Rute u akciji spasavanja NATO-a

Ruteov je zadatak je da uveri Trampa u važnost ostanka Sjedinjenih Država u NATO-u, a poseta se odvija u jeku napetosti zbog odbijanja evropskih saveznika da podrže američko-izraelsku vojnu kampanju protiv Irana, piše Juronjuz (Euronews).

Sastanak Rutea s Trampom u Beloj kući predviđen je za danas, a prisustvovaće mu i državni sekretar SAD Marko Rubio i ministar odbrane Pit Hegset. 

Generalni sekretar Severnoatlantskog saveza dolazi nakon što je u utorak objavljeno primirje s Teheranom, koje navodno uključuje dvonedeljni prekid vatre i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, iako detalji dogovora ostaju nejasni.

Tokom posete Vašingtonu, Rute će razgovarati s članovima Kongresa, a u četvrtak će i govoriti na Institutu i zadužbini predsednika Ronalda Regana.

Nesaglasje o odnosu prema Iranu

Očekuje se da će ključna tema razgovora biti frustracija Vašingtona jer se saveznici nisu pridružili Sjedinjenim Državama i Izraelu u ratu protiv Irana, niti su dopustili korišćenje svog vazdušnog prostora američkim avionima uključenim u rat.

Ta je odluka razbesnela Trampa i podstakla ga da oštro kritikuje evropske vlade i dovede u pitanje vrednost daljeg američkog članstva u Savezu. 

• Tramp će uništiti NATO?
• Tramp: "Mi ga želimo, NATO nam ga ne želi dati"
• Razoriće ih – sprema se NATO 2.0

Tramp već dugo izražava nezadovoljstvo zbog, kako smatra, nesrazmernog doprinosa Amerike evropskoj bezbednosti.

Prošle sedmice američki predsednik izjavio je da će preispitati američki doprinos NATO-u, nazvavši Savez bez SAD "papirnim tigrom". 

Njegove komentare ponovio je i državni sekretar Rubio, koji je najavio da će SAD ponovo proceniti svoj odnos sa saveznicima.

Balansiranje između Trampa i saveznika

Kurt Voker, bivši američki ambasador pri NATO-u, smatra da se Rute suočava s delikatnim zadatkom balansiranja između Trampa i evropskih saveznika poput Nemačke, Finske, Španije i Francuske, koje su javno kritikovale američko-izraelsku ratnu kampanju.

"Poruke koje su stizale iz Evrope bile su katastrofalne", rekao je Voker za Juronjuz (Euronews). 

Smatra da je bilo nepotrebno da se te zemlje tako otvoreno suprotstavljaju Vašingtonu, sugerišući da je to doprinelo negativnoj reakciji protiv NATO-a.

Voker dodaje da bi Tramp sada mogao pokušati da "prebaci krivicu" za neuspehe u sukobu na saveznike koji su odbili da pruže podršku. 

"Evropljani su mogli reći: 'Ovo se tiče svih nas, da vidimo kako možemo pomoći'", kazao je, napominjući da to ne bi nužno podrazumevalo direktno vojno učestvovanje.

S druge strane, Patrik Bari, bivši analitičar NATO-a i predavač na Univerzitetu Bat (Bath), ističe da saveznici imaju pravo da uskrate pristup svom vazdušnom prostoru. 

"Članice NATO-a imaju pravo da zatvore svoj vazdušni prostor", rekao je, podsetivši na presedan iz 1982. godine, kada su Francuska i Španija ograničile američki pristup tokom operacija protiv Libije.

Bari je dodao da je Ruteov prioritet da umiri Trampa, istovremeno dopuštajući državama članicama da zadrže nezavisne stavove o Iranu.