kažu da bi samo produženi i stabilni period visokih cena omogućio Rusiji da uravnoteži svoj budžet. "Trenutno se ruska ekonomija nalazi u nekoj vrsti zone sumraka između pozitivnih efekata koji se mogu očekivati od zatvaranja Ormuskog moreuza i visokih cena sirovina, i, s druge strane, sopstvene ekonomske dinamike Rusije, koja se značajno pogoršala poslednjih meseci", rekao je Janis Kluge , ekonomista Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove, a prenosi WP.

"Upozoravamo već dugo"

Pored toga, sve veći broj napada ukrajinskih dronova na ruske luke i rafinerije primorao je Rusiju da smanji proizvodnju nafte za 300.000 do 400.000 barela dnevno u aprilu, izvestio je Rojters, što bi moglo značajno smanjiti deo prihoda koje je Moskva očekivala od viših cena i privremenog ublažavanja sankcija ruskoj nafti od strane američkog predsednika Donalda Trampa. "Problemi rastu i mi već dugo upozoravamo da će to vreme doći", rekao je ruski akademik blizak visokim diplomatama. Kako su građani primorani da smanjuju osnovne troškove, a ograničenja interneta remete svakodnevni život, analitičari kažu da se podele pojavljuju u svim sektorima društva.

"Nezadovoljstvo je veoma veliko", kaže Tatjana Stanovaja, istaknuta ruska politička naučnica i viša saradnica u Karnegi centru za Rusiju i Evroaziju u Berlinu. "Rat se odugovlačio i doneo finansijske poteškoće, dok su mladi ljudi nezadovoljni jer su odsečeni od svog uobičajenog okruženja društvenih medija. Svuda gde pogledate, postoje problemi... i kuda će to odvesti, teško je reći", kaže Stanovaja. "Ljudi sada počinju smelije da govore", dodaje ona, ali upozorava da će vlasti verovatno odgovoriti dodatnom represijom i da nema znakova da režim gubi kontrolu.

Mihail Hodorkovski, nekada najbogatiji čovek Rusije, a sada vodeća opoziciona figura sa sedištem u Londonu, kaže da je početni patriotski zamah splasnuo zbog rata. "Rat traje predugo i nema jasnih promena... Činjenica da su zauzeli ili izgubili tri sela ne znači mnogo", kaže Hodorkovski.

EPA/DMITRY ASTAKHOV / SPUTNIK / GOVERNMENT PRESS SERVICE POOL MANDATORY CREDIT

Za neke u Rusiji, naizgled proizvoljna odluka Donalda Trampa da zarati sa Iranom pruža opravdanje za Putinov rat sa Ukrajinom i mogla bi da podstakne Kremlj da teži svojim vojnim ciljevima, posebno zauzimanju Donjecka. "Svi veruju da rat u Persijskom zalivu daje Rusiji i Putinu priliku da se duže bore protiv Ukrajine i zauzmu više teritorije", rekao je jedan moskovski biznismen, prema pisanju WP. "Niko ne zna koliko će rat trajati, a s druge strane, ljudi se sve više plaše da će im država uzimati sve više i više."

Niko ne želi da veže svoju budućnost za Rusiju

U takvom kontekstu, očaj raste, posebno zbog ograničenja na internetu koja vraćaju snažna sećanja na sovjetsku represiju. "Ljudi poput nas su veoma zabrinuti jer smo rođeni u zemlji koju niste mogli da napustite", kaže Tatjana (53), menadžerka u logističkoj kompaniji. "Jednom smo živeli iza gvozdene zavese i bili smo sigurni da se to nikada više neće ponoviti. Ali jeste. Sada imamo digitalnu gvozdenu zavesu", kaže ona.

Drugi, s druge strane, ističu sumornu ekonomsku situaciju. "Iz poslovne perspektive, sve je potpuni haos – prodaja je pala, ljudi imaju sve manje novca, mnogo je manje ljudi u tržnim centrima, cene su se udvostručile, a voće i povrće čak utrostručilo", kaže 46-godišnja Irina , menadžerka prodaje. "Računi za komunalne usluge su se povećali, a porezi su se povećali", dodaje on.

Igor, devetnaestogodišnji student, opisuje rastući osećaj beznađa u društvu. "Generalno, i ja i ljudi koje poznajem osećamo potpunu bespomoćnost - kao da se ništa ne može promeniti", rekao je. "Svi žele da odu, ali većina nema tu mogućnost. Niko ne želi da veže svoju budućnost za ovu zemlju. Život ovde je težak, skup i sumoran", zaključio je Igor, prema pisanju Vašington posta.