"Tramp očajnički želi da završi rat – spreman je na ustupke"

Čak i dok su Vašington i Teheran i dalje daleko jedan od drugog, Trampova ponuda da ugosti izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i libanskog predsednika Džozefa Auna u Beloj kući je najnoviji primer kako su se američki ciljevi pomerili samo u poslednjih nekoliko dana.

Prošle nedelje, predsednik je nazvao izraelske napade na Hezbolah u Libanu "posebnim okršajem" i insistirao da to nije deo sporazuma o prekidu vatre sa Teheranom. Ali, vršeći pritisak na Netanjahua da zaustavi kaznenu kampanju bombardovanja, Tramp je iz jednačine uklonio potencijalni prekid sporazuma za Iran.

Nakon što pregovori prošlog vikenda u Pakistanu nisu doneli nikakav proboj, Tramp – suočen sa rastućim potrošačkim troškovima i padom broja glasova u anketama – možda je popustljiviji za bar neke od Teheranovih zahteva nego što bi to sugerisao njegov javni stav.

• Iran: "Ne pristajemo"
• Dogovor nikad bliži: Uskoro kraj rata

"Mislim da bi prihvatio više kompromisa jer očajnički želi da se ovo završi", rekao je visoki zvaničnik Zaliva upoznat sa mirovnim pregovorima i želeo da ostane anoniman da bi o njima razgovarao. Tramp je "ozbiljan je u vezi sa pregovorima i očajnički želi da se ovo završi, ali Iranci za sada odbijaju da mu daju ono što mu je potrebno da sačuva obraz i ode."

Uprkos izjavi potpredsednika Džej Di Vensa da je već u Islamabadu izneo "konačnu ponudu" Amerike, razgovori preko zakulisnih kanala su u toku.

Nova runda pregovora za vikend?

Dva dana nakon što je rekao da je nastavak razgovora na visokom nivou udaljen samo nekoliko dana, predsednik je novinarima u četvrtak, pre odlaska u Las Vegas, rekao da bi nova runda pregovora uživo mogla da se dogodi već ovog vikenda.

"Iran želi da postigne dogovor, i mi se veoma lepo odnosimo prema njima", rekao je, ponavljajući svoju crvenu liniju da Iran nema nuklearno oružje i navodeći da su "spremni da danas urade stvari koje nisu bili spremni da urade pre dva meseca".

Činilo se da je Tramp odbacio ideju da bi sporazum mogao da uključi 20-godišnji moratorijum na sposobnost Irana da obogaćuje uranijum, ali je samo eksplicitno isključio mogućnost da Teheran dobije oružje. U četvrtak nije konkretno rekao da Iran nikada neće moći da obogaćuje uranijum.

"Imamo veoma snažnu izjavu da neće imati više od 20 godina, da neće imati nuklearno oružje", rekao je Tramp. "Ne postoji ograničenje od 20 godina."

Bela kuća nije konkretno odgovorila na pitanje da li bi predsednik mogao da prihvati sporazum koji bi Iranu omogućio obogaćivanje uranijuma u ​​civilne svrhe u nekom trenutku u budućnosti.

"Predsednik Tramp, potpredsednik Vens i pregovarački tim su jasno stavili do znanja crvene linije SAD", rekla je portparolka Kerolajn Levit u saopštenju. "Očaj Iranaca za sporazumom samo će se povećati sa Trampovom veoma efikasnom pomorskom blokadom koja je sada na snazi, a koja šalje tankere za naftu ka velikom, prelepom Američkom zalivu."

Ali prema rečima dve osobe upoznate sa tekućim razgovorima i kojima je dodeljena anonimnost da bi o njima razgovarale, 20-godišnji moratorijum je zapravo predlog administracije, ključni deo američkog plana od 14 tačaka. Iran, rekle su dve osobe, ponudio je samo petogodišnji prekid. Tramp takođe zahteva da Iran pristane da se odrekne svojih zaliha delimično obogaćenog uranijuma, koji bi mogla da preuzme dogovorena treća zemlja, rekle su dve osobe. Iran, za sada, odbija da ga se odrekne.

On je novinarima u četvrtak rekao da je Iran "pristao da nam vrati nuklearnu prašinu koja je duboko pod zemljom", tvrdnju koju Teheran još nije potvrdio.

"Iran drži mnogo karata"

Te sporne tačke jasno pokazuju da je, uprkos svim Trampovim i Vensovim insistiranjem da "drže karte" u pregovorima, Iran pokazao sposobnost da apsorbuje blokade i bombardovanja, dok istovremeno nastavlja da drži kontrolu na globalnim tržištima ograničavajući protok pomorskog saobraćaja u Ormuskom moreuzu.

Zastoj je ostavio brojne svetske lidere i analitičare skeptičnim da se dogovor može brzo postići, posebno imajući u vidu da je za pregovore o nuklearnom sporazumu iz 2015. godine – često nazivanom JCPOA, njegovim inicijalima – između Irana i SAD i pet drugih zemalja bilo potrebno dve godine. A to je bilo nakon mnogih ranijih godina diskusija, pregovora, sankcija i preliminarnog sporazuma.

