Teheran postavio poseban uslov za kraj rata – bes u Vašingtonu: "Neprihvatljivo i opasno za ceo svet"

Uski plovni put, kroz koji prolazi petina svetske nafte i tečnog prirodnog gasa (TPG), postao je najmoćnije oružje Islamske Republike. Sada ona nastoji da ga pretvori u izvor potencijalnih milijardi dolara godišnjih prihoda i sredstvo za vršenje pritiska na globalnu ekonomiju, izveštava CNN.

Iran je dugo pretio da će zatvoriti moreuz u slučaju napada, ali malo ko je očekivao da će to zaista učiniti – ili da će se taj potez pokazati tako efikasnim u ometanju globalnih trgovinskih tokova. Obim uticaja izgleda da je proširio ambicije Teherana, a novi zahtevi sugerišu da Iran nastoji da tu polugu pretvori u nešto trajno.

Promet brodova kroz ključni moreuz je gotovo potpuno zaustavljen iranskim napadima, koji su poremetili globalna energetska tržišta i primorali zemlje daleko izvan Persijskog zaliva da preduzmu hitne mere kako bi obezbedile svoje zalihe goriva.

• "Iran mora da otvori 'Trampov moreuz'" VIDEO
• Preokret: Iran nije ni blizu poraza

"Iran je bio pomalo iznenađen uspehom sopstvene strategije u Ormuskom moreuzu – shvatili su koliko je jeftino i relativno lako držati globalnu ekonomiju kao taoca", rekla je Dina Esfandijari, šefica istraživanja Bliskog istoka u Blumberg ekonomiji.

"Jedna od lekcija ovog rata je da su otkrili ovu novu polugu moći, koju će verovatno ponovo koristiti. Mislim da je monetizacija deo shvatanja da sada imaju tu polugu." Vašington je dobro svestan rizika. Američki državni sekretar Marko Rubio upozorio je u petak da će jedan od neposrednih izazova nakon rata biti pokušaji Teherana da uspostavi sistem naplate prolaza kroz Ormuz.

Rastući strateški značaj

"Ovo nije samo nezakonito, već je neprihvatljivo i opasno za ceo svet. Važno je da svet ima plan za rešavanje ovog problema", rekao je Rubio nakon sastanka G7 u Francuskoj. Ministri spoljnih poslova grupe naglasili su "apsolutnu neophodnost" obnavljanja "bezbedne i neometane slobode plovidbe".

Ališući rastući strateški značaj Ormuskog moreuza, Modžtaba Hamnei je u svom prvom objavljenom obraćanju kao novi vrhovni vođa Irana rekao da se poluga blokiranja plovnog puta "mora nastaviti koristiti". U prethodnim rundama razgovora sa Sjedinjenim Državama, Iran je tražio ukidanje sankcija i priznanje svog prava na mirnodopsku nuklearnu tehnologiju, ali ne i kontrolu nad Ormuskim moreuzom.

Sada Iran signalizira da bi ta kontrola mogla biti formalizovana. Iranski zakonodavci razmatraju zakon koji bi zahtevao od zemalja koje koriste moreuz za transport goriva i robe da plaćaju naknade, dok je savetnik vrhovnog vođe govorio o "novom režimu za Ormuski moreuz" nakon rata.

Ovaj novi sistem bi omogućio Teheranu da nametne pomorska ograničenja protivnicima i efikasno poveže pristup jednoj od najkritičnijih morskih ruta na svetu sa svojim geopolitičkim sporovima.

Kršenje međunarodnog prava

"Nametanje tranzitnih taksi je kršenje pravila tranzitnog prolaza", rekao je Džejms Kraska, profesor međunarodnog pomorskog prava na Američkom pomorskom ratnom koledžu. Prema međunarodnom pravu, dodao je, ne postoji pravni osnov da obalska država naplaćuje taksi u međunarodnom moreuzu kao što je Ormuski moreuz.

