Istorijski preokret u Berlinu: Evropa gradi svoju vojsku?

Zvaničnici uključeni u izradu plana, koji neki nazivaju "evropskim NATO-om", nastoje da ojačaju evropsku ulogu u komandnim strukturama Saveza i dopune američke vojne kapacitete evropskima.

Cilj nije stvaranje konkurencije postojećem savezu, već obezbeđivanje nastavka odvraćanja Rusije, operativnog kontinuiteta i nuklearne verodostojnosti čak i ako Vašington povuče svoje snage iz Evrope ili odbije da stane u njenu odbranu, kao što je u više navrata pretio predsednik Donalda Trampu.

Planovi, prvi put osmišljeni prošle godine, odražavaju duboku zabrinutost Evrope zbog pouzdanosti SAD kao saveznika. Njihova razrada ubrzana je nakon što je Tramp zapretio Danskoj, članici NATO-a, oduzimanjem Grenlanda, a dodatno su dobili na značaju zbog zastoja u odnosima nastalog jer je Evropa odbila da podrži američki rat u Iran.

• Potez koji menja globalni poredak: Evropa formira zajedničku vojsku?
• "NATO nije bio tu za SAD i neće biti ni u budućnosti"

Zaokret u Berlinu

Presudan podsticaj planu dao je politički zaokret u Berlinu. Nemačka se decenijama opirala francuskim pozivima na veću evropsku suverenost u odbrani, dajući prednost Americi kao krajnjem garantu bezbednosti. Međutim, pod kancelarom Fridrihom Mercom to se menja zbog zabrinutosti oko pouzdanosti SAD tokom i nakon Trampovog mandata, navode izvori upoznati sa njegovim stavovima.

Krajem prošle godine Merc je počeo da preispituje dugogodišnji stav, zaključivši da je Tramp spreman da napusti Ukrajinu. Prema izvorima, zabrinulo ga je to što Tramp meša žrtvu i agresora u ratu, kao i što američku politiku unutar NATO-a više ne vode jasne vrednosti.

Ipak, nemački lider nije želeo javno da dovodi u pitanje savez, već se založio za preuzimanje veće uloge Evrope. U idealnom scenariju, SAD bi ostale u savezu, ali bi veći deo odbrane bio prepušten Evropljanima.

Evropljani sada nastoje da preuzmu više odgovornosti koje je Tramp dugo zahtevao, ali ključna razlika je u tome što to čine na sopstvenu inicijativu, podstaknuti njegovim sve otvorenijim neprijateljstvom, a ne američkim pritiscima. Poslednjih dana Tramp je evropske saveznike nazvao "kukavicama", a NATO "tigrom od papira", dodajući, referišući se na ruskog predsednika Vladimira Putina: "I Putin to zna".

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute nedavno je izjavio da će Savez biti "više vođen od strane Evrope".

Finski predsednik Aleksandar Stub, jedan od lidera uključenih u planiranje, ističe da se promene već dešavaju.

"Prebacivanje tereta sa SAD na Evropu je u toku i nastaviće se kao deo američke odbrambene i nacionalne bezbednosne strategije. Najvažnije je shvatiti da se to dešava i sprovesti to na veoma kontrolisan i upravljiv način, umesto da se SAD naglo povuku", rekao je Stub.

On je jedan od retkih evropskih lidera koji je održao bliske odnose sa Trampom. Odmah nakon što je Tramp ranije ovog meseca zapretio napuštanjem NATO-a zbog odbijanja saveznika da podrže njegovu kampanju u Iranu, Stub ga je pozvao kako bi ga informisao o evropskim planovima. "Osnovna poruka našim američkim prijateljima jeste da je posle svih ovih decenija došlo vreme da Evropa preuzme više odgovornosti za sopstvenu bezbednost i odbranu", poručio je Stub.

• Bukti sukob unutar NATO-a; Španac udario na Rutea: "Nećemo slati vojsku na Bliski istok"
• Tramp povlači vojsku?

Sa tim se slaže i nemački ministar odbrane Boris Pistorijus.

"Jasno je da mi Evropljani moramo da preuzmemo više odgovornosti za našu odbranu, i to činimo. NATO mora postati evropskiji kako bi ostao transatlantski", rekao je Pistorijus, nazivajući Savez "nezamenjivim i za Evropu i za SAD".

Praktični koraci i izazovi

Promena nemačkog stava omogućila je širi dogovor koji sada uključuje i Ujedinjeno Kraljevstvo, Francusku, Poljsku, nordijske zemlje i Kanadu.

"Preduzimamo mere opreza i vodimo neformalne razgovore sa grupom istomišljenika saveznika i doprinećemo popunjavanju praznina unutar NATO-a kada to bude potrebno", izjavila je švedska ambasadorka u Nemačkoj Veronika Vand-Danijelson.

Tek nakon pokretanja Berlina, planiranje se fokusiralo na rešavanje konkretnih vojnih pitanja: ko bi vodio NATO-ovu protivvazdušnu i protivraketnu odbranu, koridore za pojačanja ka Poljskoj i baltičkim državama, logističke mreže i velike regionalne vežbe u slučaju povlačenja američkih oficira. Upravo to ostaju najveći izazovi, navode zvaničnici.

Uključeni zvaničnici žele da ubrzaju i evropsku proizvodnju ključne opreme u oblastima u kojima Evropa zaostaje za SAD, poput protivpodmorničkog ratovanja, svemirskih i izviđačkih sposobnosti, dopunjavanja goriva u vazduhu i vazdušne mobilnosti. Kao primer nove inicijative navodi se prošlomesečna objava Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva o zajedničkom razvoju nevidljivih krstarećih projektila i hipersoničnog oružja.