Teško ćeš se izvući, Donalde

Nakon nekoliko dana protivrečnih izjava, Tramp je u ponedeljak signalizirao prvu moguću deeskalaciju sukoba, navevši 15 tačaka sporazuma postignutih u, kako je rekao, produktivnim razgovorima s Iranom.

Međutim, Teheran je izjavio da nikakvog dijaloga nije bilo.

Najoptimističnije tumačenje sada je da su i SAD i Iran došli do tačke u kojoj bi cena dalje eskalacije bila toliko strašna da obema stranama treba izlaz.

Takva spoznaja može označiti početak kraja rata. Tramp je neprijatelje doveo na ivicu provalije preteći bombardovanjem iranskih elektrana ako ne otvore Ormuski moreuz, ključnu tačku za izvoz nafte.

Protivrečne izjave

Mehmet Eser/ZUMA Press Wire / SplashNews.com / Splash / Profimedia

Teheran je obećao da će uzvratiti udarom na vitalnu infrastrukturu u zalivskim državama koje su saveznice SAD-a. Takav sukob mogao je izazvati globalnu recesiju i pogoršati teške humanitarne uslove za iranske civile kojima je Tramp obećao pomoć. Ipak, mnogo je razloga za sumnju da je rešenje na pomolu.

Zbog višednevne nestabilne i protivrečne Trampove retorike i nesposobnosti njegove administracije da pruži dosledan razlog za rat ili isplanira izlaznu strategiju, nijedna pojedinačna izjava iz SAD-a nema kredibilitet.

Predsednikova navika da krši vlastite rokove znači da niko ne bi bio iznenađen ako prekrši i spopstveni petodnevni moratorij na napade.

Moguće je da Tramp kupuje vreme iz još jednog razloga: američke snage koje bi mu omogućile invaziju na ostrvo Harg.

Jedna američka ekspediciona jedinica marinaca poslata iz Japana uskoro bi mogla stići u regiju,ali druga je s američke Zapadne obale krenula tek prošle sedmice.

Također, Tramp je sklon hiperbolama. Iskustvo sugeriše da bi njegovo preuveličavanje diplomatskog napretka i tvrdnje da Iran "očajnički" želi dogovor mogle biti preterane, iako je ponekad namerna obmana alat kojim se državnici koriste kako bi stvorili prostor za napredak.

• Sve je minirano; Amerikanci "gore"; Još dve zemlje ulaze u rat?; Bačena bomba od 100 kg FOTO/VIDEO
• Tramp je doneo odluku o napadu na Iran posle ovih reči Benjamina Netanjahua
• Određeno je – kraj rata 9. aprila

Predsednikove oscilacije, u kojima je jedan dan govorio o "okončanju" rata, a drugi o njegovoj eskalaciji, nespojive su s tradicijom stabilnog ratnog vođstva, ali su suštinski deo njegovog stila.

Do ponedeljka se sve činilo kao varka koja mu je omogućila da tvrdi kako su njegove taktike "čvrste ruke" dovele do diplomatskog pomaka.

Veliki gubici

Tanjug/AP Photo/Hussein Malla

Ta nepredvidivost i sklonost ublažavanju kriza koje je sam stvorio poznate su iz Trampovog života, poslovne i političke karijere. Svaki se dan često svodi na borbu da ostane na nogama do večeri.

Tom tehnikom Tramp odlaže suočavanje s posledicama svojih postupaka. Ipak, postoji otrežnjujuća mogućnost da bi se njegova nestalna metoda u Persijskom zalivu mogla suočiti s izazovom koji nadilazi njene granice, piše CNN dalje, a prenosi Index.

Iako bi Iran u američkom i izraelskom napadu mogao da pretrpi veoma teške gubitke, sukob koji je ušao u četvrtu sedmicu pokazao je i moć Teherana.

Delotvornim zatvaranjem Ormuskog moreuz, Iran drži svetsku ekonomiju kao taoca. Logika nalaže da režim koji je i pre rata bio ultraradikalan verovatno neće biti otvoreniji za Trampove zahtjeve nakon ubistva svog vrhovnog vođe i pretrpljenih napada.

Pregovori i režim

Hairem/sutterstock

Trampovi uslovi za kraj rata - koji bi verovatno uključivali odricanje Irana od nuklearnog programa i balističkih projektila - mogli bi biti nepremostiva prepreka. Poslednje tri sedmice pokazuju zašto bi se odmetnički režim mogao odlučiti upravo za takve "polise osiguranja" protiv budućih napada.

Čak i ako pregovori započnu, nije jasno ko bi pregovarao za Iran. Režim koji je decentralizovao vlast i izgubio ključne figure mogao bi imati problema s donošenjem kolektivnih odluka. A ako, kako neki stručnjaci veruju, Islamska revolucionarna garda sada ima potpunu kontrolu, mogla bi zauzeti još tvrđi stav.

Takođe, ne bi bilo iznenađujuće da iranski zvaničnici Trampove preokrete i protivrečnosti protumače kao znak da njihova strategija nametanja ekonomskih posledica deluje.

Gotovo sve Trampove opcije su loše

EPA/ABEDIN TAHERKENAREH

Niko ne može znati šta sada sledi. Moguće je da su napadi izazvali fatalne pukotine u režimu koje još nisu vidljive, ali za sada nema jasnih javnih znakova raspada. Vazdušni  napadi ozbiljno su smanjili iransku regionalnu pretnju.

Ali, ako ga sirova sila već nije bacila na kolena, Tramp još nije objasnio zašto bi se Iran odrekao svoje glavne poluge - kontrole nad moreuzom - bez značajnih američkih ustupaka.

Lako je videti zašto bi predsednika mogla privući mogućnost pregovora. Treba mu izlaz jer su mu gotovo sve opcije neprivlačne.

Mogao bi da eskalira rat u sadašnjem obliku, ali nema garancija da bi to osiguralo siguran prolaz brodova.

Mogao bi poslati kopnene trupe, ali time bi prešao politički Rubikon koji bi podsetio na "večne ratove" protiv kojih se borio.

Opcija "TACO" (Trump always backs off) - povlačenje i proglašenje pobede, bila ona stvarna ili ne - čini se privlačnom. Ali odustajanje bi američke zalivske saveznike ostavilo izloženima besnom i osnaženom Iranu.

Takođe, završetak rata bez osiguravanja iranskih zaliha visoko obogaćenog uranijuma mogao bi Teheranu jednog dana da omogući da krene prema nuklearnom oružju i potkopao bi Trampovo najdoslednije opravdanje za rat.