Sprema se Trampova noćna mora?

Sada, kada se dvonedeljno primirje u ratu sa Iranom bliži kraju i izgledi za obnovu pregovora vise o koncu, šanse da predsednik SAD prekrši to obećanje i izgledi da naredi neku vrstu kopnene invazije rastu.

Uprkos rastućim nadama za kraj sukoba u protekle dve nedelje, Trampova administracija je rasporedila dodatne snage u region u tom periodu, kao signal spremnosti za moguću eskalaciju. Dok krajem meseca stigne Bokserska amfibijska grupa i njena operativna grupa marinaca, biće poslato više od 10.000 dodatnih vojnika otkako su neprijateljstva obustavljena 8. aprila nakon sporazuma o prekidu vatre.

"Ako više pažnje posvetimo onome što predsednik Tramp radi nego onome što govori, onda je kopnena invazija sasvim verovatna", rekao je Ali Vaez, direktor projekta za Iran u Međunarodnoj kriznoj grupi.

• Ipak idu na pregovore?
• Iran uputio novu pretnju; "Spremni smo – odgovorićemo odlučno i brzo"

"Nismo ga videli da raspoređuje značajna vojna sredstva na bilo kom terenu, a da ih na kraju ne koristi. Često je koristio američku vojnu moć ako ju je rasporedio, a u ovom slučaju, poslao je bukvalno hiljade američkih vojnika u region i stoga mislim da su šanse da nastavi kopnenu invaziju mnogo veće nego inače. Postoji jasan rizik od proširenja misije ovde."

Vlasti u Teheranu su možda došle do sličnog zaključka. Mohamed Bager Kalibaf, predsednik iranskog parlamenta, koji se pojavio kao glavni iranski pregovarač u tekućim mirovnim pregovorima, rekao je u ponedeljak da se Iran sprema da rasporedi "nove karte na bojnom polju" ako se borbe nastave.

Analitičari kažu da su iranski vojni planeri godinama marljivo pripremali kopnenu invaziju. I sudeći po retorici nekih od njegovih visokih zvaničnika, oni uživaju u toj perspektivi.

Abas Aragči, iranski ministar spoljnih poslova, koji je vodio dve runde pregovora Irana sa SAD pre nego što je Tramp pokrenuo vojnom akcijom, bio je, kako navodi Gardija, "agresivno prkosan" kada ga je NBC pitao da li se Iran plaši američke kopnene invazije.

"Ne, čekamo ih, jer smo uvereni da možemo da im se suprotstavimo, a to bi za njih bila velika katastrofa", rekao je.

Aškan Hašemipur, iranski analitičar na Univerzitetu u Oksfordu, rekao je da Aragčijeve reči nisu samo retorika.

"Ne mislim da je to samo retoričko. To je zato što se Iran, trenutno, čini da se prilično dobro snalazi u ratu koji se u suštini vodi na nebu i na moru. Ako se vodi na kopnu, on zna da će biti još jači."

Iran već odbio jednu kopnenu invaziju

Iransko samopouzdanje podstiče činjenica da je Islamska republika već doživela – i odbila – prethodnu kopnenu invaziju. Rat sa Irakom od 1980. do 1988. bio je poligon za sadašnju generaciju iranskih vojnih lidera.

Pokrenut kada je Sadam Husein naredio iračkim snagama da napadnu Iran nakon Islamske revolucije 1979. godine, sukob se pretvorio u krvavi rat iscrpljivanja. Završio se pat pozicijom nakon što su ideološki vođene iranske snage odbile bolje opremljenu iračku vojsku, koju su snabdevali Zapad, kao i Sovjetski Savez.

"Taj rat je bio temeljno iskustvo za iranske tvrdolinijaše i konzervativce. Oni su ga posmatrali ne samo kao rat između Irana i Iraka, već kao veliki pokušaj Sjedinjenih Država i Zapada da potkopaju islamsku revoluciju. Postoje jasne linije i veze koje Islamska republika povlači iz tog iskustva sa ovim trenutnim ratom. Iz njihove perspektive, ono što se sada dešava dokazuje da su apsolutno u pravu. Najveća sila na svetu, Sjedinjene Države, i njen najveći saveznik na Bliskom istoku pokušavaju da sruše Islamsku republiku, a sada žele da je napadnu i okupiraju", rekao je Nader Hašemi, profesor bliskoistočne i islamske politike na Univerzitetu Džordžtaun.

IRCG ima osmišljen plan

Vojno i tehnološki nadmašena od strane SAD, Iranska revolucionarna garda (IRGC) bi verovatno zavisila od asimetrične taktike koja bi se u velikoj meri oslanjala na gerilsko ratovanje u slučaju američke kopnene invazije.

Da bi se pružila maksimalna fleksibilnost, IRGC je podeljen na 31 pokrajinsku jedinicu otprilike u skladu sa 31 pokrajinom zemlje, čime se prevazilazi potreba za centralizovanom komandom koja bi mogla biti eliminisana ili poremećena američkim ili izraelskim udarima.

