"EU nema snage da sama brani Evropu"

Poručio je da je nova bezbednosna arhitektura neophodna zbog pretnji Donalda Trampa povlačenjem iz NATO-a, piše The Telegraph.

Rasmusen, koji je vodio Alijansu od 2009. do 2014. godine, predložio je proširenje Koalicije voljnih, osnovane radi odbrane Ukrajine u slučaju prekida vatre, kako bi preuzela odgovornost za konvencionalnu odbranu Evrope.

"I dalje smatram NATO temeljem evropske i severnoatlantske bezbednosti. Ali nakon što je predsednik Tramp doveo u pitanje svoju posvećenost članu 5 i celokupnom NATO savezu, moramo da ojačamo evropski stub NATO-a", poručio je Rasmusen.

Inače, član 5 predviđa da se napad na jednu članicu smatra napadom na sve.

Ukrajina kao deo nove bezbednosne arhitekture

Isai Hernández / Panthermedia / Profimedia

Koalicija od 35 zemalja, uključujući Ukrajinu, planira posleratno raspoređivanje snaga kako bi zaštitila tu zemlju od nove ruske agresije. Međutim, prema Rasmusenu, njena uloga mogla bi da se proširi i na bezbednost celog evropskog kontinenta.

U tom savezu, prema njegovom planu, bila bi i Ukrajina.

"Ukrajina će zapravo biti prednost unutar te Koalicije voljnih. Kakav god bio ishod mogućih budućih mirovnih pregovora, i dalje ćemo imati agresivnu Rusiju na granici Evrope, pa nam je Ukrajina potrebna kao bedem protiv te agresivne Rusije. Zato mislim da bi Ukrajinu trebalo uključiti u novu evropsku bezbednosnu arhitekturu i time možemo ojačati NATO", dodao je Rasmusen.

• Evropa se hitno priprema za aktiviranje odbrambenog člana
• Zna se šta Putin planira, i nije dobro; "Već ima 500.000 mrtvih"

Naveo je da bi proširenu koaliciju trebalo da predvode dve evropske nuklearne sile, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo, što je, kako je rekao, "već sada slučaj".

Pariz je trenutno sedište koalicije, a nakon prvih 12 meseci trebalo bi da se preseli u London.

Ne želi da uključi neodlučne zemlje

Rasmusen je rekao da je Koalicija voljnih potrebna jer ne želi da uključi "neodlučne zemlje" koje su deo drugih saveza, poput Evropske unije.

Neke članice EU, poput Austrije i Irske, smatraju se vojno neutralnim, dok druge imaju naklonjeniji stav prema Kremlju. Postoje i važne članice NATO-a, poput Britanije, Norveške i Turske, koje nisu članice Evropske unije.

Rasprave o budućnosti evropske bezbednosti ubrzale su se nakon što je Tramp kritikovao evropske saveznike u NATO-u jer su odbili da se pridruže njegovom ratu u Iranu.