Tramp sprema rizičnu misiju? Ako ovo uradi, bilo bi opasnije od ubistva Bin Landena

Tramp se tokom protekla dva dana više puta vraćao svom centralnom argumentu za odluku da napadne Iran, i to u ovom trenutku istorije. Teheran je bio na ivici da dobije nuklearno oružje, insistira predsednik, i prvo bi ga upotrebio protiv Izraela, a zatim i protiv Sjedinjenih Država.

"Iskoristili bi ga u roku od jednog sata ili jednog dana", rekao je gospodin Tramp u ponedeljak.

U stvari, slušati Trampa poslednjih dana je kao slušati predsednika koji raspravlja o tome da li da naredi najveću misiju u Iranu od svih: da zapleni ili uništi nuklearni materijal gotovo jačine bombe za koji se veruje da je uglavnom skladišten duboko ispod planine u Isfahanu.

To bi, po svim merilima, bila jedna od najsmelijih i najrizičnijih vojnih operacija u modernoj američkoj istoriji, daleko složenija i opasnija od pokušaja ubistva Osame bin Ladena 2011. godine ili otmice Nikolasa Madura iz kreveta početkom januara. Niko nije siguran gde se nalazi svo gorivo. Ako se kanisteri koji ga drže probuše, gas koji izlazi bio bi i toksičan i radioaktivan. Ako se kanisteri previše približe jedan drugom, postoji rizik od ubrzanja nuklearne reakcije.

Kako je njegov državni sekretar, Marko Rubio, rekao pre nekoliko nedelja Kongresu, ovo je operacija koja bi se mogla izvršiti samo ako bi komandosima bilo naređeno da "uđu i preuzmu to". Tramp je novinarima u utorak rekao da ga kopnene operacije ne brinu.

"Zaista se toga ne plašim", rekao je novinarima. "Zaista se ničega ne plašim."

Tramp očigledno razmatra operaciju, za koju je pre nekoliko nedelja rekao da će je pokušati samo ako je iranska vojska "toliko desetkovana da ne bi mogla da se bori na kopnu". U ponedeljak je oštro odgovorio novinaru koji ga je pitao da li je sada spreman, rekavši: "Ako bi bilo koji predsednik odgovorio na ta pitanja, ne bi trebalo da bude predsednik".

• Tramp pita: "Šta bi bilo da završimo posao u Iranu?"
• Tramp je u škripcu
• Tramp je ipak znao za napad Irana?

Ali sam Tramp stalno razmišlja o problemu okončanja rata pre nego što se problem reši. Metju Ban, nuklearni stručnjak na Harvardu, primetio je da ako Tramp sada stane, "ostavio bi oslabljen, ali ogorčen režim, verovatno odlučniji nego ikad da napravi nuklearnu bombu – i dalje sa materijalom i velikim delom znanja i opreme potrebne za to".

Dakle, sada predsednik koji je malo uradio da pripremi američku javnost za napad na Iran zvuči kao da svakodnevno izdaje upozorenja u slučaju da odluči da zapleni iransko glavno nalazište nuklearnog goriva.

Dok se stalno vraća na nuklearnu pretnju, Tramp preteruje koliko brzo se materijal skladišten pod zemljom može pretvoriti u oružje, rekavši novinarima u Ovalnom kabinetu u utorak da je Iran bio "u roku od mesec dana" od toga da napravi nuklearno oružje pre nego što je bombardovao tri nuklearna objekta u junu 2025. (Stručnjaci napominju da, iako je Iran mogao da obogati to gorivo do kvaliteta za bombe u roku od mesec dana, trebalo bi meseci, možda i godina, da napravi grubo oružje.)

EPA/JIM LO SCALZO

U stvari, pre nego što je rat izbio 28. februara kombinovanim američko-izraelskim napadom, većina obaveštajnih zvaničnika je rekla da ne vide neposredni rizik da bi Iran mogao da se utrkuje u dobijanje bombe. To je naglašeno u utorak ostavkom Džoa Kenta, direktora Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma, koji je u pismu, objašnjavajući svoju odluku da se povuče, tvrdio da "Iran ne predstavlja neposrednu pretnju našoj naciji".

Američki sateliti i druga oprema za prikupljanje obaveštajnih podataka pratili su glavna skladišta nuklearnog oružja u zemlji, a zvaničnici su rekli da su uvereni da će otkriti znake ako Iranci pokušaju da izvuku gorivo iz dubokih podzemnih tunela i požure za bombom.

