Rat – dan 1.461: Pogođena crpna naftna stanica; Poznat datum trilaterale; Eksplozije tresle Harkov FOTO/VIDEO

Rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da su u ponedeljak, između 20:00 i 23:00 časova po moskovskom vremenu, ruski sistemi protivvazdušne odbrane oborili 24 ukrajinska drona iznad Crnog i Azovskog mora, Belgorodske oblasti, Krasnodarskog kraja i Krima.

U Samarskoj oblasti proglašena je pretnja od napada dronom, prema rečima regionalnog guvernera Vjačeslava Fedoriščeva.

"Dragi stanovnici, u Samarskoj oblasti postoji pretnja od napada dronom", napisao je Fedoriščev na platformi Max.

Slovački premijer Robert Fico izjavio je da je danas zatražio obustavu vanrednih isporuka električne energije Ukrajini.

On je na Fejsbuku objavio da će, sve dok se ne obnovi protok nafte preko naftovoda Družba, slovački operater elektroenergetske mreže odbijati sve ukrajinske zahteve za hitne isporuke električne energije.

Fico je zahtev uputio nakon današnjeg sastanka sa slovačkim ministrom finansija Ladislavom Kameničkim, a kao stoprocentni akcionar Slovačkog sistema za prenos električne energije (SEPS), prenosi TASR.

Eksplozije su ponovo potresla Harkov na istoku Ukrajine, javlja Ukrinform.

Ranije danas su ukrajinski mediji izvestili o seriji eksplozija u Harkovu.

"Ima još eksplozija u Harkovu", navodi se u poruci objavljenoj na Telegram kanalu agencije.

Ruske snage protivvazdušne odbrane presrele su i uništile 45 ukrajinskih dronova iznad ruskih regiona za pet sati, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Ruska državna korporacija za atomsku energiju "Rosatom" u potpunosti je spremna za moguće uvođenje sankcija Evropske unije protiv ruske nuklearne industrije, izjavio je danas generalni direktor Rosatoma Aleksej Lihačov, ocenivši da bi sama ograničenja mogla da imaju negativne posledice, kako po evropsku ekonomiju, tako i po bezbednost.

Lihačov je tokom posete Beogradu istakao da ruska korporacija nije ugrožena i da je potpuno spremna za svaki razvoj situacije.

"Ovo nije prvi put da se najavljuju moguće sankcije protiv nuklearnog sektora ili rukovodstva Rosatoma. Evropska ekonomija i ekonomije zemalja članica EU još nisu svarile posledice sankcija u drugim energetskim sektorima i još se do kraja nisu oporavile od šoka koji su doživele nakon ograničenja uvedenih na rusku naftu i gas", rekao je Lihačov i poručio da bi uključivanje nuklearne industrije u novi paket sankcija samo stvorilo dodatne probleme za EU.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta pozvao je danas mađarskog premijera Viktora Orbana da poštuje sporazum EU o zajmu od 90 milijardi evra Ukrajini, nakon što je Budimpešta saopštila da će blokirati taj zajam sve dok Kijev ponovo ne omogući tranzit ruske nafte preko naftovoda Družba koji prolazi kroz Ukrajinu.

"Kada lideri postignu konsenzus, obavezani su svojom odlukom. Svako kršenje ove obaveze predstavlja kršenje principa iskrene saradnje", naveo je Košta u pismu Orbanu u koje je Rojters imao uvid.

Košta je istakao, govoreći o zajmu Ukrajini od 90 milijardi evra, koji su lideri EU odobrili na samitu u decembru, da nijednoj državi članici EU ne može da se dozvoli da potkopa kredibilitet odluka koje kolektivno donosi Evropski savet.

Evropska unija je na listu novih sankcija uvela dodatnih osam osoba osumnjičenih za teška kršenja ljudskih prava i podrivanje vladavine prava u Rusiji, saopšteno je danas iz Evropskog saveta.

Sankcionisani pojedinci su zvaničnici ruskog pravosuđa odgovorni za izricanje kazni istaknutim ruskim aktivistima na osnovu politički motivisanih optužbi, kao i rukovodioci u ruskim kaznenim kolonijama u kojima su politički zatvorenici poput Alekseja Gorinova i novinarke Marije Ponomarenko držani u neljudskim i ponižavajućim uslovima, navodi se u saopštenju, prenosi Rojters.

Države članice EU su prvi put usvojile sankcije vezane za kršenja ljudskih prava protiv grupe ruskih zvaničnika 2024. godine, a usvajanje novih sankcija zahteva jednoglasno odobrenje 27 ministara spoljnih poslova EU.

Na meti novog paketa sankcija su 72 osobe, uključujući zvaničnike u pravosuđu, ruskom Ministarstvu pravde i visoke ličnosti u ruskim zatvorima i kaznenim kolonijama.

Sankcionisanima se zabranjuju putovanja u EU ili tranzit kroz EU, imovina sankcionisanih (u EU) se zamrzava, a građanima i kompanijama iz EU se zabranjuje da sankcionisanima stave na raspolaganje bilo kakva materijalna sredstva.

Međutim, Mađarska je najavila da će uložiti veto na uvođenje novog paketa EU sankcija Rusiji, kao i na odobravanje novog, velikog zajma za Ukrajinu.