"Iran trenutno drži mnogo karata", rekao je finski predsednik Aleksandar Stub tokom pojavljivanja u Vašingtonu ranije ove nedelje. "Bojim se da je to realnost."

Trampov potez ove nedelje da uvede blokadu u Ormuskom moreuzu je pokušaj da se poništi glavna tačka uticaja Irana i da se njegovi lideri vrate za pregovarački sto. Iako blokada smanjuje ekonomski spas Irana – njegovu sposobnost da izvozi naftu – ona ​​takođe pogoršava krizu snabdevanja koja je rezultat višenedeljnih iranskih ograničenja teretnog saobraćaja kroz taj kritični plovni put.

"Namera je da se Iranu kaže da imamo opcije, da ne mogu da isteku vreme i dobiju bolji dogovor", rekao je Ajk Frajman, Huverov stipendista na Univerzitetu Stanford. "Ali nemamo toliko uticaja jer Iran takođe može da vidi da što je moreuz duže zatvoren, što povećava cene nafte, to je predsedniku politički teže."

Produžena blokada bi mogla da ima visoku cenu

Bela kuća je saopštila da vojska može da održi blokadu koliko god je potrebno. Međutim, analitičari veruju da bi produžena blokada mogla da ima visoku cenu, ne samo zbog povećanja rizika od globalne recesije izazvane nestašicom nafte, već i zbog operacije u kojoj učestvuje oko 10.000 američkih mornara, marinaca i avijatičara, iscrpljujući vojne resurse i spremnost. Direktor budžeta Bele kuće, Ras Vout, rekao je zakonodavcima u sredu da Trampova administracija nije utvrdila "približan" raspon za to koliko joj je finansiranja potrebno od Kongresa za iranski sukob.

"Da li taktičko udvostručavanje na nekoliko nedelja, čak i ako povećava kratkoročne probleme, može da kupi Beloj kući bolji dugoročni sporazum koji ograničava Iran?", nastavio je Frajman. "Možda. Ali veliki razlog zašto Tramp želi da pronađe način da ovo okonča je taj što se bombardovanje Irana bliži kraju svojih mogućnosti. Svaka raketa dugog dometa koju sada ispalimo slabi našu odvraćanje u borbi sa Kinom."

Tramp, željan da izbegne širi razdor sa Pekingom pre planirane posete sledećeg meseca, osigurao je da je barem jedan kineski tanker sa naftom prošao kroz blokadu ove nedelje, prema podacima o brodarstvu.

"Iran finansira svoju ekonomiju slanjem nafte u Kinu, tako da ako predsednik želi da nastavi pritisak na Iran, moraće da osigura da ništa od te nafte ne napusti Zaliv", rekao je Džamil N. Džafer, bivši glavni savetnik i viši savetnik Komiteta za spoljne odnose Senata SAD. "Ako SAD to ne sprovedu, onda nema mnogo dodatnog pritiska na Iran bez ponovnog pokretanja bombardovanja ili ponovnog otvaranja moreuza pratnjom brodova."

Zemlje se spremaju za mogući uticaj blokade

Širom sveta, zemlje se spremaju za potencijalni uticaj blokade. Šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi rekao je u četvrtak za Asošijejted pres da Evropa ima "možda šest nedelja" mlaznog goriva u rezervi pre nego što nestašica nafte izazove masovna otkazivanja.

"To je ekonomska igra pileta, ali ona u kojoj su Evropljani i Azijati zarobljeni između", rekao je evropski diplomata koji je dobio anonimnost jer nije bio ovlašćen da javno govori. "Ne vidim kako (Islamska revolucionarna garda) može izgubiti, pošto nemaju šta ili mnogo manje da izgube."

Azijski diplomata, takođe anoniman, rekao je da bi produžena blokada od više od mesec dana mogla da predstavlja "produženi šok" za globalnu ekonomiju. "Diverzifikacija izvoza putem cevovoda i ruta van Ormuza delimično nadoknađuje gubitke, ali nisam siguran koliko će dugo ova zaobilazna rešenja trajati, jer Iran uvek može da ih eliminiše ako na ovo sve više gleda kao na rat iscrpljivanja."

Ako Tramp na kraju okonča blokadu i prihvati sporazum sa bilo kakvom mogućnošću budućeg obogaćivanja, to će pokrenuti pitanja o predsednikovoj strategiji.

"Ovaj rat je prouzrokovao mnogo materijalne štete, gubitaka života, a da ne govorimo o izolacionoj komori koju je stvorio za Sjedinjene Države", rekao je Kristofer Hil, petostruki ambasador SAD koji je služio i za vreme demokratskog i za vreme republikanskog predsednika. "S obzirom na činjenicu da se neki ključni aspekti pregovora vrte oko pitanja dobro poznatih i mukotrpno razmatranih i rešavanih pre više od deset godina u procesu JCPOA, teško je opravdati ili čak objasniti šta se dogodilo u poslednjih mesec dana."