Eksplozija tenzija? Zabrinutost je sve veća

Tokom proteklih šest nedelja rata Sjedinjenih Država i Izraela protiv Irana, nekoliko članica NATO drži se po strani. Dok su neki američki saveznici oprezno uskratili podršku vojnoj akciji, a drugi direktno zabranili korišćenje svoje vojne infrastrukture, baltičke države zauzele su drugačiji pristup.

Sve tri zemlje opisale su operaciju "Epski bes" kao razumljivu, s obzirom na nuklearni program Irana, pretnje Teherana susednim zemljama i njegovu podršku ruskoj agresiji protiv Ukrajine, kako je to rekao letonski predsednik Edgars Rinkevičs.

Baltički lideri takođe su pozdravili ubistvo iranskog vrhovnog vođe krajem februara, ističući da to vide kao novu priliku za iranski narod da sam odredi svoju budućnost.

• Cure zastrašujući detalji odmazde: Lansiran "plavi vrabac"; Najljući neprijatelj Izraela pogođen iz svemira

Estonija je signalizirala da je spremna da razmotri mogućnost raspoređivanje svojih brodova za razminiranje u Ormuskom moreuzu. Litvanije je otišla korak dalje, izrazivši spremnost da razmotri mogućnost pružanja trupa za pomoć Vašingtonu ako se takav zahtev uputi.

Obrazloženje te podrške najbolje je artikulisao litvanski predsednik Gitanas Nauseda.

"Ne možemo da s jedne strane govorimo kako je prisustvo američkih trupa na teritoriju Litvanije nešto što se podrazumeva i da jednostavno to prihvatamo zdravo za gotovo, ali da kad se od nas traži da doprinesemo međunarodnim misijama, kažemo da se to nas ne tiče", rekao je on litvanskim medijima.

Za baltičke države je podrška SAD, njihovog najmoćnijeg saveznika, ključna za njihovu sopstvenu bezbednost, posebno u odnosu na pretnju koju predstavlja Rusija.

Baš ove nedelje je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova upozorila tri baltičke zemlje na "ozbiljne posledice" zbog navodne upotrebe njihovog vazdušnog prostora za dronove koji napadaju Rusiju – optužbe koje sve tri države odlučno poriču.

Izbegavanje iritiranja Donalda Trampa

Od izbijanja iranskog rata, baltičke države ponovo su se pozicionirale kao "uzorni saveznici". Tako ih je, uz Poljsku i zalivske države, opisao i američki ministar odbrane Pit Hegset.

Poput Poljske, i baltičke države bile su među prvim članicama NATO koje su odgovorile na poziv američkog predsednika da povećaju izdatke za odbranu. Sada su među vodećima u Alijansi. Poljska je 2025. godine izdvojila 4,5 odsto BDP-a za obranu, Litvanija 4 procenta, Letonija 3,7, a Estonija 3,4. Poređenja radi, Sjedinjene Države potrošile su na to 3,2 odsto svog BDP-a.

Istraživač Sergej Potapkins iz Letonskog instituta za međunarodne odnose opisao je tu politiku baltičkih zemalja kao "ustaljeni, prepoznatljivi stil", usmeren na "pokušaj da se ne iritira Donald Tramp i, generalno, da se ne ulazi u njegovo polje pažnje, kako bi se pristup prema baltičkim državama koji postoji od 2022. nastavio što je duže moguće".

Trenutni pristup, odvraćanje zastrašivanjem, pretpostavlja da se protivnik neće usuditi da napada zemlje NATO ako je uveren da ne može da postigne svoje ciljeve. Kao što su bivši američki predsednik Džo Bajden i evropski lideri više puta izjavljivali, NATO je spreman da brani svaki centimetar svoje teritorije.

Ta strategija zamenila je raniju strategiju odvraćanja odmazdom. Prema Potapkinsu, taj raniji pristup nije odgovarao baltičkim državama, jer je podrazumevao mogućnost delimične okupacije njihove teritorije.

Planiranje za nepredviđene okolnosti

U stvarnosti, Trampove skeptične primedbe o odbrani saveznika u NATO nisu bile iznenađenje u baltičkim državama. Anketa sprovedena 2025. u Letoniji pokazala je tako da samo 43 odsto ispitanika veruje – ili je sklono da veruje – da bi NATO bio spreman da se bori za njihovu zemlju ako bi bila napadnuta, dok 41 odsto smatra da je to malo verovatno.

Takva svest o sopstvenoj odgovornosti za odbranu podstakla je razvoj nacionalnih gardi u baltičkim državama – dobrovoljnih odbrambenih snaga zaduženih da se onemogući okupacija regiona u slučaju ruskog napada.

Sigita Struberga, generalna sekretarka Letonske transatlantske organizacije, kaže da Letonci sve više shvataju da ne postoji nekakva zasebna vojska NATO, već da je "NATO mi".

"Uzimajući u obzir broj onih koji služe obavezni vojni rok i onih koji su u profesionalnoj vojsci, taj broj i dalje nije dovoljan. Potrebna nam je Nacionalna garda", kaže Struberga za DW.

Jačanje prisustva NATO

Kao deo priprema za smanjeno učešće SAD u NATO, Potapkins ukazuje na razmeštaj savezničkih vojnih kontingenata iz drugih zemalja. Takve snage stacionirane su u svakoj od baltičkih država.

U Litvaniji to uključuje i nemačku 45. oklopnu brigadu. Ona trenutno broji oko 1.800 vojnika, a postoje planovi za povećanje njihovog broja na 4.800 vojnika i 200 civilnog osoblja do 2027. godine.

Kanadska multinacionalna brigada u Letoniji broji oko 2.000 pripadnika. U Estoniji je oko 1.500 vojnika stacionirano kao deo multinacionalne borbene grupe koju predvodi Velika Britanija.

EPA/TOMS KALNINS

"Povećanje kontingenta sada je glavni prioritet i za diplomate i za vojsku u razgovorima s partnerima. Ovo je jedan od onih slučajeva kada je više bolje", kaže Potapkins.

Osim toga, ona tvrdi da bi baltičke države trebalo brzo da deluje kako bi pripremile svoju vojnu infrastrukturu – protivoklopne "zmajeve zube" i sisteme za borbu protiv dronova – u slučaju da Sjedinjene Države revidiraju svoju ulogu u NATO. Ako se to dogodi, drugi saveznici u NATO verovatno će se usredsrediti na sopstvenu bezbednost, ostavljajući baltičkim državama malo prostora za sprovođenje takvih projekata.