Međutim, sada se situacija promenila. Nakon 18 dana bombardovanja od strane Sjedinjenih Država i Izraela, kojima je uništen veliki deo konvencionalnog raketnog kapaciteta, nuklearni materijal je jedna od poslednjih linija odbrane Irana.

"Po njihovom mišljenju, potrebniji su im nego ikad", rekao je u utorak Džordž Perkovič, viši saradnik Karnegijeve fondacije za međunarodni mir. "I verovatno su bili spremni da ga zaštite."

• Iran brutalno prozvao Trampa: "Ovo je 'Epski strah', a ne bes" VIDEO
• Tramp otkrio kada će se sukob završiti; "Da nismo reagovali, došlo bi do trećeg svetskog rata" FOTO
• Da li bi Izrael upotrebio nuklearnu bombu? Tramp dao odgovor

Perkovič, autor knjige "Kako proceniti nuklearne pretnje u 21. veku", rekao je da bi, na osnovu toga koliko su dobro Iranci izgleda isplanirali svoju reakciju na američki i izraelski napad, Sjedinjene Države trebalo da pretpostave da su učinile isto i za skladišta u kojima se nalazi njihovo nuklearno gorivo.

"Iranci razumeju da Izrael i Sjedinjene Države žele da unište ovaj materijal ili da ga iznesu", rekao je on. "Dakle, pretpostavlja se da postoji mnogo kontejnera sa mamacima, tako da kada specijalne snage stignu tamo, umesto 20-ak kontejnera biće ih stotine ili hiljade. Uradiće mnogo stvari da zavaraju svakoga ko pokuša da ga dobije."

Sjedinjene Države planiraju takve operacije godinama, još otkako su stvorile jedinice specijalnih operativnih snaga obučenih za nuklearno oružje koje vežbaju deaktiviranje oružja, dizanje centrifuga u vazduh i rukovanje nuklearnim materijalom.

Operacije su obavijene velom tajne, tako da čak i osnovna pitanja – uključujući i to da li bi Sjedinjene Države digle u vazduh kanistere sa nuklearnim materijalom ili pokušale da ih krišom iznesu iz zemlje – nailaze na prazne poglede i nikakve komentare.

Slično tome, nije jasno da li bi Sjedinjene Države pokušale prikrivenu i minimalističku operaciju, poput one za hapšenje Bin Ladena, ili bi Tramp naredio veliki priliv zaštitnih trupa i vazdušnu podršku. I najverovatnije bi Sjedinjene Države morale da provere nekoliko različitih lokacija za materijal.

Iako se veliki deo toga nalazi u Isfahanu, moramo pretpostaviti da nije sve. Neki bi mogli biti u tunelima na lokaciji koja se neformalno naziva "Pijuk planina". A neki bi mogli biti u uništenim postrojenjima za obogaćivanje u Fordu i Natanzu.

Komplikacije su toliko velike da bi mogle

Handout / AFP / Profimedia

navesti Trampovu administraciju da ponovo razmotri predlog koji je Abas Aragči, iranski ministar spoljnih poslova, izneo prošlog meseca, u danima neposredno pre napada. Iran, rekao je, spreman je da pomeša sav nuklearni materijal koji poseduje do nivoa koji se koristi u nuklearnim reaktorima, pod inspekcijom Međunarodne agencije za atomsku energiju. Ali nije dozvolio da materijal napusti zemlju; morao je da ostane u Iranu, pod inspekcijom.

Dva američka pregovarača, Džared Kušner, predsednikov zet, i Stiv Vitkof, njegov specijalni izaslanik, odbacili su koncept, rekavši da Iran ni pod kojim uslovima ne sme ostati sa zalihama nuklearnog goriva. Ponudili su alternativu: Sjedinjene Države bi snabdevale Iran niskoobogaćenim uranijumom, dobrim za energetske reaktore, zauvek i besplatno, prema rečima dve osobe upoznate sa pregovorima.

Aragči je odbacio tu ideju. Bilo je razgovora o još jednom sastanku, ali to je sprečio američko-izraelski napad rano ujutru 28. februara.

Ali svi ratovi se nekada završavaju, i u bilo kakvim budućim pregovorima o prekidu vatre, mogla bi postojati još jedna prilika za pregovore o sudbini nuklearnog materijala. Američki pristup gorivu i možda njegovo uklanjanje ili mešanje mogao bi biti deo dogovora. Ali za sada nema dokaza da se aktivno pregovara o bilo kakvom odvojenom projektu.