Ukrajina ima novi plan: Uništavanje, totalno VIDEO

Ta faza značila bi uništavanje visokovrednih ruskih ciljeva.

Generalštab ukrajinske vojske potvrdio je napad izveden projektilom koji stručnjaci identifikuju kao FP-5 Flamingo, što upućuje na jačanje ukrajinskih kapaciteta za duboke udare, prenosi Index. 

Generalštab ukrajinske vojske je 21. februara objavio da je tokom noćnog napada korišćen projektil Flamingo za gađanje ruske državne fabrike projektila Votkinsk, koja se nalazi oko 1.400 kilometara od ukrajinske granice.

Kijev je o projektilu Flamingo počeo otvoreno da govori još u leto 2025., kada ga je predsednik Volodimir Zelenski nazvao ukrajinskim "najuspešnijim projektilom" s dometom od 3.000 kilometara, najavivši početak masovne proizvodnje za zimu 2025.-2026.

Iako je Ukrajina prvu upotrebu Flaminga prijavila u novembru 2025., detalji o samom projektilu i njegovoj primeni ostaju tajni zbog operativne bezbednosti.

Prvi uspešan udar teškim projektilom

Fabian Hofmann, doktorand na Univerzitetu u Oslu koji se bavi raketnom tehnologijom, smatra da sve dostupne informacije, uključujući video-zapise lansiranja i pogotka, ukazuju na korišćnje Flaminga.

• Osveta je servirana: "Monstruzna" raketa je pogodila cilj – "Orešnik" FOTO

"Napad izveden u noći između 20. i 21. februara prvi je slučaj u kojem je Ukrajina teškim projektilom uspešno pogodila ključni cilj unutar ruske raketne industrije", napisao je Hofman na svom blogu.

Do sada se Ukrajina za napade unutar Rusije uglavnom oslanjala na bespilotne letelice dugog dometa, gađajući vojne objekte, rafinerije i vazdušne baze.

Suočena s brojčanom i tehničkom nadmoći Rusije na frontu, Ukrajina je dalekometnim udarima nastojala da iscrpi ruske vojne kapacitete.

Hofman ocenjuje da će se Kijev verovatno sve više oslanjati na raketne sisteme poput Flaminga kako bi "nadopunio arsenal za duboke udare" i lakše probio rusku protivvavzdušnu odbranu.

Brzina i razorna moć

U poređenju s dronovima, čija se brzina kreće između 250 i 350 kilometara na sat, projektili Flamingo lete nadzvučnom brzinom od oko 1.000 kilometara na sat, što ih čini znatno težom metom za rusku protivvazdušnu odbranu.

Hofman ističe i njihovu sposobnost prodiranja u cilj pre eksplozije.

"Dron u osnovi eksplodira na spoljnim slojevima, dok s Flamingom imate dobre izglede da će prvo probiti metu i tek onda eksplodirati, čime se šteta maksimalizuje", pojasnio je.

Najveća prednost Flaminga je njegova razorna snaga. Nosi veliku bojevu glavu tešku preko 1.100 kilograma, od čega otprilike polovinu čini visokoeksplozivno punjenje, što je deset puta više od dronova dugog dometa.

"Dakle, ako pogodi metu, šteta je neuporedivo veća nego kod udara drona", rekao je Hofman.

Proizvodni izazovi i ruski napadi

Buduća upotreba Flaminga zavisiće od proizvodnih kapaciteta kompanije "Fire Point".

Nakon početne medijske pažnje u leto 2025., usledilo je razdoblje tišine, po pitanju Flaminga, ali napad u februaru je potvrdio da projektili mogu da pogađaju zaštićene ciljeve duboko u ruskoj teritoriji.

"Pitanje je sada koliko projektila 'Fire Point' može da proizvede i isporučiti ukrajinskim oružanim snagama, te kako će to uticati na učestalost napada i odabir ciljeva", kaže Hofman.

Međutim, problem je u tome što je Rusija gađala postrojenja "Fire Pointa". Takođe, ta kompanija se našla pod istragom Nacionalnog ureda za borbu protiv korupcije (NABU).

Prema izvorima upoznatim s istragom, sumnjiče se za "naduvavanje" cena komponenti ili broja isporučenih dronova.

Proizvodnja oružja tretira se kao ratna tajna, što otežava nezavisno proveravanje finansijskih tokova.

Iz "Fire Pointa" su potvrdili postojanje istrage, ali su odbacili optužbe i umanjili njihov značaj.