"Ormuski moreuz je moreuz koji se koristi za međunarodnu plovidbu, sa preklapajućim teritorijalnim vodama Irana i Omana. Unutar tih voda primenjuju se iranski i omanski zakon", rekao je. "Međutim, pošto je to međunarodni moreuz, pravo tranzitnog prolaza primenjuje se na sve države, omogućavajući nesmetan površinski, vazdušni i podmorski tranzit."

Pravila su utvrđena Konvencijom UN o pravu mora (UNCLOS). Iako ni Iran ni Sjedinjene Države nisu potpisnici konvencije, Kraska je rekao da mnogi njeni osnovni principi i dalje važe jer su široko prihvaćeni kao običajno međunarodno pravo. Ipak, Iran bi mogao da pokuša da iskoristi činjenicu da nije potpisnik da ojača svoje argumente, dodao je.

Postoji malo presedana da neka zemlja uspešno naplaćuje prolaz kroz međunarodni moreuz. U 19. veku, Danska je naplaćivala tranzitne takse kroz danske moreuze, ali nakon protesta, nekoliko zemalja je pristalo na Kopenhagensku konvenciju iz 1857. godine, trajno ukidajući takozvane Sundske putarine, rekao je on.

Konkurencija sa Sueckim kanalom

To nije sprečilo Iran da istraži kako bi takav sistem mogao da izgleda i koliko bi mogao biti profitabilan. Stručnjaci sumnjaju da Iran može da uspostavi sistem putarina koji bi dobio međunarodno prihvatanje, ali ako uspe, prihodi bi mogli da pariraju onima koje generiše egipatski Suecki kanal, prema proračunima CNN-a.

U normalnim okolnostima, oko 20 miliona barela sirove nafte i naftnih derivata prolazi kroz Ormuski moreuz dnevno, što je otprilike ekvivalentno desetak takozvanih veoma velikih tankera za sirovu naftu (VLCC).

Sa procenjenom naknadom od 2 miliona dolara po tankeru, to bi iznosilo oko 20 miliona dolara dnevno, ili oko 600 miliona dolara mesečno, samo od nafte. Ako se uračunaju i pošiljke tečnog prirodnog gasa (LNG), taj iznos bi mogao da poraste na više od 800 miliona dolara mesečno, što je ekvivalentno oko 15 do 20 procenata mesečnih prihoda Irana od izvoza nafte u 2024. godini.

Tranzitne takse

Poređenja radi, Egipat zarađuje između 700 i 800 miliona dolara mesečno u tipičnoj godini od Sueckog kanala, veštačkog plovnog puta kojim upravlja država, iako su prihodi prošle godine naglo opali zbog poremećaja u Crvenom moru. Monetizacija Hormuza takođe bi mogla biti vođena ekonomskim pritiscima na Iran.

Esfandijari je rekla da Teheran vidi tranzitne takse kao način da "nadoknadi neke od svojih ekonomskih nedostataka" pod sankcijama, opisujući ih kao relativno "lak" i "jeftin" mehanizam za kompenzaciju ograničenog pristupa globalnim tržištima. Iran je među zemljama sa najstrožim sankcijama na svetu, odmah posle Rusije.

Iran je više puta rekao da Ormuski moreuz ostaje otvoren – ali ne bezuslovno. Zvaničnici kažu da "neprijateljski" brodovi mogu proći, pod uslovom da se koordinišu sa iranskim vlastima. Ministarstvo spoljnih poslova prenelo je taj stav u pismu Savetu bezbednosti UN i Međunarodnoj pomorskoj organizaciji, izvestio je Rojters.

Istovremeno, Teheran izgleda testira kako bi mogao da izgleda sistem kontrolisanog prolaza. Podaci o praćenju brodova pokazuju da neki tankeri biraju rutu bliže iranskoj obali, sa izveštajima da su neki operateri možda platili za bezbedan prolaz.