Said Golkar, profesor političkih nauka na Univerzitetu Tenesi u Čatanugi, rekao je da je plan osmišljen nakon invazije na Irak koju su predvodile SAD 2003. godine.

"Ideja je da se Iran razbije u mozaik, i da se svaki delić brani", rekao je Golkar, stručnjak za IRGC i Basidž, iranske dobrovoljačke milicije.

Važnu ulogu igra Arteš

Važnu ulogu bi takođe igrale veće – iako politički manje moćne – konvencionalne iranske oružane snage, poznate kao Arteš.

Prema promenama uvedenim 2009. godine, Arteš je podeljen na jedinice za brzo dejstvo sa sedištem u 12 regionalnih štabova širom zemlje – ponovo sa ciljem oslobađanja lokalnih komandanata od centralne komande.

Glavna uloga Arteša, rekao je Hašemipur, bila bi da primora američke snage da se bore u dva rata – "jedan konvencionalni, jedan nekonvencionalni" – istovremeno.

Veruje se da nekonvencionalni rat koji predvodi IRGC delimično počiva na podršci Basidža, omladinskih dobrovoljačkih snaga koje su postale poznate po napadima "ljudskog talasa" na iračke snage u ratu 1980-88, vođene vatrenom revolucionarnom željom da postignu šiitsko "mučeništvo".

Ključna jedinica Basidža bio bi pešadijski bataljon Imama Huseina, nazvan po unuku proroka Muhameda, koji je poginuo u bici kod Karbale 680. godine.

Ali Golkar je umanjio vojni značaj milicije, opisujući je kao "instrument domaće represije" i sumnjajući u spremnost mnogih članova da se bore, navodeći pad verske pobožnosti u Iranu i široko rasprostranjeno nezadovoljstvo režimom.

Američke trupe bi bile ranjive

Sa Trampovim fokusom na ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, čizme na terenu bi – barem u početku – mogle da ne uspeju da izvrše upad na kopno, već da se umesto toga ograniče na okupaciju jednog ili više od nekoliko ostrva u Zalivu kod južne obale Irana. Ali takvo raspoređivanje bi učinilo američke trupe ranjivim na raketne i napade dronova.

Iranska vlada će verovatno odgovoriti i preko svojih saveznika Huta u Jemenu, da zatvore brodsku rutu Bab al-Mandab između Crvenog mora i Indijskog okeana, što bi izazvalo nagli skok globalnih cena energije.

"Realnost je da ne postoji vojno rešenje za ponovno otvaranje moreuza, jer čak i u scenariju da (Tramp) okupira celu južnu obalu Irana i sva ostrva u Zalivu koja Iran poseduje, Iran će i dalje moći da ispaljuje dronove iz mnogo daljeg dela unutrašnjosti kako bi poremetio saobraćaj u moreuzu", rekao je Vaez.

To bi moglo da otvori put raspletu kopnenog rata za koji se Iran pripremao 47 godina nakon decenija sukoba u senci sa Vašingtonom, vođenog uglavnom preko posrednika na lokacijama kao što su Irak i Avganistan.

Ista taktika gerilskog ratovanja koja se koristi u ovim zemljama, uključujući bombe pored puta napravljene od improvizovanih eksplozivnih naprava – pristup koji je u Iraku usavršio bivši komandant snaga Kuds IRGC-a Kasem Sulejmani – verovatno će dočekati svaku američku invazijsku snagu.

"Velike žrtve bi srušile Trampovo predsedništvo"

Ali Golkar primećuje jednu bitnu razliku: odsustvo mešanja spoljne sile. "U Iraku i Avganistanu, Iran i IRGC su bili između ove dve zemlje, pokušavajući da stvore močvaru za Amerikance", rekao je on.

"Pošto nema spoljnih zemalja koje bi mogle da podrže pobunu u Iranu, nećemo videti isti scenario kao u Iraku."

To bi moglo da ostavi ishod zavisnim od stavova nezadovoljnog iranskog stanovništva i spremnosti SAD da preuzmu žrtve.

"Bilo kakva vrsta kopnene invazije verovatno bi podrazumevala značajne žrtve na strani SAD, što je nešto što bi Iranci zapravo želeli da vide", rekao je Vaez. Dodao je da je Tramp možda već izgubio javnu podršku protivnika iranskih vlasti preteći da će izbrisati iransku civilizaciju i promeniti njene granice.

"Ne možemo generalizovati javno raspoloženje, ali je važno uzeti u obzir u kom trenutku ovog sukoba može doći do kopnene invazije. To je nakon što je predsednik Tramp zapretio da će vratiti Iran u kameno doba. (Iransko) javno mnjenje se okreće protiv ovog rata i slanje vojnika na teren će verovatnije koristiti režimu nego njegovim protivnicima, jer se promena režima ne bi mogla izvršiti sa (samo) nekoliko hiljada američkih specijalnih snaga i kopnenih trupa."

"Ako bude američkih vojnika na iranskom tlu, IRGC bi ih smatrao lakim metama i definitivno bi pokušao da značajno poveća broj žrtava, jer takođe znaju da bi dvostruki (scenario) visokih cena energije i velikih žrtava srušio Trampovo predsedništvo."